POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ BIOLOGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ BIOLOGIJE :
Gledaj Filmove Online

 

 

 

 

 

 

ISTORIJSKA OTKRICA NA POLJU BIOLOGIJE CELIJE

Poznavanje gradje celije nužno je za razumevanje opštih odlika živih organizama, ali je neophodno i zbog primene tih saznanja.
Celije se mogu upoznavati i izucavati na nekoliko nivoa.
Morfološki nivo podrazumeva upoznavanje spoljašnjeg oblika celije i oblika struktura koje se nalaze u njenoj unutrašnjosti. Nauka koja se ovim nivoom izucavanja celije bavi nazvanaje citologija.
Drugi nivo izucavanja celija podrazumeva upoznavanje njihovog hemijskog sastava, jedinjenja koja ucestvuju u izgradnji celijskih struktura i u odvijanju procesa koji te strukture odlikuju. Ovim nivoom upoznavanja i izucavanja bave se biohemija i, jednim delom, molekularna biologija, a za njihovo razumevanje nužna su odredjena znanja iz organske hemije. S druge strane, procesima koji obezbedjuju održavanje i prenošenje svih osobina koje odlikuju celiju sa generacije na generaciju bave se i genetika i molekularna biologija. Zato je uobicajno reci kako biologija celija podrazumeva mnoge pristupe: biohemijski, morfološki, molekularno-biološki, geneticki, ali i mnoge druge.
Da bi se upoznale morfološke odlike celija , neophodno ih je posmatrati.
Ima celija koje su dovoljno krupne i ljudsko oko ih lako zapaža. Medjutim , u najvecem broju slucajeva celije su tako sicušne da je za njihovo posmatranje nužno uvelicati ih pomocu mikroskopa. Mikroskopi omogucavaju da žive celije ili celije prethodno pripremljene za posmatranje budu u dovoljnoj meri uocljive. Na taj nacin mikroskopi omogucavaju opisivanje oblika celije, oblika njihovih pojedinih delova i pracenje promena kroz koje celija tokom svog života prolazi.
Napredak mnogih grana medicine, razumevanja uzroka brojnih bolesti, iznalaženje sve delotvornijih lekova za te bolesti i ocuvanje retkih biljaka i životinja samo su neki vidovi primene znanja koja proisticu iz dobrog poznavanja celije.
Istorija citologije u osnovi je duga istorija napretka u konstruisanju mikroskopa i metoda pripreme celija za posmatranje na mikroskopima .
Sadašnja znanja o celiji zasnovana su na stalnom napretku u konstruisanju svetlosnih mikroskopa i, pre sedamdesetak godina (1931), na pojavi elektronskog mikroskopa. Medjutim, ta znanja dugujemo i nepresušnoj radoznalosti naocnika koji su stalno težili da celiju upoznaju što više i što dublje.
Mnoga su imena upisana u listu velikih otkrica vezanih za celiju, i mnoga od njih ovencana su Nobelovom nagradom.

 

ISTORIJSKA OTKRICA NA POLJU BIOLOGIJE CELIJE


Ogromni teleskopi, džinovske antene astronomskih opservatorija nisu toliko izmenili našu sliku o svetu kao što su je izmenila saznanja zahvaljujuci mikroskopu. Pomocu njih su naucnici uspeli da prodru u fantasticni svet najsitnijeg. Tadašnja istraživanja nisu se odlikovala nekom naucnom ozbiljnošcu, bilo je to pre uživanje u neobicno novom živom svetu.

Još je Euklid (300 god. p. n. e.) znao za neka opticka svojstva krivih površina, a steceno znanje imali su Ptolomej (127-151. naše ere) i Alhazan (pocetak XI veka).
Leonardo da Vinci pocetkom XVI veka objašnjava znacaj upotrebe sociva pri posmatranju sitnijih predmeta.
U meduvremenu, 1590. g, holandski opticar Zaharias Jansen iz Midelburga pronalazi mikroskop nazvan "holandska cev" što predstavlja svakako jedan od najznacajnihjih, doduše sada vec skoro zaboravljenih, dogadjaja. Jansen je otkrio da upotrebom dva dvojno konveksna sociva, postavljena na odredenu daljinu dolazi do povecanja lika. Kombinovao je ta dva sociva u unutrašnjosti jedne cevi te tako napravio prvi mikroskop (gr. mikros=sitan, mali; skopein= gledam).

Prvo posmatranje neceg vidljivog pod mikroskopom obavio je 1625. god. F. Steluti koji je nacrtao glavu pcele uvecanu pet puta.

Jedan od prvih koji se bavio radom na mikroskopu bio je Anton van Levenhuk (24. oktobar 1632- 27. august 1723), trgovac tekstila iz mesta Delft u Holandiji . Upotrebljavao je veoma prost mikroskop koji je sam konstruisao 1673., i koji je mogao da uvelicava predmet do 280 puta. Levenhuk je prvi posmatrao bakterije, kvasce, protozoe (praživotinje) i ljudskihe spermatozoide i crvene krvne celije (1674-1684). Protozoe je izucavao u vezi sa tropskim oboljenjima, ukljucujuci malariju. Pronašao je da su bakterije uzrocnik kolere i tetanusa. Poslije njegove smrti u svijetu je ostalo 247 mikroskopa, od kojih se sedam i dan danas koriste, jedan cak sa rezolucijom od 2 mikrometra.

Njegova zapažanja objavljivana su u Britanskom kraljevskom društvu.

Robert HukRobert Huk (18. jul 1635 - 3. Mart 1703), poznati britanski fizicar, matematicar i arhitekta, jedno vreme se bavio i usavršavanjem mikroskopa. Posmatrao je preseke plute pod mikroskopom i u delu "Mikrografija" objavljenom 1665.g. objavio je rezultate tog posmatranja. Uocio je veliki broj komorica, koje podsecaju na pcelinje sace i koje su odvojene medsobno tankim pregradama. Komorice naziva celije (cells) i taj naziv se zadržava i do danas. Moram da napomenem da je Huk, ustvari, naziv dao celijama koje su mrtve i od kojihje on video samo zidove.

Ovim otkricem je formulisan pojam celije, pocinje izucavanje celije i formiranje citologije kao biološke discipline što nam svedoci i interes za ispitivanje biljaka a kasnije i životinja od strane mnogih naucnika. Tako Italijanski profesor medicine Marcelo Malpigi (1628-1694) i englez Grju (1670) zapazili su istovremeno da se i tela nekih drugih biljaka sastoje iz istih ovakvih komorica ispunjenih vazduhom ili tecnošcu. Malpigi se usredsredje na istraživanja celijske membrane.

Prvi podaci detaljnijeg istraživanja celije poticu od italijanskog botanicara Bonavenuti Kortija (1720-1813) koji je u celijama alge Hara posmatrao strujanje citoplazme.

Ceški zoolog Johanes Purkinje (1787-1869) prvi uvodi pojam protoplazma koji se zadržao i do danas.

MatijasSlajden-TeodorSvanNemacki botanicar Matijas Šlajden (1804-1881) 1838 zapaža sluzastu materiju u biljnim celijama i nazivaje "pflanzeschleim" a zoolog Teodor Švan (1810-1882) 1839.g. utvrdjuje da je unutrašnjost životinjskih celija ispunjena ljigavom supstancom koju naziva "Tirschleim". Oni su i osnivaci celularne teorije, po kojoj su sva tkiva, svi živi organizmi, bili oni biljni ili životinjski, sastavljeni iz celija. Ova teorija je osnovno (fundamentalno) otkrice u biologiji..
Škotski botanicar Robert Braun 1833. god. koji je posmatrajuci celije prvi opisuje jedro nucleus kako ga je on nazvao kao sastavni deo celije, ali ne govori o njegovim funkcijama.

Otkrice francuza Felixa Dizardona (1835), svega cetiri godine posle Braunovog, govorio je da se tela raznih morskih infuzorija sastoji od jedne sluzaste mase, koju je Dizarden nazvao Sarcoda - meka misterija, On ispituje rastvorljivost sarkode, ponašanje prema alkoholu i kiselinama, i ustanovljuje da se ona razlikuje od drugih koloidnih materija (želatina, albumina i dr.). On ispituje niže životinje, pa verovatno zbog toga i opreznosti. On svojstva sarkode pripisuje samo nižim organizmima. Dizardonova sarkoda nije ništa drugo do protoplazma koju posmatra Johan Miler (1836) a posmatrajuci kicmenu moždinu zakljucuje da se i ona sastoji iz celija. Time on dokazuje slicnost izmedju biljnih i životinjskih celija, cime umanjuje razliku izmedju biljne i životinjske celije, jer celijska membrana životinjskih celijaje slabije vidljiva od biljne.


Mikroskop iz 1852

Mikroskop iz 1852.


Nemacki zoolog Max Sulce (1825-1884) 1861.god. utvrdjuje daje protoplazma u celijama svih biljaka i životinja ustvari potpuno ista i da sacinjava glavni i najvažniji sastojak celiskog tela. Ovim je upoznata prava struktura celije i stvarni znacaj protoplazme u telima živih bica. Ovim se pobija dotadašnje mišljenje da su protoplazma i jedro sporedni i beznacajni sastojci u celijama životinja i biljaka i da glavni deo celije sacinjava celijska opna.

Mitoticku deobu celija životinja prvi je opisao Valther Flemming 1882, istovremeno kada i Eduard Strasburger kod celija biljaka.

Daljim razvojem citologije otkrivaju se mnoge celijske organele, medjutim one se smatraju kao veštacke tvorevine ili artifakti, to jest kao posledica ne pripremljene celije za bojenje (fiksiranje) ili pak bojenje nije odgovarjuce.
Sa daljim razvojem i usavršavanjem mikroskopa, naucnici su bili u mogucnosti da preciznije ispitaju celijske strukture. Uskoro je bilo poznato da celiju ne cini samo celijski zid koji se inace najbolje vidi pod mikroskopom. Tada je zakljuceno da je osnovni nosilac života upravo celijski sadržaj. To je moglo biti dokazano na razlicite nacine.

Primena elektronskog mikroskopa (konstruisan 1931. godine), otvora nove, široke perspektive istraživanju celije i to zbog izvanrednih mogucnosti upotrebe.
Elektronska mikroskopija nije samo omogucila da vidimo pod vecim uvelicanjem pojedine delove celija (povecanjem do oko million puta) vec da se upoznamo sa gradom njihovih struktura. Ukupno današnje znanje o celiji i njenoj strukturi rezultat je mnogobrojnih metoda istraživanja, to jest analitickog rada. Tako da bi se detaljno upoznali sa celijom danas primenjujemo citohemijske metode - specifino bojenje sto nam je omogucilo da saznamo o organskom sastavu pojedinih organela. Biohemijske metode takode su nam omogucile da saznamo ne samo o hemijskom sastavu organela vec i o njihovoj funkciji. Autohistografske metode, koje omogucuju pracenje lokalizacije i kolicine radio aktivnih atoma ili jedinjenja u celiji kao i njihovu transformaciju u životnim procesima, omogucile u da studiramo pojedine celijske organele.

Za posmatranje celija na mikroskopu nije dovoljno da on uvelicava, neophodno je i dovoljno svetlosti koja ce osvetliti celiju koja se posmatra. Mikroskopi kod kojih se za uvelicavanje koriste opticka sociva a svetlost je prirodna, dnevna ili veštacka svetlost, nazivaju se svetlosnim mikroskopima. Danas svetlosni mikroskopi obuhvataju brojnu porodicu svetlosnih mikroskopa koji pružaju raznolike mogucnosti posmatranja celija.

Kosperson 1934, zapazio je da se iz nukleusa u citoplazmu transportuju, materije koje uticu na sintezu proteina u citoplazmi.

Danielli i Davson 1935, 1936, Schmidt otkrivaju celijsku membranu

Da je nukleolus vitalan za život celije uocio je Kasperson 1940. god. U nukleolusu se odigrava sinteza rRNK i tRNK kao i asambliranje preribozoma. U pars chromosoma nalaze se mnogo puta ponovljeni geni za rRNK, koji se prepisuju policistronski u jedan dugacak primarni transkript 45 S rRNK. Kako se sintetiše, 45 S (forma fibrila) se istovremeno udaljava od pars chromosoma ka pars fibrosa.

Bari Bertron 1949 otkriva Barovo telašce (polni hromatin)
Porter, Claur, Fullam 1945 otkrivaju endoplazmaticni retikulum - unutrašnja plazmaticna „mreža,, uocena u elektronskoj mikrografiji celije u kulturi tkiva.
Konstrukcijom visokovoltažnog mikroskopa 1947 a 1960 koristi se i u naucne svrhe dovodi do otkrica citoskeletnih struktura.
Mikroskop je osnovni instrument citologije i histologije. Uz pomoc interferentnog mikroskopa je bilo moguce pratiti dinamiku celijskih struktura u kultuti tkiva, pr. promene mitohondrijalnih oblika, vakuolizacija, fenomen pinocitoze,..

vrste mikroskopa


Neke vrste mikroskopa


Mikroskopi koji za uvelicavanje koriste elektromagnetna polja a kao izvor svetlosti snop elektrona nazivaju se elektronskim mikroskopima. Posmatranjem na elektronskim mikroskopima ne samo da se mnogo detaljnije uocava morfološka organizacija celija nego i oblik mnogih molekula koji ucestvuju u njihovoj gradi.
Otkricem elektronskog mikroskopa sa velikom rezolucijom 1952.g. Palade otkrivrna je i opisana celijska membrana kao troslojna , medjutim sa ovim se nisu složili biohemicari tako 1972 .g. Singer, Lenhardf i Nicolson opisuju mozaicni model celijske membrane.

Nukleinske kiseline i proteini su veliki i složeni molekuli . Pored primarne struktzure naucnici su želeli da upoznaju i njihovu trodimenzionalnu ( prostornu ) strukturu . Prostornu strukturu DNK cine sekundarna, tercijarna i viši nivoi strukture. Sekundarna struktura DNK otkrivena je 1953.g. kada su Votson (James Watson ) i Krik (Francis Crick) objavili model dvolancane DNK zavojnice.
Dauve 1955. god. otkriva lizozome
Watson 1955.god, perinukleusna cisterna je prostor koj se nalazi izmedu dve membrane nukleusnog ovoja
Colfy 1977. god. otkrio nukleusni matriks

Zahvaljujuci novim tehnickim otkricima ( elektronski mikroskop ) kao i razvitkom nauke uopšte citologija u svom okrilju formira zadnjih godina posebne grane kao što je citohemija i citogenetika koje se bave biohemijskim procesima u celiji i genetskim procesima celije, koje se razvijaju u okviru molekularne biologije.

Proucavanja na citogenetickom nivou pocela su otkricem hromozoma u XX veku. Posebne tehnike bojenja hromozoma omogucile su da se mnoga saznanja o njihovom broju, izgledu , promenama do kojih može da dode u njihovoj gradi ili broju, o posledicama tih promena i nacinu kako se prenose na potomke.
Analize na molekularnom nivou otvorile su potpuno nove oblasti istraživanja i uticale na ogroman porast znanja o genetici tokom poslednjih decenija. Prve takve studije zapocete su na bakterijama i virusima. Danas znamo precizan nukleotidni sastav velikog broja gena kod razlicitih grupa organizama, a otkrica u ovoj oblasti služe kao osnova za razvoj novih tehnologija, koje ce u velikoj meri uticati na buducnost naše vrste.

Vilmut ( lan Wilmut) i njegovi saradnici izolovali su jedro iz celije kože vimena jedne šestogodišnje ovce i preneli ga u izolovanu jajnu celiju cije su jedro prethodno izolovali iz ove jajne celije, koja je uneta u matericu surogat-majke i tako se razvila Doli.
Prvo uspešno kloniranje sisara ( ovca Doli 1997.g. ) pokrenulo je lavinu novih pitanja koja se pre svega ticu naše vrste.

LITERATURA:


1. J. Grozdanovic - Radovanovic, Citologija Zavod za udzbenike Beograd, 2000
2. Polard T. & Earnshaw. (2002). Cell biologv, 2002.
3. Alberts B. et al. Molecular biologv of the cell, 2002. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/
4. Lodish H. et al. Molecular cell biologv, 2000. i 2004.
5. http://www.wikipedia.org

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

Seminarski i Diplomski Rad

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »


Besplatni Seminarski Radovi