POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ MEDICINE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ MEDICINE
Gledaj Filmove Online  

Hepatitis A, B, C

Hepatitis A

Hepatitis A Hepatitis A (epidemicni hepatitis, zarazna zutica) je akutna upalna bolest jetre uzrokovana malim RNK virusom koji se prenosi fekalno-oralnim putem. Reč je o prilično zaraznoj bolesti koja se može javiti sporadično ili može biti epidemijskih pojava, posebno u uslovima pogoršavanja sanitarnih prilika nakon poplava i drugih prirodnih katastrofa.

Rasprostranjenost

Pojavljuje se u svim delovima sveta, ali se endemski, uz povremene epidemije, češće javlja u slabije razvijenim i nerazvijenim zemljama sveta (npr. zemlje Afrike, Bliskog i Dalekog istoka, Srednje i Juzne amerike).

Put prenošenja

U prenosenju virusa Hepatitisa A osnovnu ulogu ima feko- oralni put prenenosa (bolest „prljavih ruku“). Kontaktni put prenosa uslovljen je prisutnošću sveže fekalne kontaminacije na jagodicama prstiju, pa je tako prenos znatno olakšan kod onih osoba koje ne peru ruke sapunom. Deca su najpodložnija ovoj zarazi, mada je bolest obično blažeg oblika i kraće traje. Polje virusa zavisi od sanitarnog stanja okoline, higijenskih navika i veličine grupa u bliskom kontaktu (npr. Vrtići, škole, porodice i sl.). Za razliku od zemalja nižeg higijenskog standarda, hepatitis A se u razvojenim zemljama poboljšanjem socioekonomskih uslova života javlja u kasnijoj životnoj dobi. Bolest se može preneti i zagađenom vodom. Tada se hepatitis obično jevlja u obliku masovnih epidemija eksplozivnog karaktera, a zahvaćene su sve starosne dobi. Hepatitis A virus može se širiti i zagadjenom hranom. Obično se radi o namirnicama koje ne prolaze termičku obradu ili je ona nedovoljna (npr. sirove ili nedovoljno termički obrađene školjke koje potiču iz kontaminirane vode), odnosno, zagađenje nastaje nakon dodatnih manipulacija (stoga je važno kontrolirati osobe koje rade sa hranom). Malo je dokaza o postojanju rizika prenosa HAB heteroseksualnim kontaktom, dok je kod homoseksualnih muškaraca učestalost anti- HAB visoka. Pareneralni prenos HAB kao homoseksualnih muškaraca učestalost anti- HAB visoka. Parenteralni prenos HAB putem krvi je moguć, ali izuzento retko. Čovek je jedini rezervoar virusa hepatitisa A(oboleli može da zarazi druge osobe u fazi inkubacije i u akutnoj fazi bolesti). Zaražene osobe mogu da prenesu virus na druge ljude dve nedelje pre nego sto se kod njih pojave ssimptomi. Pa do nedelju dana posle pojave zutice (sve zajedno oko tri nedelje).

Klinička slika

Inkubacija tj. vreme koje prođe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma bolesti traje od 2 do 4 nedelje. Simptomi bolesti: su temperatura, bolovi u misićima i zglobovima, mučnina i povraćanje, a ponekad i proliv. Kada temperatura padne, koža i beonjače postaju žute, urin taman, a stolica svetlija. To je znak da je jetra povećana. Nakon 1 do 2 nedelje simptomi bolesti nestaju, ali potpuni oporavak traje duže (4 do 6 nedelja). Bolest obično prolazi spontano i nikad ne prelazi u hronični oblik. Ipak, HAB može da uzrokuje prolongiranu kolestazu (zastoj žuči) praćenu povišenim nivoom alkalnne fosfataze i ukupnog bibirubina što može potrajati nekoliko meseci ili, što je ređe, poprimiti hronični relapsirajući tok (ovo se smatra kao posledica nekompletnog nestajanja HAB). Opisano stanje obično se reši, najkasnije, za godinu dana. Hab može biti i okidač za oblik autoimunog hepatitisa koji se pogrešno smatra „hroničnim“ hepatitisom. Mali je broj pacijenata kod kojih se bolest naglo pojavi, a teški tzv. fulminantni oblik može da ošteti jetru. Uočeno je to da se fulminantni hepatitis A iako redak, sa sve većom učestalošću javlja kod intravenskih zavisnika. Znakovi bolesti zavise od stanja obolelog, ali i od životne dobi u kojoj se infekcija javila. U dečijem uzrastu, naročito u prvim godinama života, bolest je blaga i često prolazi neprimećeno. Međutim, infekcija u kasnijoj dobi može poprimiti teži oblik bolesti.

Laboratorijske pretrage

Laboratorijski nalazi pokazuju povišene vrednosti jetrenih enzima (AST, ALT), sto je znak oštećenja jetrenih ćelija, ali i povišeni bilirubin. Tokom akutne infekcije imuni sistem obolelog stvara antitela IgM anti-HAV koji se u krvi zadržavaju narednih 6 do 12 meseci od pojave prvih simptoma bolesti. Prisustvo IgM anti_HAV u serumu je pokazatelj preležanosti hepatitisa A ili imuniteta stečenog vakcinisanjem protiv hepatitisa A. Virus se može izolovati iz stolice obolelog, ali se ne radi rutinski.

Lečenje

Lečenje je simptomacko i satoji se u snižavanju telesne temperature (uz antipiretike), održavanju elektrolitske ravnoteže, mirovanju i dijetalnoj ishrani. U slučaju težeg oblika bolesti, osoba se smešta u jedinicu intezivnog lečenja. Bolesti prolazi spontano, a prelaz u hronični oblik bolesti nije zabeležen.

Prevencija

Osnovna prevencijja hepatitisa A ista je kao i kod drugih crevnih oboljenja, tj. stvaranje uslova za redovno sprovođenje mera lične higijene i higijene okoline ( pranje ruku, pravilno odlaganje otpadnih materija, osiguravanje zdravstveno ispravne vode i hrane) bolest se može sprečiti i vakcinisanjem koje se preporučuje: putnicima u endemska područja, medicinskom osoblju, osoblju i štićenicima u centrima celodnevne nege, osobama koje učestvuju u procesu proizvodnje hrane, osobama koje rade u komunalnim preduzećima (na poslovima odvoza đubreta i poslovima vezanim za kanalizaciju), osobama s nekim hroničnim bolestima jetre. Takođe, vakcinisanje protiv hepatitisa A preporučuje se i homoseksualcima, kao i intravenskim zavisnicima. Osobama koje žive u domaćinstvu s obolelima kao i osobama koje su u seksualnom kontaktu sa zaraženim, preporučuje se vakcinisanje od hepatitisa A – postekspozicijska profilaksa dve nedelje od izloženosti zarazi. Vakcinisanje se sastoji od dve doze inaktivisane vakcine, s tim da druga doza sledi 6 do 12 meseci nakon prve doze. Danas postoji i kombinovano vakcinisanje koje štiti od hepatitisa A i B. Daje se u tri doze (druga doza mesec dana nakon prve, a treća doza pet meseci nakod druge). Tako stečena zaštita je dugotrajna.

Heatitis B

Hepatitis B je virusna, zarazna bolest koja napada jetru. U najblažim slučajevima, zaražene osobe niti ne znaju da u sebi nose virus i bolest se može povući u roku od 6 meseci. No, neki ljudi mogu biti nosioci virusa ostatak svoga života i na taj način prenositi virus ljudima s kojima su u kontantu.
Osobe koje postanu nosioci mogu razviti cirozu jetre, bolest koja oštećuje jetreno tkivo i funkciju, a imaju i veću šansu za nastanak karcinoma jetre. Zanimljivo je spomenuti da je hepatitis B virus oko 100 puta infektivniji od virusa HIV, te je stoga veća šansa za dobivanje te infekcije prilikom polnog odnosa bez zaštite.

Istorijat

Blumberg i Prince su otkrili 1965-68 godine krupne proteinske partikule u serumu bolesnika od serumskog hepatitisa. Ove partikule su nazvane Australia antigen (AuA), a kasnije su dobile i slijedeća imena: SH antigen(serum hepatitis antigen), HB antigen i HBs antigen .

Karakteristike HBV

Duga inkubacija (50-160 dana), parenteralni prenos.Najčešći način prenosa je inokulacija (inekcije, transfuzije), ali i kontakt s drugim zaraženim predmetima (tetovaža, ranjavanja, ozlede).
Može se preneti i slinom i polnim putem, a čini se moguć i prenos neparenteralnim putem.
Smatra se težom bolesti od hepatitisa A, postoji mogućnost hroničnog oblika bolesti.
Tri morfološke strukture odgovaraju tzv. australija antigenu:
Čestica promera 22 nm, čestica istog promera ali različite dužine, kompleksnija čestica tzv. Daneovo telešce (u biti HBV).Australija antigen je u biti površinski antigen HbsAg.
HBsAg i anti-HBs se mogu dokazati serološkim metodama (najosetljivije su radioimunološka i enzimatska).Nosioci HbsAg su izvor zaraze za okolinu.
Unutrašnja jezgra virusa (HBc-Ag) normalno se ne nalazi u serumu, dok nalaz antitela protiv virusne jezgre (Anti-HBc) upućuje na aktivno razmnožavanje virusa. Ova antitela su prisutna na početku javljanja kliničkih simptoma, potom njihova razina postupno opada. Treći antigen koji se nalazi kod ove infekcije je peptid iz virusne jezgre (HBe-Ag), čije je prisustvo značajno u produkciji viralne DNA polimeraze. Nalaz HBe-Ag u serumu označava jaku virusnu replikaciju i snažnu infektivnost krvi, a govori u prilog visokog rizika za nastajanje kronične bolesti jetre. Suprotno tome nalaz antitela protiv e-antigena (Anti-HBe) označava manju infektivnost i uobičajeno vredi kao prognostički marker za dobroćudni tek bolesti.
Virus hepatitisa B spada u DNK viruse, porodicu hepadna virusa

Hepatitis B.


Epidemiologija

Hepatitis B (HBV) je najrasrostranjeniji oblik hepatitisa u svetu .Više od 300 000 000 ima nosilaca virusa HBV .Procenjuje se da godišnje umire više od 250 000 bolesnika od posledica bolesti jetre uzrokovane HBV. Razvoj bolesti ide u dva smera; potpuno ozdravljenje ili u kronicitet, sa eventualnim posledičnim nepovratnim oštećenjem jetre tj. Ciroze. Ključnu ulogu kao izvor zaraze imaju asimptomatski bolesnici, odnosno kliconoše. Za prenos bolesti je dovoljna mala količina krvi ( 0,0004 ml ) i virus je otporan na visoke temperature.
Kao što je već napomenuto najčešće se širi krvlju, krvnim produktima, pljuvačkom i spermom. Prenos je znači parenteralni (krvlju/transfuzije ili nedovoljno sterilnim špricevima, iglama i drugim instrumentima) ili polno s jedne na drugu osobu (nezaštićeni polni odnosi). Takođe se može preneti inficiranom krvlju; može prodreti kroz posekotine i otvorene rane. Pri transfuzijama se rade testovi na prisutnost virusa tako da taj način zaraze više nije prisutan. Može se preneti i osobnim predmetima kao što su četkica za zube ili brijac za brijanje, raznoraznim iglama uključujući i igle za tetoviranje.
Mada dosta retko, ovaj oblik hepatitisa se može preneti i peroralno. Moguć je i tkz. vertikalni prenos ovog tipa infekcije sa majke na novorođenče, ukoliko je majka nosioc tkz. antigena HBs a uz to poseduje i antigen HBe. Treba napomenuti da postoje i tkz. zdravi nosioci antigena HBs; to su osobe koje su došle u kontakt sa virusom hepatitisa B i nisu razvile skoro nikakav imunitet i koje u daljnjem toku svog života, mogu ne manifestirati ni na bilo koji način znakove bolesti. U dosta retkim slučajevima i pod određenim uvetima (imunološki poremećaji, neoplazije), ove osobe mogu biti potencijalno infektivne ili, može doći do aktiviranja same bolesti.


Rizične grupe za Hepatitis B :
—polno aktivne osobe
—osobe koje ne koristite zaštitu prilikom polnih odnosa
—osobe koje imaju više od jednog partnera
—osobe koje imaju neku drugu polno prenosivu bolest
—osobe koje koriste zajedničke igle (zavisnici)
—zdravstveni radnici (hirurzi, anesteziolozi, endoskopičari, patolozi, medicinske sestre, laboranti, spremačice i dr)
—visoki rizik kod ljudi koji su u kontaktu sa krvlju (zatvorski čuvari, policajci, zatvorenici, pedikeri, sportaši, vojnici i dr)
—rizični delovi bolnice( hemodijaliza , operaciona sala , laboratorijsko, hepatološko odeljenje , odeljenje za mentalno retardirane i dr)


Patologija

U savremenoj medicini se u proceni patoloških promena koristi “scoring” sistem koji kvantificira aktivnost upale i stepen fibroze .
Karakteristike infekcije HBV:
prisutnost ground glass hepatocita (hepatociti poput brušenog stakla) što je posledica masivne produkcije HbsAg u inficiranim čelijama.

Hronicni hepatitis  B

Peristentni hronični hepatitis B                    Aktivni hronični hepatitis B

Najvažnije lezije u parenhimu su nekroze hepatocita. Ima nekoliko tipova nekroza, i to fokalne i konfluirajuće nekroze, premoštavajuće nekroze te konačno submasivna i masivna nekroza jetre.

Klinička slika

Akutna infekcija

Inkubacija od momenta izloženosti HBV virudsu pa do pojave kliničkih siptoma se kreće od 60-180 dana.
Inicijalni stadijum bolesti traje 3-10 dana a karakterističan je pojavom umora, gubitka apetita, mučnine, katkada povraćanjem uz mukle bolove pod desnim rebarnim lukom. Temperatura je ponekad povišena. 5-10% bolesnika ima znakove serumske bolesti (bol u zglobovima šake, osip, svrab, povišena temperatura ). Jetra i slezena su umereno povećane .
Ikterični stadijum karakterizira pojava tamno smeđasto crvenkaste mokraće,žutilo beonjača i vidljivih sluznica,te cijele kože. Uz nestanaka oštih su imptoma i uz subjektivno bolje osećanje obolelog. Ovaj stadijum traje 2-12 sedmica .
Fulminantni stadij je najteži stadijum sa zatajenjem jetre praćeno znakovima oštećenja mozga unutar 8 nedelja od pojave simptoma .

Virusni markeri kod virusnog hepatitisa B

Virusni  markeri  kod  virusnog  hepatitisa  B

Hronična infekcija

Hronični hepatitis B je je infekcija koja traje duže od 6 meseci .
Dva su glavna razloga za razvoj hroničnog hepatitisa B:
—Doba bolesnika koji je dobio infekciju hepatitisom B.
—Imunološki status bolesnika.

Postoje dva klinička oblika hroničnog hepatitisa:
—Hronični perzistentni hepatitis:
Ovo je najčešće blaga bolest. Simptomi su najčešće slični akutnom hepatitisu produženog toka, a takve su i jetrene biopsije (periportalne limfocitne infiltracije). Prognoza je dobra.
—Hronični aktivni hepatitis:
Simptomatika ove vrste hepatitisa može biti blaga ali i pokazivati sve simptome zatajivanja jetre (žutica, ascites, hepatosplenomegalija, poremećaji krvnih belančevina itd.).
Biopsija: upalni infiltrati koji se šire iz periportalnih prostora (nema velike razlike između infiltrata kod kron. aktiv. i kron. perzistentnog), tzv ˝piece meal˝ nekroze, bridging nekroze i fibroza. Tok može biti različit, od perioda pogoršanja i poboljšanja do konstantnog propadanja jetrene funkcije. Hronični hepatitis kod bolesnika sa aktivnom virusnom replikacijom (umnožavanje) nosi visoki rizik od progresije bolesti, te se u 15-20% obolelih razvija ciroza jetre unutar 5 godina. Ovi bolesnici imaju visok rizik od pojave tumora jetre (200 puta povećan rizik). Kod ovih bolesnika često su zahvaćeni i drugi organi kao što su zglobova, bubrezi, krvne žile te živci, gušterača i dr organi. Najveća izloženost riziku nastanka infekcije hepatitisom B je kod novorođenčeta, mlađe dece te kod starijih, kod kojih je imunitet narušen (hemodijaliza, AIDS, hemoterapija i sl).
Rizik odraslih sa dobrim imunitetom da će dobiti hepatitis B je 5 %. Glavni simptom je bol pod desnim rebarnim lukom, muka, umor. Postoje asimptomatski bolesnici sa urednim nalazima i imaju dobru prognozu .

Dijagnostički postupak

Akutna infekcija

HBsAg i markeri virusne replikacije (HBcAg,i HBV DNA) postaju detektabilni 6 nedelja nakon inokulacije, pre biohemijskih promena ili kliničkih simptoma. Oni su pozitivni tokom prodromalne faze i početne kliničke rane faze. Anti HBc-IgM postaje detektibilan pojavom simptoma i može biti pozitivan mesecima, a obično pada nakon 6 meseci, da bi ponovno bio detektibilan tokom reaktivacije infekcije . Anti HBc-IgG ostaje trajno pozitivan. AntiHBs se pojavljuje uz nestanak HBsAg i marker je rezulucije bolesti. Biohemijska dijagnoza se postavlja povišenim vrednostima transaminaza (SGOT.SGPT preko 500IU/l), te povišenim vrednostima bilirubina. Važno je pratiti testove hepatalne sinteze proteina :
—Protrombinsko vreme duže od 17 sec.
—Pad serumskih albumina
—Ukoliko se ovi testovi progresivno menjaju treba razmišljati o fulminantnom –teškom obliku bolesti .


Hronična infekcija

Transaminaze su povišene uz prisutne markere replikacije virusa (HBV DNA i HBeAg).
Markeri replikacije virusa HBV DNA i HBeAg mogu spontano nestati, obično nakon kratkotrajnog povišenja aktivnosti upale uz pojavu Anti HBe. Prisutnost Anti HBs označava imunitet na infekciju HBV-om. Izolirani AntiHBs obično je posledica cepljenja, dok se kod prirodne infekcije pojavljuju AntiHBs i Anti HBc zajedno kao znakovi prebolele bolesti. Izolirani nalaz Anti HBc kod inficiranih može značiti izlečenje ili infekciju niske aktivnosti, dok kod zdravih daje lažnu pozitivnost .
Virusni markeri hroničnog hepatitisa B.


Prevencija

Najefikasnija mera u borbi protiv hepatitisa B je svakako prevencija, bazirana na osobnoj higijeni (promene u seksualnom ponašanju – izbegavati menjanje partnera, upotreba kondoma, izbjegavati kontakt sa krvlju i krvnim derivatima bez zaštite u vidu rukavica, maski, naočara i sl.). Prevencija zasnovana na higijeni okoline (higijensko otklanjanje i uništavanje otpada, posebno igala i drugog bolničkog otpada. Zdravstveno prosvećivanje o ovoj potencijalno opasnoj infekciji. Upoznavanje porodice, bliže i dalje okoline kako da se ponašaju pri kontaktu sa obolelim Izbegavanje nepotrebnih parenteralnih kontakata, upotreba jednokratnih instrumenata koji dolaze u dodir s krvlju. Majci koja boluje od hepatitisa B moramo reći da dete možda boluje od hepatitisa jer virus prolazi kroz placentarnu membranu. Kod te dece moramo izvršiti aktivnu i pasivnu imunizaciju ukoliko se virus već nije integrisao u hepatocit (dete nosioc HbsAg ), deca do jedne godine ukoliko su zaražena u oko 90% slučajeva postaju hronični nosioci virusa zbog imunološke tolerancije organizma prema virusu.

Imunoprofikasa

a.Pasivna imunizacija-koristi se Antihepatitis b imunoglobulin (Hepatect,Biotest ). Pasivna imunizacija se provodi u osoba koje su došle u kontakt s inficiranom krvlju (unutar 48 sati).
b.Aktivna imunizacija Iako pre nekoliko godina lečenje protiv hepatitisa B je bilo fakultativno i rezervisano za osobe od povećanog rizika od obolevanja (zdravstveni radnici, policajci), danas u mnogim zemljama Evrope je uvedeno obavezno lečenje protiv hepatitisa B za svu novorođenu decu kao i za adolescente. Lečenje protiv hepatitisa B je izuzetno efikasno. Posebna preporuka za lečenje protiv hepatitisa B u zonama gde ono nije obvezno, je za osobe koje žive sa partnerima koji su poznati kao zdravi nosioci antigena HBs hepatitisa B. Danas se koristi Engerix vakcina . Daje se u tri doze i potrebno je dobiti sve tri doze za punu zaštitu od infekcije.

Lečenje

Lečenje je simptomatsko što znači da oboleli prelaze na proteinsku i ugljenohidratnu dijetu, te prestaju na određeno vreme sa svojim radnim aktivnostima dok se njihov organizam ne oporavi. U današnje vreme u lečenju virusnog hepatitisa B se koristi Interferon

Hepatitis C

Virus hepatitis C jeste RNA –virus ,veličine 50nm i čini genus u porodici Flaviviridae.
Hepatociti su glavno mesto razmnožavanja virusa .Umnožavanje virusa je brzo. Virus je podložan mutacijama što rezultira novim virusni m genomom u svakom ciklusu replikacije. U svetu postoji 6 genotipova HCV-a. Najčešći je genotip 1a odgovoran za 40-80% infekcija HCV u Europi i severnoj Americi. Genotip 3 je prisutan u Europi kod mlađih bolesnika. Drugi genotipovi su prisutni u Egiptu i Aziji .

Patologija

Histološki se može naći široki spektar od minimalnih promena pa do fulminantnog hepatitisa, ciroze jetre te karcinoma jetre . .

Epidemiologija

Procenjuje se da oko 3% svetske populacije ,odnosno 170 miliona ljudi zaraženo s HCV-om.
Da li je hepatitis C opasan?
Preko 70% zaraženih osoba mogu i nadalje nositi virus u krvi i postati dugotrajne ili hronične kliconoše. Smatra se da će kod najmanje 20% osoba koji su hronične kliconoše doći do stvaranja zadebljanja na jetri. Ovaj proces može trajati 20 godina. Nakon izvesnog broja godina, kod određenog broja pacijenata, ciroza se može razviti u rak jetre.
Smatra se da kliconoše hepatitisa C, po svoj prilici, ostaju zaraženi celi život, a pored toga, mogu prenositi bolest na druge u bilo koje vreme.
Kako se prenosi hepatitis C?
Hepatitis C je bolest koja se prenosi putem krvi, tj. u dodiru sa krvlju. Virus hepatitis C je prisutan u krvi zaraženih osoba, a prenosi se najčešće kada zaražena krv, kroz povređenu kožu ili sluznicu, prodre u krvotok druge osobe.
Većina osoba koja se zarazila sa hepatitisom C su zavisnici o drogama koji koriste drogu putem injekcije, te upotrebljavaju iste igle ili šprice, kašike, vatu i vodu.
Upotreba instrumenata, kao što su igle za tetoviranje, koji nisu sterilisani pre ubadanja u kožu, mogu takođe preneti virus. Isto tako, do prenošenja bolesti može doći ako se koriste žileti ili četkica za zube koje pripadaju osobi zaraženoj hepatitisom C.
Virus se može preneti i na sledeće načine:
—Zdravstveni radnici
Kod zdravstvenih radnika infekciju mogu prouzrokovati dodir sa zaraženom krvlju iz posekotina i ogrebotina, ili povrede zaraženim instrumentima.
—S majke na bebu
Hepatitis C se može preneti s majke na bebu, ali verovatnoća da se to desi je puno manja nego kod prenošenja hepatitisa B. Smatra se da je opasnost od prenošenja virusa putem dojenja jako mala.
—Seksualni odnos
Postoji vrlo mali rizik da se hepatitis C može preneti prilikom heteroseksualnog i homoseksualnog odnosa, posebno ako jedan od partnera ima akutnu infekciju hepatitisa C.
—Davaoci krvi
Davaoci krvi nisu u opasnosti od dobivanja ove bolesti, a opasnost za osobe koje primaju transfuziju krvi je danas veoma mala, jer se sve donacije krvi analiziraju na prisustvo virusa hepatitis C.
Rizik od zaraze hepatitisom C
Postoji povećan rizik od zaraze hepatitisom C za osobe u sledećim grupama:
- uživaoci droga koji koriste iste igle i šprice
- osobe koje se podvrgavaju proceduri kožne penetracije (ubadanja), kao što je tetoviranje i ubadanje tela priborom koji nije sterilan
- zdravstveni radnici koji obavljaju poslove vezane za krv
- pacijenti na dijalizi bubrega i osobe koje boluju od hemofilije.

Klinička slika

• Akutni hepatitis C (HCV)

U dosta slučajeva osobe koje su zaražene virusom hepatitisa C ne moraju oboleti, dok neke mogu osećati neznatne simptome slične gripi što ne zahteva lečenje(umor,mučnina,bol u trbuhu).
Inkubacija traje 7-8 sedmica .
Međutim, kod nekih osoba, kad se tek zaraze hepatitisom C, urin postane taman, a beonjače i koža požute (žutica). Pojava antiHCV korelira sa pojavom žutice. Simptomi hepatitisa mogu nestati u roku od nekoliko sedmica, ali to ne mora značiti da je i infekcija nestala. Ako imate simptome hepatitisa, trebate se posavetovati sa lekarom.
Upala jetre se može odrediti pomoću nalaza krvi kojim se utvrđuje visina dva enzima u jetri (ALT i AST). Povećani enzimi ukazuju na oštećenje jetre koje je u toku.

• Hronični hepatitis C (HCV)

Kada upala jetre traje više od šest meseci, bolest se zove hronični hepatitis C.
Simptomi hroničnog hepatitisa C mogu uključiti:
- blagu do tešku letargiju (pospanost,umor, iscrpljenost)
- gubitak apetita
- mučninu i povraćanje
- osećaj bola u gornjem delu stomaka (ispod rebara)
- groznicu
- bol u zglobovima.

Postoje tri klinička oblika hroničnog hepatitisa C:

a.Hronični hepatitis C sa normalnim nalazom transaminaza (SGOT)
b.Blagi hronični hepatitis C sa blagim povišenim vrednostima transaminaza (SGOT).
c.Umereni i teški hronični hepatitis C sa povišenim vrednostima transaminaza (SGOT) koji može preći u cirozu jetre a 3-10 % na godinu prelazi i u karcinom jetre .

Dijagnoza

Serološka potvrda određivanjem Anti HCV testa.
Detekcija viralne RNA u serumu .

Prevencija

- Uvek perite ruke pre i posle ubrizgavanja inekcija.
- Nikada ne upotrebljavajte s drugim osobama iste igle, šprice i drugi pribor kao što su kašike, vata, voda itd.Uvek upotrebljavajte čiste igle i šprice.
- Ne dajte drugim osobama na upotrebu svoje lične stvari, kao što su četkice za zube, brijači, turpije ili makazice za nokte jer oni mogu probiti kožu i tako postati zaraženi.
Osobe koje vrše bušenje, ili koje se podvrgavaju bušenju ušiju, tetoviranju, elektrolizi, ili akupunkturi
- Pobrinite se da su instrumenti, kojima se probada koža uvek sterilisani nakon zadnje upotrebe.
Zdravstveni radnici se trebaju pridržavati opštih uputa o infektivnoj kontroli.
Seksualno aktivni muškarci i žene će smanjiti rizik od zaraze ako stalno i pravilno koriste kondome prilikom vaginalnog i oralnog seksualnog odnosa. Ljudi u dugim stabilnim vezama trebaju razmisliti o upotrebi kondoma i posavetovati se sa svojim lekarom.
Trenutno ne postoji raspoloživa vakcina za zaštitu od zaraze hepatitisom C.

Šta trebam raditi ako već imam hepatitis C?
- Izbegavajte konzumiranje alkohola (ne više od nekoliko standardnih pića za muškarce i 3-4 pića za žene nedeljno) jer alkohol ubrzava razvoj ciroze.
- Konsultujte svog lekara koji će pratiti vaše stanje i, ako je potrebno, uputiti vas specijalisti.
- Održavajte dobro balansiranu i nemasnu ishranu.
- Odmorite se kad se ne osećate dobro.
Šta trebaju uraditi oboleli da spreče širenje hepatitisa C?
Ako ste zaraženi virusom hepatitis C, trebate preduzeti sledeće predostrožnosti u cilju sprečavanja njegovog širenja:
- Razgovarajte o svom stanju sa osobom koja vam ukazuje zdravstvenu pomoć kad se podvrgavate bilo kojem medicinskom ili zubarskom tretmanu.
- Pažljivo obrišite površine zamrljane krvlju, koristeći rukavice, dezinfekciono sredstvo za čišćenje domaćinstva i papirne ubruse za jednokratnu upotrebu.
- Potpuno prekrijte svaku posekotinu ili povredu zavojem ili flasterom.
- Papirne maramice, zavoje, higijenske uloške i druge materijale umrljane krvlju pre bacanja stavite u plastičnu kesu.
–ne smeju darovati krv ili druge telesne organe
– ne smeju deliti injekcije s drugim osobama
– ne smeju davati drugim osobama na korištenje svoje lične stvari kao što su četkice za zube i brijači.


Lečenje

Interferon i Ribavirin daju 35-40 % uspeha u lečenju HCV-om.


Literatura:

- Pedijatrija sa negom, Svetislav Kostić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd 2003.god.
- Infektologija s negom, Bogdan Diklić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006.god
- Zdravstveno vaspitanje, primarius dr Dragan Lukić, Grafičar, Kruševac 1978.

 

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

Seminarski i Diplomski Rad

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi