POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ RELIGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ RELIGIJE
Gledaj Filmove Online

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BRAK I SEKSUALNOST U RELIGIJAMA

Religija predstavlja veliki uticaj na svakog pojedinca. Religija ima za cilj definisanje moralnih pravila u seksualnom odnosu. Prema religijskim shvatanjima seksualni odnos ima isključivi cilj, a to je produženje vrste. Svaki drugi oblik seksualnog odnosa predstavlja amoralno ponašanje. Tako je i razumljivo zašto se homoseksualizam, seks tokom menstruacije, kontracepcija i seksualni odnos radi užitka smatraju nedopustivima u verskom smislu i predstavljaju kršenje moralnih (verskih) normi.
Šta islam, judaizam i hrišćanstvo imaju da kažu o seksu? Odgovori se razlikuju najviše od toga koga ste pitali. Svaka religija ima vrlo izraženu i jasno podeljenu hijerarhiju od fundamentalista do onih koji samo uživaju u prazničnoj trpezi. Kako se svetske religije odnose prema pitanju seksualnosti? U čemu su slične, a u čemu se razlikuju?
Budući da je seksualnost jedan od temeljnih elemenata u međusobnim odnosima ljudi u društvu, najveći broj religija poklonio je ovom pitanju pažnju, nastojeći odrediti pravu ulogu seksualnosti, te uskladiti je sa svojim verovanjima i vrednosnim sistemima. Različite religije imaju različite zbirke pravila u odnosu na ljudsku seksualnost. Kako su se pogledi na seksualni moral s vremenom menjali, tako su se i usklađivali kodeksi ponašanja u odnosu na seksualnost, mada ne drastično, jer većina religija shvata svoje temeljne spise ('svete spise') uglavnom dogmatski.
Pogledi različitih religija na seksualnost široko variraju, od stavova da su seksualnost i telesnost izričaji zla, pa sve do verovanja da je seks najviši izraz božanskoga. Prema tome, pogledi na seksualnost mogu varirati i među različitim denominacijama jedne religije.

1. SEKSUALNOST I BRAK U JUDAIZMU

Seksualnost i brak u JudeizmuSeksualnost u judaizmu je omeđena naredbom «Plodite se i množite!» (Stvaranje, 1:28), te zabranom rasipanja semena. Stajališta prema mnogim pitanjima koja seksualnost donosi podeljena su s obzirom na to da li je tumačeno sa stajališta ortodoksnog, konzervativnog ili reformističkog judaizma, pri čemu su ortodoksna najstroža i najkonzervativnija, a reformistička najliberalnija i najblaža. Ortodoksni judaizam zahteva strogu podelu na polove, te strogu podelu uloga u društvu na polove, dok je reformizam u svojoj liberalnosti prerastao u uniseks kulturu.
Uporište seksualnosti u judaizmu je brak, te su supružnici obavezni čuvati obrednu čistoću koja je propisana odredbama o nida. Ženama u judaizmu pripada važna uloga, pa na polju seksualnosti imaju ista prava kao i muškarci; pravo na uživanje nije im uskraćeno. Zbog zabrane rasipanja semena zabranjena je muška masturbacija, kao i svako seksualno ponašanje koje ne može dovesti do začeća deteta (homoseksualizam, analni i oralni heteroseksualni odnos). Odnos prema muškoj homoseksualnosti stroži je nego prema ženskoj, budući da muškarac u seksualnom odnosu s osobom istog pola rasipa seme. Iako je u davnim vremenima za homoseksualizam bila propisana smrtna kazna, ona se ne sprovodi već stolećima, a homoseksualnost kao seksualna orijentacija nije greh dok ne dovede do homoseksualnog odnosa. Abortus je težak greh, no postoje okolnosti u kojima je dopušten, pa čak i poželjan; to su situacije u kojima je fizičko ili psihičko zdravlje majke ugroženo, i u slučaju da je dete posljedica silovanja žene od muškarca koji joj nije suprug. Preljuba je jedan od najtežih greha, pa je prevareni supružnik obavezan razvesti se od preljubnika.
U ovome radu želim prikazati i objasniti seksualnost sa stanovišta judaizma. Pojam judaizam i sam zahteva pobliže objašnjenje; izneta su i objašnjena stajališta ortodoksnog judaizma, s posebnim napomenama o shvatanjima i propisima sa stajališta konzervativne i reformističke struje u judaizmu.
Potrebno je objasniti i neka kriva shvatanja određenih običaja vezanih uz brak, tačnije, običaja «kupovanja mlade» i ugovorenog braka. Ima li seksualnost istu ulogu i mesto kao u kršćanskom društvu? Jesu li zabrane, ograničenja i tabui isti? Kako judaizam shvata moderne stilove života čiji se uticaj proširio na seksualno ponašanje i rušenje tradicija vezanih za brak i polni život u njemu, feministički pokret koji je promenio poimanje seksualnosti kao nečega rezervisanoga za muškarce, te na alternativne stilove života, dakle homoseksualnost, biseksualnost i transseksualnost ? Je li kontracepcija dopuštena, i koji su njeni oblici dopušteni Židovima ?
Budući da su temeljne vrednosti judaizma brak i porodica, ovaj je rad temeljen prvenstveno na seksualnosti unutar bračne zajednice, i u sferama problema povezanima s njom, kao što je na primer problem preljuba.

1.1. Brak i položaj žene u braku

U jevrejskom pravu brak je veza između muškarca i žene kojom se sjedinjuju u najužu zajednicu. Svrha samog braka nije samo u nastavku rase, njegov glavni razlog je taj da je brak temelj verskog i etičkog života.
U prošlosti, jevrejsko pravo nije u potpunosti zabranjivalo poligamiju, koja je bila uobičajena na Istoku, nego je dozvoljavala da se muž može oženiti sa najviše četiri žene u društvu gde je poligamija priznata. Tek je u 10. veku u Mainzu poligamija zabranjena svim Židovima koji žive u zapadnim krajevima čime se stalo u kraj dosta nedefinisanom zakonu o poligamiji kod Jevreja.
Judaizam dopušta razvod. Ako supružnici traže razvod, podnose zahtev rabinatu, koji će provesti postupak pomirenja. Ukoliko se uveri da ne postoji ni jedan osnov za dalji opstanak braka, dati će svoj pristanak.
Specifičnost jevrejskog razvoda je u tome sto samo muž može dati ženi dozvolu za razvod, dok žena razvod može tražiti samo u ekstremnim situacijama.
Da bi razvod bio valjan, ženi ili njenom pravnom zastupniku mora bit predan get – dokument o razvodu. Get je obično pisan na pergamentu i potpisuju ga dvojica svedoka. Dok žena nema get svaka njena veza se smatra preljubništvom, a mogući potomak takve veze naziva se mamzer. Takva žena se naziva aguna - ostavljenica i prema jevrejskom zakonu ne može se razvesti i ponovo udati dok ne dobije već spomenutu dozvolu od muža. Potpisana ketuba pre braka osigurava ženu da u slučaju razvoda treba da dobije deo imovine, odnosno sve što je donela kao miraz.
Dete u judaizmu dobija puna verska prava na početku puberteta; za devojčice to je dvanaesta godina, dok je za dečake to godinu dana kasnije, u trinaestoj godini. Verska prava ne znače preuzimanje potpune odgovornosti za svoj život, već samo pravo i obavezu sudelovanja u verskim ritualima i javnoj molitvi, za koje je potreban minjan, ili desetorica verski punopravnih muškaraca. Smatra se da je dete, odnosno čovek, spreman na ženidbu u osamnaestoj godini, iako se u prošlosti venčanje ugovaralo i pre te dobi. Budući bračni par ima pravo prigovora na odabir svojih roditelja, iako se to u praksi retko događalo, tako da je konačna odluka o braku zapravo na roditeljima. Ipak, budući se mladenci pre venčanja moraju videti barem jednom, te je u slučaju da su fizičkim izgledom odbojni jedno drugome venčavanje zabranjeno.
U židovskoj su bračnoj tradiciji važnu ulogu odigrali šadhani, ili bračni posrednici. Šadhani su osobe oba spola koje posreduju u ''spajanju'' mladih ljudi u cilju sklapanja braka, i za to, u slučaju uspešnog sklapanja zaruka, a kasnije braka, dobijaju finansijsku naknadu za obavljeni posao.
Ženske se seksualne potrebe smatraju jednakima onima muškaraca, pa Mišna, delo-komentar Talmuda navodi i konkretne slučajeve i prilike u kojima se od muškarca očekuje da ima seksualne odnose sa suprugom, naravno, uz njenu volju i pristanak. Žena ima pravo određivanja načina provođenja odnosa, dakle frekvencije, poze u kojoj se odnos sprovodi, itd., a muškarac mora paziti da odnos zadovoljava i ženu, a ne samo njega. Talmud čak kaže i da bi muškarac seksualni odnos trebao započeti predigrom kojoj je cilj uzbuđivanje partnerice, te da je, u okvirima propisa, paru dozvoljeno u krevetu raditi šta žele i što ih zadovoljava.
Muškarcu je apsolutno zabranjeno prisiljavanje supruge na seksualni odnos, kao i pristupanje odnosu u alkoholiziranom stanju. Nadalje, zabranjeno mu je započeti, odnosno zatražiti seksualni odnos usred svađe bilo koje vrste, uskratiti joj pravo na odnos (osim u razdoblju obredne nečistoće, o kojoj se govori dalje u tekstu) ili se koristiti odnosom, odnosno njegovim neprovođenjem za rešavanje razmirica ili kao kaznom. U slučaju da muškarac mora na put, očekuje se od njega da sa suprugom ima odnos noć pre odlaska na put, naravno, ukoliko to ona želi, tako da ona bude što manje zakinuta njegovim obavezama.

1.2. Obredna čistoća i seksualnost u braku

Rabinski stav prema seksualnosti je sledeći: seksualnost je Božji dar čoveku, ali i životinjama. Čovek je na višem stupnju svesti i spoznaje od životinja, stoga to mora pokazati i svojim postupcima. Seksualni nagon ima pozitivnu ulogu u životu čoveka ako je zadovoljen na odgovarajući način, mestu i vreme, te ako je zadovoljen u sklopu bračne zajednice. Polni odnosi na sveti, sedmi dan, Šabat , smatraju se naročitoo pohvalnim delom koje pridonose zbližavanju supružnika, a time utiču i na celokupnu atmosferu.
Na seksualne se odnose ne gleda samo kao na čin kojem je jedini cilj prokreacija, produženje vrste, već kao i na sredstvo uživanja i zbližavanja supružnika; ipak, na seksualni se nagon gleda kao na nagon koji čoveka najlakše i najsnažnije može navesti na greh i skretanje s Božjeg puta. Od čoveka se očekuje da u zadovoljavanju seksualnog nagona ne preteruje i da se drži propisa o obrednoj čistoći koji su doneseni u svrhu posvećivanja ljudskog tela, a time i rešavanja čoveka od animalne sfere koju nagoni, a među njima i seksualni, donose.
Propisi o obrednoj čistoći, u uskoj su vezi s menstrualnim ciklusom u žena. Naime, krv se smatra tekućinom života, i smatra se da ona pripada Stvoritelju . Žena se u razdoblju menstrualnog krvarenja smatra obredno nečistom, nida, te je muškarcu zabranjeno imati seksualne odnose s njom. Osim redovnog ciklusnog krvarenja, pod ove odredbe spada i krvarenje usled porođaja, bolesti i defloracije ili razdevičenja žene pri prvom seksualnom odnosu. Ove zabrane potiču iz doba prvog jeruzalemskog Hrama (10.st.p.n.e.), kojeg je dao sagraditi kralj Salamun (ili Solomon), a u njemu je bio kovčeg koji je sadržavao kamene ploče s Deset Božjih zapovedi. Pre dolaska na molitvu u Hram, muškarci su se morali uroniti u mikve, kupelj čija je namena duhovno čišćenje pre molitve, radije nego fizičko čišćenje. Obred takvog očišćenja služio je kao razdvajanje svakodnevnog, materijalnog i obredno nečistog od svetog, duhovnog i mističnog u Hramu i aktivnostima u njemu.
Žena je nida za vreme trajanja menstrualnog krvarenja (smatra se da ono traje sedam dana), te pet dana nakon prestanka istoga. Tih pet dana služi sigurnosti da je žena prestala krvariti, a nakon razdoblja menstrualnog krvarenja i dodatnih sedam dana, žena se uranja u mikve kako bi opet postala obredno čista, što omogućava nastavak seksualnih odnosa.

1.3. Predbračni, vanbračni odnosi i preljuba

Vanbračni i predbračni polni odnosi strogo su zabranjeni, a preljuba se smatra jednim od tri najteža greha u judaizmu, od kojih su druga dva umorstvo i idolopoklonstvo. Težinu im daje mogućnost začinjanja deteta koje bi po verskim zakonima bilo zakinuto u svojim pravima, iako samo nije krivo za okolnosti svoga začinjanja. Preljuba je zabranjen dvema Božjim zapovedima, sedmom («Nećeš počiniti preljuba!») i desetom («Nećeš poželjeti žene bližnjega svoga, ni kuće, ni polja, sluge niti sluškinje njegove, goveda ni magarca, niti ičega što je bližnjega tvoga!».
Kao i u drugim tradicionalnim zajednicama, ceni se devičanstvo mladenke, iako judaizam prepoznaje i dopušta razvod. Pravilno i pravomoćno razvedeni supružnici slobodni su zasnovati novu bračnu zajednicu s nekim drugim po okončanju parnice u kojoj verski sud ipak pokušava navesti par da se pomiri i reši probleme. Da bi razvod bio valjan, ženi ili njenom pravnom zastupniku mora biti predan get, dokument o razvodu. U slučaju komplikacija, odnosno u slučaju da je muž nedostupan ili ne želi dati ženi razvod, postoje načini prisiljavanja muža na razvod ukoliko su ženini razlozi za razvod opravdani. Dok žena nema get svaka njena veza se smatra preljubništvom, a mogući potomak takve veze naziva se mamzer.

1.4. Homoseksualnost

Kod homoseksualizma u judaizmu situacija je slična kao i s masturbacijom; muški homoseksualizam smatra se teškim grehom, dok se ženski jedva spominje; spada u domenu nečistih misli i bludnih radnji. Razlog je ovakvoj razlici još jednom zabrana rasipanja semena. Oralni i analni odnos su zabranjeni i u heteroseksualnom odnosu kao nereproduktivni. Dodatnu odbojnost prema homoseksualnim odnosima donosi i činjenica da je su takvi odnosi, čini se, bili česta i uobičajena praksa u Egiptu u kojem su Židovi bili robovi. Ženski su homoseksualni (lezbijski) odnosi takođe zabranjeni, iako ih Tora nigde izričito ne brani kao što to brani muškarcima u Levitikusu 18:22; «Nećeš leći s muškarcem kao sa ženom». Za homoseksualni je odnos u Tori propisana smrtna kazna za oba prekršitelja, no takva se kazna ne sprovodi već dugi niz stoleća. Kazna smrću propisana je još i za preljubu i incest, koji se takođe smatraju teškim grehom.

1.5. Incest, prostitucija i perverzije

Incest je strogo zabranjen Torom, i spada u najteže grehe koje čovek može počiniti. Prostitucija je takođe zabranjena iz moralnih razloga, i eventualnih problema oko očinstva deteta koje se u takvom odnosu može začeti. Budući da se židovstvo, pripadnost židovskoj veri i nacionalnosti prenosi po majčinoj liniji, jako je važno očinstvo, a njime i prava koje dete dobija po ocu.
U židovskoj tradiciji prostitucija je posebno omražena zbog njene istaknute uloge u idolopokloničkim, poganskim obredima. U Ponovljenom zakonu 23:18, Tora kaže: «Neće se izraelićanska žena baviti obrednom prostitucijom, niti jedan izraelićanski muškarac» (preuzeto iz Koš, 1999:200). Naravno, svaki oblik prostitucije, a ne samo obredni, je strogo zabranjen, a odredbe o njoj i kaznama za prestupnike propisane su u Talmudu, i obično su jako teške.
Polni odnos sa životinjom je, naravno, jako težak greh, i uz incest, preljubu i homoseksualnost, kažnjavao se smrću, što propisuje Levitikus 20:15-16. Smatra se da je takav odnos oskvrnuće ljudskog tela i prirode, a samim time i Božjeg dela stvaranja, budući da je On iz nekog razloga čoveka učinio čovekom, a životinju životinjom.
Moguće perverzije, odnosno onog što smatramo perverzijama danas, obično su regulisane drugima zakonima, kao što su zabrana rasipanja semena, zabrana nošenja ženske odeće muškarcima, zabrana polnog odnosa koji uključuje više od dve osobe različitog spola. Zanimljivo, u davnim vremenima (a u teoriji i danas), bilo je dopušteno poliginija, ali ne i poliandrija. Ipak, seksualni odnosi u takvoj bračnoj zajednici provođeni su odvojeno, i zabranjeno ih je bilo provoditi u onome što se danas popularno naziva «trojka». Poliandrija je zabranjena zbog problema očinstva i prava koja po ocu dete dobija.

2. BRAK I SEKSUALNOST U ISLAMU

Brak i seksualnost u IslamuU predislamskom periodu, u arapskim zemljama, u brak se moglo stupiti na četiri načina :
1. Brak poput današnjeg-momak i devojka se venčaju nakon mladićeve prosidbe;
2. Brak koji nastaje nakon što žena po muževom naređenju, nakon završenog mesečnog ciklusa odlazi da živi sa drugim muškarcem dok ne zatrudni. Nakon toga se može vratiti svom mužu, ako on to odluči. Ova vrsta braka se prakticirala kod parova koji nisu mogli imati dece;
3. Grupa od tridesetak osoba se okupi i seksualno opšti sa jednom ženom. Ako to rezultira trudnoćom, ona poziva sve učesnike koji moraju da se na to odazovu i ona izabire ko od njih će biti otac njenog deteta. On daje detetu porodično prezime;
4. Postojale su takozvane javne žene koje su svoju kuću označavale zastavicom, i koje su seksualno opštile sa svim muškarcima koji bi u nihovu kuću došao. Ukoliko bi ostala trudna, pozivali su se svi muškarci koji su sa njom opštili i onda se na osnovu mišljenja fizionomiste određivalo na koga dete liči, i ko mu je otac. Muškarac koji bi bio proglašen za oca nije mogao to odbiti.

Pored ovog, postojao je i brak koji je bio produkt zarobljavanja. Žene, koje su bile ratni plen bile su prisilno udavane za pobednike. Objavom Islama svi ovi brakovi se ukidaju.
Islam podstiče na brak jer se sklapanjem braka sprečava blud. Oženiti se može udavanom ženom, udovicom i nevinom devojkom. Islam dozvoljava poligamiju. U Kur'anu je definisano da se svaki muškarac može oženiti sa maksimalno četiri žene. Obaveza svakog muškarca je da ženi prilikom njene udaje za njega daruje obavezan dar (mehr). Ukoliko dođe do razvoda, muškarac je dužan isplatiti venčani dar ukoliko to nije učinio u toku braka.
- Ukoliko se radi o ženi koja je već pre bila u braku, od nje muškarac mora tražiti pristanak za brak. Pristanak mora biti izražen isključivo rečima, dok je za devojku dozvoljeno da prećuti odgovor, što će se smatrati potvrdom.
- Ukoliko je žena raspuštenica propisano je da nakon razvoda pričeka tri menstrualna ciklusa.
- Trudnica je dužna sačekati dok se porodi, ali nije dužna čekati da se završi period babinja.
- Ukoliko je reč o udovici, ona mora sačekati 4 meseca i 10 dana.

Poslanik Muhammed, s.a.v., kaze: “Onaj ko oženi devojku zbog bogatstva, Allah ga ne učini bogatim. Onaj ko oženi devojku zbog lepote, Allah mu otkrije u njoj ono što ne voli i što mu je ružno. Onaj ko oženi devojku zbog njene vere, Allah će mu dati bogatstvo i učinice da mu se svidi i da je zavoli.”
U braku muž i žena upotpunjuju jedno drugo.
“Žene su odeća vaša i vi ste odeća njihova.” (K.2:187) Odeća ima tri namene: da pokrije, da zaštiti i da ulepsa. U časnom Kur’anu još stoji: “O sinovi Ademovi, dali smo vam odeću koja će pokrivati sramotu vašu i da se ulepšate.” (K.7:27)
Dalje u časnom Kur’anu stoji: “Udavajte neudate i ženite neoženjene, ... ako su siromašni, Allah će im iz obilja svoga dati. (K.24:32). Imam Džafer Sadik kaze: “Opskrba je sa ženom i čeljadima.”
U islamu momak i devojka postaju dozvoljeni jedno drugome samo onda kada je proučen nikah, tj. kada se šerijatski venčaju. Svaka veza van braka je blud o kome časni Kur’an kaže:
“I što dalje od bluda, jer je to razvrat, kako je to ružan put.” (K.17:32)
“Bludnika i bludnicu izbičujte sa stotinu udaraca biča, svakog od njih, i neka vas pri vršenju Allahovih propisa ne obuzima prema njima nikakvo sažaljenje, ako u Allaha i onaj svet verujete, i neka kaznjavanju njihovom skupina vernika prisustvuje! Bludnik ne treba da se ženi osim bludnicom ili mnogoboškinjom, a bludnica ne treba biti poželjna osim bludniku ili mnogobošcu, to je zabranjeno vernicima. (K. 24:2-3)

2.1. Prava i dužnosti u braku

Žena je osećajnija i telesno slabija nego muškarac. Ona doživljava život više emocionalno i razume mnoge stvari koje muškarac nikad nije u stanju razumeti. Ovo muškarac mora da zna i da poštuje. Ona je telesno slabija pa je na mužu dužnost da se brine za izdržavanje porodice. O tome Allah kaže u svojoj knjizi: “Muškarci vode brigu o ženama zato što je Allah dao prednost jednima nad drugima...” (K.4:34)
U islamu uloga žene i muškarca su podeljene: žena je majka i ona je upravitelj domaćinstvom dok muž stiče sredstva za život. Žena, psihom i telesnom građom je pripremljena da bude majka, tj. ona čiji je zadatak odgoj čovečanstva. Zbog ove važne uloge, koja iziskuje svo njeno vreme, ona je oslobođena rada i zanimanja van kuće.
U Kur’anu još stoji: “One (žene) imaju isto toliko prava (kao i muževi), samo muževi imaju prednost pred njima za jedan stepen.” (K.2:228) Islam daje sva prava ženi kao i muškarcu, npr. pravo na rad, obrazovanje, duhovno uzdizanje, intelektualni razvoj, ibadet..., ali dužnosti supruge i majke su na prvom mestu.
Ova prednost muškarca za jedan stepen predstavlja činjenicu da je on fizički snažniji i da je manje podložan emocijama od žene. Zato kod najvažnijih pitanja i odluka u životu porodice islam daje mužu zadnju reč.
Još jedan dokaz da je Allah odredio čoveku da brine i izdržava porodicu je činjenica da je pomognut dvostrukim delom od onoga što pripada ženi u nasledstvu: “Allah vam naređuje da od dece vaše - muškom pripadne toliko koliko dvema ženskim.” (K.2:11)
U širem smislu, naš uzor bi trebao da bude brak hazreti Fatime i hazreti Alije. Ona je radila u kući, mlela brašno kuvala i mela, a on je radio poslove vani, kao što je nabavka drva i hrane.

2.2. Bračni problemi i rešenja

Problem nastaje kada jedna ili obe strane zanemare dužnosti koje imaju u braku. Za svaki slučaj islam ima rešenja. O slučaju kada je problem u ženi, časni Kur’an nam kaže: “A one čije se neposlušnosti pribojavate, vi upozorite, i od njih se u postelji rastavite, i udarite ih; a kada vam postanu poslušne, onda im zulum ne činite.” (K.4:34)
Znači, prvi korak je da muž upozori ženu na grešku i zatraži da promeni ponašanje. Ako to ne pomogne, treba je ostaviti samu u krevetu. Ako ova vrsta prećutnog protesta ne donese rezultat, islam dozvoljava mužu da udari ženu.
Ali, čime, gde i koliko? Udarac mora biti blag. Imam Muhammed Bakir kaže o ovom udarcu: “To je udarac čačkalicom.” (Koliko boli kada se udari čačkalicom?!) Po šeriatu od udarca se ne sme koža zacrveniti a kamoli pomodriti ili ozlediti. Nije dozvoljeno udariti po licu, niti po bilo kojem delu nekoliko puta. Ukratko, ovim postupkom nije cilj naneti bol nego pokazati da je njeno ponašanje prevršilo svaku meru.
Ako muskarac greši i ne izvršava svoje dužnosti, onda žena treba početi da radi na rešenju. “Ako se neka žena plaši da će muž početi prema njoj grubo postupati ili da će je zanemariti, onda se neće ogrešiti ako se nagode, - a nagodba je najbolji način...”(K.4:128)

2.3. Razvod braka

Islam dopušta rastavu braka kada nije moguće pronaći rešenje i zajednički život predstavlja nepodnošljiv teret. U ovome se islam razlikuje od kršćanstva u kojem razvod braka nije dopušten.
U islamu rastava može biti tri vrste: prvi je talak koji se obično prevodi kao razvod ili puštanje. U Kur’anu stoji: “O Verovesnice, kada htednete žene da pustite, vi ih posle perioda (čekanja) njihova pustite, i vreme koje treba da prođe brojite...” (K.65:1)
Drugi slučaj je kada žena ne može trpiti muževljevo zlostavljanje i nebrigu. Tada joj je data mogućnost da ponudi nešto da je oslobodi bračne veze. Ovo se po šerijatu zove khul. U Kur’anu stoji: “A ako se bojite da njih dvoje Allahove propise neće izvršavati, onda neće učiniti greh kada mu ona da nešto da je oslobodi bračne veze. To su allahovi propisi.”(K.2:299)
Kada su oboje siti jedno drugoga i žele da prekinu brak, u šerijatskim terminima se ovo zove mubarat. “Ako se njih dvoje (dogovore da se) rastave, Allah će im iz obilja svoga oboma dati.” (K.4:130)
U sva tri slučaja samo muž ima pravo doneti zadnju odluku o rastavi braka. Islam odvraća supružnike od rastavljanja i postavlja uslove koji ga otežavaju. Tako na primer, da bi razvod bio ispravan, mora se pravilno izgovoriti formula razvoda; pri razvodu se mora imati dva svedoka; žena ne sme biti u menzesu; ne smeju imati polni odnos posle zadnjeg menzesa. Posle razvoda postoje tri meseca čekanja da bi se pružila prilika za pomirenje i povratak. Ako se u ova tri meseca vrate jedno drugome, razvod se poništava.
U časnom Kur’anu se kaže: “Ne zadržavajte ih da biste im učinili nasilje; a onaj ko tako postupi - ogrešio se prema sebi. Ne igrajte se Allahovim propisima ...” (K.2:231) Postoje slučajevi kada muž ne drži do svoje dužnosti i zloupotrebljava autoritet, kada ignoriše ženinu želju da srede problem ili da se rastave. U ovom slučaju ona treba pisati svom mudžtehidu ili njegovom vakilu, i objasniti svoju situaciju. Posle toga mudžtehid ili njegov vakil će obavestiti muža o ženinim žalbama i dati mu određeni rok, recimo tri meseca, da promeni ponašanje. Ako muž ostane isti, mudžtehid će zatražiti od njega da razvede ženu, a ako ovaj odbije, sam mudžtehid ima pravo osloboditi ženu takve štetne bračne veze.

2.4. Islam i seksualnost

Seksualna želja kod ljudskih bića budi se za vreme puberteta. Po islamskoj pravnoj definiciji, pubertet (bulug) se određuje na sledeće načine:
- godinama: petnaest lunarnih godina kod dečaka i devet kod devojčica;
- unutrašnjim promenama.
Kod dečaka: kada dođe do prvog noćnog izbacivanja semena. Semena tečnost se skuplja u testisima odmah nakon nastupanja puberteta, pa se može desiti da se stvori više semena nego što sistem može da zadrži; kada se to dogodi, semena tečnost se izbacuje za vreme sna. To noćno izbacivanje semena se na arapskom jeziku naziva ihtilâm.
Kod devojčica, pubertet nastupa pojavom prve menstruacije. Odmah nakon rođenja, jajnici devojčice sadrže oko 400.000 nezrelih jajnih ćelija. U pubertetu, te jajne ćelije sazrevaju, obično po jedna svakog meseca. Ako se ni jedna jajna ćelija ne oplodi, onda će se ona, zajedno sa unutrašnjim slojem materice, izbaciti iz tela, putem mesečnog krvarenja ili menstruacije, što se na arapskom jeziku naziva hajd.
- fizičkom promenom: kada počnu rasti grube dlake na donjem delu abdomena.
Budući da seksualni poriv počinje u pubertetu, a on prema islamu treba biti zadovoljen isključivo u braku, stoga je islam dozvolio da mladiž i devojka stupe u brak čim stupe u pubertet. U slučaju devojaka, ne samo da islam dozvoljava da se udaju čim postanu zrele, nego im čak i preporučuje takav brak. Ta činjenica se zasniva na učenju islama da devojke ne bi trebalo da odgađaju svoj brak radi sticanja obrazovanja; umesto toga, on uči da devojke treba da se udaju, a nakon toga mogu upotpunjavati svoje obrazovanje ako tako žele.
Ali, fizička zrelost sama po sebi nije dovoljna za bračni život. Naime, jednako je važan i rusd (umna zrelost). S druge strane, nas današnji način života je postao toliko komplikovan da se pojavila velika razlika između puberteta i zrelosti, i u finansijskom i u društvenom pogledu. Jedan američki časopis za mlade je nedavno izjavio, “Mladi Amerikanci koji ulaze u dvadeset i prvi vek su mnogo manje zreli nego sto su bili njihovi prethodnici na početku dvadesetog veka. Razlika je očigledna na svim poljima mladalačkog razvoja: u seksu, ljubavi, braku, obrazovanju i poslu. Fizički gledano, današnji mladi ranije sazrevaju nego prethodne generacije, ali im treba mnogo više vremena da razviju emotivne veze kao odrasli”. Zbog toga, mladićima i devojkama našeg atomskog doba nije lako da se venčaju čim postanu fizički zreli.
Kako se boriti protiv seksualnog poriva pre braka? Ako mladić ili devojka ne može da se venča ubrzo nakon sto seksualno sazre, kako da se bori protiv svog seksualnog nagona? U ovom delu ćemo ispitati neke načine zadovoljavanja seksualnog poriva i videti da li ih islam dozvoljava ili ne.
- Nemoralni načini
Vanbračni seks: Vanbračni seks je apsolutno zabranjen u islamu, bez obzira da li se radi o devojci ili o prostitutki. Vanbračni seks je blud, ili na arapskom jeziku, zinâ. Tu se takođe radi o neodgovornom seksualnom ponašanju. U takvim odnosima nema nikakve obaveze, a najranjivija je žena. Mnoge statistike pokazuju da muškarci obično prevare naivne žene i nateraju ih na predbracni seks. Allah kaže: “I što dalje od bluda, jer to je razvrat, kako je to ružan put (zadovoljavanja seksualnog poriva)!” (17:32). Blud je oštro osuđen u izrekama Poslanika s.a.v. i imama. U islamu, predbračni seks se smatra za nemoralan čin koji je uperen protiv Allahovih prava, i protiv prava čovekovih sopstvenih seksualnih organa.

2.5. Homoseksualizam i lezbejstvo

Jedan od načina zadovoljavanja seksualnog poriva koji sada postaje sve prihvaćeniji u zapadnoj kulturi je seksualni odnos između pripadnika istog pola, homoseksualizam i lezbejstvo. Kada kažem da oni postaju prihvaćeni u liberalnim društvima, ne želim reći da su to fenomeni dvadesetog veka, naprotiv. Ipak, postoji jedna velika razlika između prošlosti i sadašnjosti: u prošlosti, homoseksualizam je smatran za perverzno seksualno ponašanje, dok se sada naziva “prirodnim” jer se radi o rezultatatu “urođene tendencije”!
Kuran takođe opisuje kako je Božiji poslanik Lut pokušao da objasni trojici svojih gostiju (koji su zapravo bili meleci u ljudskom obliku): “I kad izaslanici Naši dođose Lutu, on se zbog njih nađe u neprilici i bi mu teško pri duši, pa reče: “Ovo je mučan dan!” I narod njegov pohrli njemu, a pre su radili sramna dela. “O, narode moj,” reče on, “eto mojih kćeri, one su vam čistije! Bojte se Allaha i pred gostima mojim me ne sramotite! Zar među vama nema razumna čoveka?” “Ti znaš da nama nisu potrebne tvoje kćeri,” rekoše oni, “ti doista znaš šta hoćemo mi”.” (11:78-79). Objašnjavajući detalje njihove kazne, Allah kaže, “I kada pade naredba Naša, Mi sve prevrnusmo, ono sto je bilo gore - bi dole, i na njih kao kišu grumenje blata spustismo, koje je neprekidno sipalo” (11:82).
Dakle, vidimo da se homoseksualnost u Kuranu smatra za razvrat i da je Allah uništio čitav jedan narod zbog njegovog nepristojnog seksualnog ponašanja. Prema islamskom pravnom sistemu, homoseksualizam i lezbejstvo su dva kažnjiva zločina koja se kose sa Božijim zakonom. U slučaju homoseksualizma, aktivni partner mora primiti stotinu udaraca biča ukoliko je neoženjen, a ukoliko je oženjen, mora se izvršiti smrtna kazna; s druge strane, pasivni partner mora biti ubijen bez obzira na njegov bračni status. U slučaju lezbejki, one moraju primiti stotinu udaraca bičem ukoliko su neudate, a kamenovane do smrti ukoliko su udate .

3. BRAK I SEKSUALNOST U HRIŠĆANSTVU

Brak i seksualnost u HriscanstvuMlade ljude širom celog sveta je obuzela strast, koju na Zapadu nazivaju "Love in". Mladi ljudi kroz nju vide mogućnost samoizražavanja. Govore: "Želimo seksualnu slobodu!"
Taj, "Love in" jeste njihov način izražavanja slobode i svojih osećaja. Kako stvari stoje sa seksualnošću? Zašto smo je uopšte od Boga dobili? Biblija ne govori kako je seks greh. Po tom pitanju je jedna od najotvorenijih knjiga na svetu. U Bibliji nam Bog govori da nas je stvorio kao muža i ženu, i da je pogledavši na svoje stvaranje rekao: "Sve je dobro". Ranije, u 19. Veku ljudi su govorili kako je telo oličenje zla, da u seksualnosti ima nečeg lošeg i prljavog. Svoje osećaje su suviše potiskivali, dok danas doživljavamo silnu reakciju protiv ovakvog mišljenja.
Bog je ljudima dao instituciju braka iz tri razloga: treba služiti razmnožavanju ljudi, u braku na videlo izlazi prava ljubav, odražava mogućnost jedinstva između čoveka i žene. Biblija nam kaže: "Ženidbu da drže svi u časti, i bračna postelja da bude čista, jer će Bog suditi bludnicama i preljubnicima."
Međutim, posle stvaranja braka od strane Boga, i posvećenja seksualnosti unutar njega, nešto se dogodilo. Dogodila se tragedija. Čovek se usprotivio Bogu, i ova pobuna je napravila zid između Boga i čoveka. Pobunu protiv Boga nazivamo - greh. To je bolest, kojom smo svi zahvaćeni. Biblija govori, da je naš duh okovan: "bog ovog sveta nas je zaslepio".
Greh ne ispunjava samo naš duhovni život, nego i našu vezu s Bogom. Odvaja nas od Boga, tako da smo sada duhovno mrtvi pred Bogom. Zato se neki odaju alkoholu i drogama; zato traže izlaz u nemoralnim seksualnim avanturama.
Ljudi traže sreću i mir. Stvoreni smo da imamo zajedništvo s Bogom, i bez njega sreću nikada nećemo naći.
Greh ispunjava i naš seksualni život. Seksualnost je postala izopačena. Ljudi je primenjuju na način koji je Bog odbacio. Ljubavi se pridružila i erotika. U Bibliji je između reči "ljubav" i "erotika" ogromna razlika. Milioni mladih misli da voli, ali su u stvari privučeni samo telesnom privlačnošću. A ovakve telesne želje vode ka goloj erotici. Danas se sa seksom prodaje sve: od sapuna pa do automobila. Razmišljamo o tome, govorimo o tome - i seks postaje većini ljudi opsesija.
Čovek zloupotrebljava od Boga mu danu seksualnost:
1. Da bi se sačuvao čovekov budući brak. Polovina brakova u Americi su sklopljeni zbog predbračne trudnoće. Mladi se moraju venčati, iako se ustvari ne poznaju, ili uopšte nisu jedno za drugo. Polovina ovakvih brakova završi razvodom posle dve godine. Kad se pre braka živi nemoralno, to ostavlja duboke tragove u kasnijem bračnom životu.
2. Da bi sačuvao naše telo. Polne bolesti među mladima se stalno šire. Broj izvanbračne dece je poslednjih godina u naglom porastu.
3. Bog želi kroz dane principe svetosti seksa sačuvati društvo i osnažiti narod. Nemoral uništava narod. U Rimu i ostalim društvenim uređenjima stare ere nemoral se raširio do te mere, da se do kraja celi narod pokvario i Božji sud je bio neminovan. Osim seksualnog odnosa postoje i drugi načini nemoralnog ponašanja. Biblija navodi nekoliko primera: prljave fantazije, način provokativnog oblačenja, čitanje pornografske literature, odlaženje u lokale gde se u čoveku pobuđuje erotika.
Ono što mnogi muškarci i žene očekuju od braka nije samo seksualni odnos, već zajedništvo, iskrenost, razumevanje i ljubazne reči. Što se tiče polnih odnosa, oni su normalan i častan deo braka. Priče 5:18-19. Propovednik 9:9. Telesno sjedinjenje muža i žene koji ljube i poštuju jedno drugo, pruža temelj čvrstom braku i stabilnoj celini porodice. Međusobnu ljubav i privrženost roditelja osetiće i njihova deca i odgovaraće svojom ljubavlju i privržnošću. Polni odnos ne postoji samo zato da bi se rađala deca. Cilj polnog čina je sjedinjenje suprotnih polova, koje obuhvata uživanje. Bog je dao mužu i ženi pravo na uživanje u telesnom sjedinjenju. Starozavetna knjiga Pesma nad pesmama doslovno opisuje ljubav u braku. Pesma nije alegorija, jer su ličnosti i mesta autentični.
Polni odnosi štite brak. Kada se žena pokorava svome mužu, uključujući i polni čin, izvesno je da će joj muž uzvratiti znacima ljubavi, više nego što bi to učinio da mu ona poriče to pravo. Isto tako će i muž, koji svim svojim postupcima ženi pokazuje ljubav i poštenje, mnogo verovatnije dobiti njenu saglasnost za svoje želje. Svako od njih treba dobrovoljno da ugađa potrebama drugog.

3.1. Zloupotreba seksa, odnosno preljuba je greh!

Greh nemorala je jedno od đvolskih najopasnijih i najoštrijih oružija usmerene na uništenje ljudske duše, koje neprijatelj uspešno upotrebljava od početka civilizacije do današnjeg dana. Biblija je jedna od najboljih knjiga na svetu koja obrađuje i temu seksa i krajnje je vreme da se razni stručnjaci o braku, porodici i domu, okrenu Bibliji. U ovom veku „seksualne revolucije“ Onaj koji je ustanovio prvi brak u Edenskom vrtu, kao i zajednicu između muškarca i žene, ostavljen je po strani. Zbog toga danas postoje mnogi problemi u braku i porodici. Božija Reč jasno rasvetljava da je brak zavet za ceo život sa osobom koju smo izabrali za bračnog druga. Ovaj zavet znači reći „Da“ženi ili mužu, i „Ne“ svima drugima, kada je reč o intimnom prijateljstvu. Bog zabranjuje seksualni odnos izvan braka. 1. Korinćanima 6:12-7,2; Solunjanima 4:3-5; Jevrejima 13:4; 2. Mojsijeva 20:14. Za tu zabranu postoje mnogi razlozi, a na prvom mestu je Njegova ljubav i briga za svakog pojedinačno. Bog želi da nas zaštiti od svih ozbiljnih problema koji se javljaju zbog vanbračnog seksualnog odnosa.

3.2. Razvod i ponovni brak

Božija Reč vrlo jasno svedoči da je brak doživotni zavet. Razvod, prekid bračne zajednice je odstupanje od Božije namere i to Bog mrzi. Razvod je dopušten jedino u slučaju preljube Matej 5:31-32; 19:19. Bog je dozvolio razvod jer je razumeo tvrdoću ljudskog srca. Matej 19:8. Ovo neznači da Bog odobrava razlog. To je samo ustupak čovečkovoj tvrdoglavosti i okorelom srcu. Razvod je dopušten, ali se nikako ne preporučuje, niti potstiče. Božiji stav prema razvodu nalazimo u Malahiji 2:13-16; Rimljanima 7:2-3; 1. Korinćanima 7:10-11.


ZAKLJUČAK

Brak je društvena, verska i zakonska zajednica između dve ili više osoba, različitog ili istog pola. Brak reguliše imovinsko-pravne i druge odnose odnose među osobama koje su ga sklopile. Po pravilu dele imovinu koju steknu.
Razlozi zbog kojih neko stupa u brak mogu biti različiti. Jedan od razloga može biti i seksualna privlačnost, odnosno kvalitetan seksualni odnos koji odgovara oboma. Parovima se čini da ako se slažu na tom polju, da će se slagati i na svakom drugom. Seksualne slobode su dovele do toga da parovi i pre braka upražnjavaju seks, pa tako mogu na osnovu toga i da otpočnu bračni život. Sa druge strane, dešava se i da se dvoje ljudi voli, ali da nemaju zadovoljavajući seksualni život. Moguće je u tim slučajevima da njihov brak ipak bude uspešan, jer zbog ljubavi koju osećaju, a i zbog sklada na svim drugim poljima, vremenom nauče kako da zadovolje jedno drugo, pa time poboljšaju i taj aspekt bračnog života. Postoje i ljudi kojima seksualni život nije važan koliko drugi aspekti braka, kao što su razgovor, briga o domaćinstvu, odgajanje dece, putovanja...
Ono što je svim religijama zajedničko je da seksualnost mora biti usmerena prokreaciji, a sva ponašanja koja nisu uobičajena (bilo bi pogrešno koristiti termin ''normalna'', posebno kada se govori o homoseksualnosti), obično se smatraju pogrešnima i podložnima kažnjavanju. Ovisno o ličnom stajalištu, nekome je stajalište jedne vere racionalnije i prihvatljivije od stajališta druge vere, a po sentenciji starih Rimljana, o ukusima se ne raspravlja.

LITERATURA

1. Abramson, Paul R.; Pinkerton, Steven D.: «O užitku», Jesenski i Turk / HSD, Zagreb, 1998.
2. Blasz, R. Elijohu: «Code of Jewish Family Purity», Committee of JFP, New York, 1976. (9th Edition).
3. Encyclopaedia Judaica», Jerusalem, 1972.
4. Kur’an časni.
5. Koš, Julija: «Alef bet židovstva», vlastita naklada, Zagreb, 1999.
6. Safijurrahman el-Mubarekfuri - "Homeopatija - Zapečaćeni dženetski napitak-studija o životopisu Resulullaha, s.a.v.s.", Visoki saudijski komitet za pomoć Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 2000. ISBN 9958-880-10-9
7. Trepp, Leo: «The Complete Book of Jewish Observance», Behrman House, Inc./Simon&Schuster, New York, 1980.
8. The holly Bible.
9. The holy Talmud.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO