OSTALI SEMINARSKI RADOVI
NA TEMU SPORT -
MENADŽMENT U SPORTU:
|
|||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
Taktika fudbalske igre u napadu
O taktici fudbalske igre
U najširem smislu taktika predstavlja izbor sredstava i način za realizaciju odredjenog plana u procesu takmičenja. Počinje od grčke reči taktika (nauka o vodjenju bitke u ratu). U fudbalu se pod taktikom podrazumeva smišljen i uvežban plan po kome se žele maksimalno iskoristiti sposobnosti svih igrača u timu, da bi se ostvario odredjeni cilj.
Za postizanje visokih sportskih rezultata veoma je važna uzajamna povezanost taktičke i tehničke pripremljenosti. U strukturi svake sportske taktike razlikujemo opštu i specijalnu taktičku pripremu.
Opšta taktička priprema obuhvata ovladavanje opštim teorijskim osnovama taktike i sportske igre, način njihovog korišćenja u različitim uslovima bliskim uslovima fudbalske igre i razvoj širokog taktičkog mišljenja.
Specijalna taktička priprema odnosi se neposredno na fudbaslku igru. Usmerena je na produbljivanje i usavršavanje taktičkih umeća i sposobnosti.
Fudbalska igra se sastoji iz naizmeničnih izvodjenja napada i odbrane. U toku fudbalske utakmice odredjeni taktički zadaci mogu se rešavati:
- individualnom taktikom (igrač učestvuje sam)
- grupnom taktikom (učestvuje nekoliko igrača)
- kolektivnom taktikom (učestvuje cela ekipa).
Svaki od navedenih elemenata može biti primenjen i u odbrani i u napadu.Taktika u napadu
Napad se zasniva na inicijativi, prednosti posedovanja lopte i pretpostavci da se postigne pogodak.Principi napada
Osnovni zahtev, odnosno zadatak napada je usredsredjivanje svih akcija ka protivničkom golu. Da bi se uspešno realizovao osnovni zadatak napada služimo se sledećim principima:
Prilagodjavanje napada protivničkoj odbrani
Uspeh napada, ne zavisi samo od sposobnosti vlastite ekipe, njene koncepcije igre, već i od načina organizovanja i ponašanja suprotne ekipe u svim fazama igre. Svaka ekipa u napadu mora da računa da i odbrana nastoji da primeni najefikasnija sredstva u realizaciji svojih zadataka. U ovakvim okolnostima, napad mora da koristi inicijativu i da je obogaćuje sa novim rešenjima, kako bi odbranu doveo u otežane uslove i narušio njenu organizaciju i ravnotežu.
Princip prilagodjavanja napada odbrani sastoji se u pravovremenom otkrivanju načina dejstva odbrane a zatim usmeravanje težišta napada na slabije obezbedjenim delovima terena, kao i oslanjanje na individualne sposobnosti, bogatstva, raznovrsnosti i kreativnosti igrača napada.
Organizacija rasporeda igrača u napadu
U sadašnjim uslovima fudbalske igre organizaciju rasporeda igrača u napadu karakteriše mali broj igrača i izražena promenjivost i prostorna pokretljivost.
Osnovni zahtev je da raspored igrača optimalno odgovara bližim i daljim taktičkim rešenjima napada. Zahtev malog broja igrača proizilazi iz činjenice da se gotovo sve ekipe uglavnom opredeljuju za defanzivan način igre.
Zahtev promenljivosti proizilazi iz činjenice da napad mora da bude raznovrstan, sa stalnom tendencijom premeštanja prostornog delovanja, što uslovljava formiranje novog rasporeda. Ovo proizilazi iz činjenice da su gotovo svi delovi terena, a naročito manevarski red i odbrambeni red dobro pokriveni.
Zahtev pokretljivosti proizilazi iz dinamičnosti igre, kao i dobre pokrivenosti i tehničko-taktičke obučenosti igrača odbrane. Organizacija rasporeda igrača u napadu uslovljava način igranja ekipe i govori o njihovim individualnim i kolektivnim sposobnostima.
Dovodjenje protivnika do greške
U sadašnjim uslovima fudbalske igre odbrana ima prednost u odnosu na napad, jer se u napadu nalazi mali broj igrača, tako da je veoma teško da napad uspe ukoliko čitava odbrana, njeni delovi ili pak igrači pojedinačno ne naprave grešku.
Često puta nevidljiva greška u odbrani u mnogome može da pomogne, odnosno da omogući uspešan napad i postizanje pogotka. Zadatak igrača u napadu je da novim taktičkim rešenjima i varijantama pokušaju iznenaditi protivničku odbranu. Pri tome, koriste se snagom sopstvene inicijative, raznovrsnosti i kreativnosti što često puta igrače odbrane dovodi u nepredvidjene taktičke situacije, iz kojih lakše proizilaze greške.
Za napad su najpovoljnije greške u odbrani, koje se javljaju u prvoj fazi (posle prekida napada), donekle u drugoj (transformacija igrača iz napada i manevra u odbranu), a najpovoljnije u trećoj fazi (optimalno zatvaranje pristupa prema golu).
Prema tome, od pravovremenog i racionalnog izbora taktičkih rešenja u pojedinim fazama igre, zavisi efikasnost napada i dovodjenje protivnika do greške.
Kretanje igrača
U savremenom fudbalu kretanje igrača napada predstavlja jedno od najopasnijih sredstava modernog napada. Od brzine kretanja igrača zavisi dinamika napada, izbor taktičkih rešenja i koncepcija igre. Kretanje igrača još više dobija na značaju ako se zna da je fudbaler za vreme utakmice u kontaktu sa loptom prosečno 4-5 minuta.
Brojčana nadmoćnost napada
U savremenom fudbalu kada se većina ekipa opredeljuje za zatvoreniji, odnosno defanzivan način igre, bojčanu nadmoćnost napada jedino je moguće ostvariti brzom transformacijom igrača manevarskog reda, a ponekad kada to uslovi dozvoljavaju i ulaskom igrača iz trećeg plana. Stvaranjem brojčane nadmoćnosti, omogućuju se uslovi za lakšu realizaciju taktičkih kombinacija. Brojčana nadmoćnost napada naročito dolazi do izražaja neposredno nakon prekida protivničkog napada. Da bi se obezbedila brojčana nadmoćnost, ekipa koja napada mora da igra brzo, da svojim načinom kretanja narušava organizaciju odbrane i koristi nova taktička rešenja koja protivniku nisu poznata.
Iznenadjenje u igri
Iznenadjenje u giri se ostvaruje promenom ritma, neočekivanim elementima tehnike, pravovremenim izborom taktičkih kombinacija, za vreme ili u prekidu igre. Primena iznenadjenja u igri karakteristika je ekipa koje poseduju visoke kolektivne i individualne sposobnosti.
Medjusobna saradnja
Kolektivni karakter igre i medjusobna saradnja igrača u izvršavanju zadataka u napadu osnovni je preduslov za uspeh ekipe. Što su individualni kvaliteti igrača na većem nivou, to je i lakše uspostaviti saradnju medju njima. To se mnogo puta pokazalo na revijalnim utakmicama, kada po prvi put zajedno igraju najbolji fudbaleri Evrope ili sveta, gde je medjusobna saradnja navalnih i odbrambenih igrača na visokom nivou.
Vrste napada
Za vrema fudbalske utakmice ili treninga napad se može izvesti na više načina ali mi ćemo se opredeliti za napade koji se najčešće primenjuju:
-kontra napad
-brzi napad
-kombinatorni napad i
-individualni napad.Kontra napad
Kontra napad je najbrži i najefikasniji način kojim možemo s loptom doći do protivničke zone šuta ili do protivničkog gola. Njegove karakteristike su: izvodi se brzo, neočekivano, učestvuje mali broj igrača, a ponekad i samo jedan igrač. Utrenutku kada se napad izvodi sa 2-3 igrača, lopta se mora dugim udarcem uputiti na protivničku polovinu, kako bi se što pre došlo do protivničkog gola.
Za efikasno izvodjenje kontra napada potrebno je da u ekipi imamo igrače koji poseduju visok nivo vizuelne i specijalne orijentacije u prostoru ili kako se običnim fudbalskim jezikom kaže „osećaj za prostor“, kako bi pravovremeno uposlio svoje saigrače. Igrač, kome je pravoremeno i na pravo mesto poslata lopta mora biti brz i mora na vreme krenuti kako bi primio loptu iza protivnika. Nakon toga nastavlja akciju sam ili uz pomoć saigrača. Kontra napad se može započeti sa bilo kog dela terena, pa čak i iz sopstvenog bekovskog prostora. Obično se za kontra napad kaže da je najjednostavniji način napada ali od učesnika zahteva visok nivo tehničkih, taktičkih, fičkih i koordinacijskih sposobnosti. Uspešnim izvodjenjem kontra napada može se postići brojčana nadmoćnost nad protivnikom, zbog pravovremenog reagovanja igrača, a što se može efikasno i uspešno koristiti. Ova vrsta napada uspešnije se može izvoditi ukoliko protivnička ekipa primenjuje individualnu odbranu.
Brzi napadBrzi napad se primenjuje obično u trenutku kada ne terenu dodje do brojčane ravnoteže igrača koji napadaju i protivničke odbrane. Navalni igrači, da bi stvorili efikasnu završnicu, mogu brzim dodavanjima, pravilnom izmenom mesta, „duplim pasom“, ili individualnim akcijama da postignu brojčanu prednost koja im omogućava postizanje gola. Preporučuje se da se nakon izvodjenja akcije na jednom delu terena, akcija prenese na suprotni deo terena gde je obično manji broj protivničkih igrača. U takvim situacijama ne bi trebalo da učestvuje više od 3-4 igrača, kako se ne bi stvarala prevelika gužva u kaznenom prostoru protivnika. Isto kao i kontra napad i brzi napad se izvodi protiv individualne odbrane ukoliko ne postoji velika razlika u sposobnosti navalnih igrača i igrača protivničke odbrane.
Kombinovani napad
Ova vrsta napada se primenjuje kada se protivnik brani sa 7-8 igrača, odnosno kada protivnik primenjuje zonsku odbranu. Ovaj način napada danas koristi većina kvalitetnih ekipa jer se gotovo svaka gostujuća ekipa brani sa 7-8 igrača, odnosno igraju „elastični bunker“.
Kroz ovakav odbrambeni zid veoma je teško proći, obzirom da se na malom prostoru nalazi veliki broj igrača. Da bi se na ovom malom prostoru moglo dodavati, potrebno je pre svega, da se oba krila nalaze na spoljnim pozicijama, zatim da se ispred zone nalaze 2-3 igrača a unutar zone 1-2 igrača. Sada je potrebno da se lopta oko zone po zemlji brzo dodaje kako bi se rašilrila odbrana i stvorila mogućnost da u tom medju prostoru utrčava igrač koji se nalazi u najpovoljnijem položaju i koji završava akciju. U korišćenju ovakvog napada preporučljivo je da se u odgovarajućem momentu iskoristi dribling, „dupli pas“ po zemlji, a ponekad i udarac iz daljine, obzirom da je odbrana zgusnuta, pa igrači dolaze veoma retko u situaciju da iz blizine šutiraju na gol.Individualni napad
Individualni napad je takav napad u kome jedan igrač brzim vodjenjem lopte i efikasnom primenom driblinga savladava prostor ispre sebe, gde se nalaze protivnički igrači i sam završava akciju. Saigrači svojim kretanjem i pravilnim postavljanjem omogućavaju uspešnu realizaciju akcije. Pored ovog načina često se u toku igre primenjuju osnovne kombinacije izmedju dvojice igrača. Izvodi se tako što se dvojica igrača preciznim i tačnim dodavanjem izmedju sebe oslobode nekoliko protivničkih igrača na prostoru od polovine igrališta do protivničkog gola. Ovakav način napada od učesnika zahteva visok nivo tehničko-taktičke uigranosti kao i visok nivo fizičkih sposobnosti kako bi mogli završiti akciju na najbolji mogući način.
Primena bilo kog od navedenih napada zavisi od više faktora. U prvom redu zavisi od nivoa tehničko-taktičkih i fizičkih sposobnosti, od načina odbrane koju protivnik primenjuje, a i od trenutne situacije na terenu. Iz ovoga proizilazi, da svaka ekipa u okviru sistema igre treba da zna više taktičkih varijanti i kombinacija koje će u zavisnosti od trenutne situacije na terenu moći i adekvatno da primeni.
U izvodjenju napada treba se pridržavati pravila da se veoma često jedino uspešno napad može sprovesti preko krilnih pozicija. Ovi prostori su mnogo slobodniji i mogu se koristiti za manevrisanje igrača. Protivnik je prisiljen da pokriva igrača na krilnim pozicijama, tako da je odbrana malo „raširena“ i postoji mogućnost da u tom medjuprostoru, utrčava neko od saigrača ili da se po krilnim pozicijama ubacuju igrači iz drugog plana. Ovog se pravila treba pridržavati bez obzira kojim načinom ekipa napada, odnosno kojim se načinom protivnik brani. Ovo ne važi samo ako postoji mogućnost da se napad izvede preko sredine terena jer je to najkraći put do gola.
Faze napada
U strukturi svakog dobro organizovanog napada može se prepoznati početak napada, razvoj napada i završetak napada.
Početak napada
Napad obično počinje kada ekipa dodje u posed lopte, zatim kod svih prekida igre, odnosno poluvremenu utakmice. Svaki početak napada ima svoje karakteristike i razvojne mogućnosti. Od efikasnosti početka napada u mnogome zavise i ostale faze. Dobar početak napada karakteriše smirenost i odlučnost, veliki izbor razvojnih taktičkih rešenja i brzina transformacije od odbrambenih u napadačke akcije.
Razvoj napada
Ova faza napada se sastoji iz kretanja i taktičkih kombinacija od mesta početka napada do zone udarca na gol. U odnosu na vreme, razvoj napada može da traje duže ili kraće vreme, a u odnosu na teren, može biti na užem ili širem prostoru. U fazi razvoja napada mogu biti zastupljene sledeće vrste napada: kontra napad, brzi napad, kombinovani ili individualni napad.
Završetak napadaOva faza napada se sastoji iz individualne akcije, koja se završava udarcem na gol. Prostorno, završna faza podudara se sa zonom udarca na gol. Udaljenost zone udarca zavisi od individualnih sposobnosti igrača i to pre svega tehničkog umeća, snage i preciznosti, kao i sposobnosti protivničkog golmana. Efikasnost završne faze takodje zavisi i od efikasnosti razvoja napada i dovodjenja igrača u adekvatan položaj za realizaciju udarca na gol.
Elementi individualne taktike u napadu
U elemente individualne taktike u napadu spadaju oni zadaci koje rešavaju pojedini igrači u napadu i od njihove efikasnosti uglavnom zavisi uspeh čitave ekipe. Elementi individualne taktike u napa su: vodjenje lopte, dribling, udarac na gol, otkrivanje, dodavanje lopte, primanje lopte i promena pravca kretanja.
Vodjenje lopte
S obzirom da se vodjenje lopte može izvoditi na relativno dužem ili kraćem prostoru za koji je neophodno odredjeno vreme, direktno je uslovljen zahtevima taktike. Ukoliko nije svrsishodno, duže vodjenje lopte usporava akcije napada, a isto tako u datim situacijama prekratko vodjenje oneomogućava kretanje saigrača prema pravcima toka napada. Opravdanost vodjenja lopte postoji u sledećim situacijama i to: u kontra napadu, u situaciji 1:1, kada protivnička ekipa igra na „ofsajd zamku“, kada igrač individualnim prodorom dolazi u zonu šuta ili na neki drugi način ugrožava gol protivnika, ili su svi igrači dobro pokriveni i sl. Dobro i uspešno vodjenje lopte može stvoriti i brojčanu nadmoćnost nad protivničkom ekipom.
Driblinzi i finte
Dribling je veoma važno tehničko-taktičko sredstvo igranja, ali samo kada je taktički opravdano. Kada se dribling uspešno izvede veoma efikasno deluje kako na igrače, tako i na publiku. Driblingom se oslobadjamo protivnika i dolazimo u situaciju za nastavak akcije (udarac na gol, dodavanje lopte saigraču i sl.).
Finta ili varka je akcija koju izvodi pojedinac sa ciljem da protivnik ne otkrije njegovu nameru. Finte se mogu izvesti pogledom, pokretom pojedinog dela tela, promenom ritma trčanja i dr.
Udarac na gol
Kao element individualne taktike, udarac na gol se može izvesti iz raznih položaja i situacija u igri i sa različite distance. Medjutim, što se tiče načina udarca po lopti oni mogu biti izvedeni nogom i glavom. Udarac na gol se može izvesti kada lopta miruje ili kada se kreće.
Otkrivanje ili postavljanje igrača
Jedan od nedostataka srpskog fudbala je nedovoljna pokretljivost igrača, ili bolje rečeno nedovoljno kretanje igrača bez lopte. Otkrivanje je jedna veoma važna taktička osobina igrača u napadu. Postavljanje ili otkrivanje u savremenim uslovima fudbalske igre postaje svakim danom sve važniji faktor, jer se uglavnom svi igrači pokrivaju na celom terenu i svaki deo terena je dobro čuvan i blokiran. Samo igrači koji poseduju visok nivo kretnih sposobnosti mogu u odgovarajućem trenutku dobro rešiti taktički zadatak u napadu ili omogućiti saigraču efikasnu završnicu. Igrači uvek i u svakom trenutku, moraju paziti kako se postavljaju, odnosno kao i gde se otkrivaju. Znači, igrač mora da poseduje dobre kretne sposobnosti, kako bi se pravovremeno i na pravom mestu otkrio. Pravovremeno otkrivanje omogućava igraču koji je u posedu lopte da je lakše preda otkrivenom saigraču. Kod bilo kog načina otkrivanja, saigrači moraju pratiti akciju i aktivno učestvovati u svakom trenutku igre.
Dodavanje lopte
Dodavanje lopte je jedno od najvažnijih sredstava taktike u napadu. Dodavanje uglavnom zavisi od položaja saigrača kome se lopta želi dodati i položaja protivničkog igrača. U svim situacijama lopta se može dodati unutrašnjim ili spoljašnjim delom stopala ili punim risom stopala. Za kratka i tačna dodavanja najčešće se koristi udarac unutrašnjim, a nešto manje spoljašnjim delom stopala. Dodavanje lopte se može izvesti u slobodan prostor i to najčešće po dužini i širini igrališta i dijagonalno, a lopta se može kretati po zamlji ili u vazduhu parabolično, što ujedno u odredjenim trenucima igre može biti i najefikasnije. Jedan od važnijih faktora pri dodavanju lopte je intenzitet kretanja lopte (kada se lopta dodaje ili moment predaje), put koji lopta treba da predje do saigrača kome se dodaje. Pri dodavanju se mora poznavati i sposobnost igrača kome se lopta upućuje (visina igrača), kvalitet terena (blato, sneg, trava...).
Primanje lopteKod primanja lopte treba voditi računa da se lopta prima u pokretu, jer ovakav način primanja lopte utiče na dinamičnost fudbalske igre. Loptu treba nakon prijema što manje zadržavati, odnosno što pre naći rešenje za njeno dodavanje, vodjenje ili šut na gol. Za ovakav način proigravanja, odnosno brzu primopredaju lopte svaki igrač treba da poseduje visok nivo tehničko-taktičkih sposobnosti. Za uspešno izvodjenje prijema lopte potrebno je prethodno pravovremeno dodavanje od strane saigrača.
Prijem lopte zavisan je s jedne strane od dodavanja, otkrivanja i od položaja protivničkih igrača, a s druge strane od akcije koja dalje sledi.Promena pravca kretanja
Veliku prednost imaju oni igrači koji mogu brzo promeniti pravac svog kretanja, bilo da trče sa ili bez lopte. Ovu sposobnost mogu razviti igrači koji su okretni i imaju dobru „startnu brzinu“, a pored toga dobro su savladali i tehniku vodjenja lopte.
Elementi grupne taktike u napadu
U toku igre veoma se retko primenjuju napadi gde učestvuje samo jedan igrač. Ukoliko to i čini, onda je potrebno da takav igrač raspolaže izvanrednim tehničko-taktičkim i fizičkim sposobnostima da bi mogao savladati nekoliko protivničkih igrača a zatim izvesti udarac na gol. Čak i takvu pojedinačnu akciju gotovo nikada ne izvodi samo jedan igrač, već mu ostali igrači svojim kretanjem i dobrim postavljanjem olakšavaju zadatak. Napad će biti mnogo uspešniji ukoliko gaorganizovano izvode više igrača, koji zajednički deluju u svim fazama napada.
Osnovna kombinacija
Osnovnom kombinacijom nazivamo onu akciju grupne taktike kojom se osvaja odredjeni prostor na terenu, odnosno savladava protivnički igrač. Akcija se izvodi preciznim i pravovremenim dodavanjem lopte izmedju dvojice saigrača. Dodavanje lopte je najvažniji element grupne taktike jer se njime izvode kombinacije koje su najefikasnije sredstvo za uspešno odvijanje napada. Kod izvodjenja kombinacija lopta se uglavnom dodaje ispred saigrača, mada ima situacija kada se lopta dodaje pravo na igrača („u noge“), pa čak i pozadi.
Izmena mesta izmedju više igrača
U situaciji kada protivnik primenjuje individualnu odbranu, preporučljivo je da navalni igrači izvrše promenu mesta u odredjenoj fazi napada, kako bi svojim kretanjem pokušali da iznenade protivnika koji ih stalno prati. Kada igrač srednjeg sreda organizuju napad, i predju na protivnički deo terena, tada navalni igrači brzim kretanjem zamene svoja mesta želeći da se oslobode protivnika ili pak da stvore zabunu u odbrani. U tom trenutku igrač koji poseduje loptu pokušava da pronadje najadekvatnije rešenje za datu situaciju. Za vreme igre nije preporučljvia česta promena mesta, već povremena i iznenadna. Česta promena mesta od igrača zahteva odredjeni nivo tehničko-taktičke obučenosti i izvanredne fizičke kvalitete.
Ukrštanje
Ovo je takodje jedan od načina oslobadjanja od protivnika i mogućnosti za uspešniju realizaciju napada. Ukrštanje će biti uspešnije ukoliko se igrači brzo kreću jedan prema drugom i ako su na dovoljnom odstojanju u trenutku preuzimanja lopte.
Utrčavanje u prazan prostor
Za uspešno sprovodjenje napada veoma je važno stvaranje slobodnog prostora u blizini protivničkog gola. Prazan prostor se može stvoriti brzim kretanjem jednog ili više navalnih igrača koji sa sobom odvode direktne protivnike. U slobodan prostor se utrčava pravovremeno, a lopta se upućuje nešto ranije i veoma previzno, kako bi je igrač što lakše primio. Za uspešnu realizaciju ovog elementa grupne taktike u mapadu treba da je ostvarena potpuna usaglašenost izmedju igrača koji učestvuju u ovoj akciji.
„Dupli pas“
Ovo je veoma efikasan način proigravanja saigrača koji sadrži karakteristike osnovne kombinacije izmedju dvojice igrača. Medjutim, postoje i neke razlike koje su bitne za uspešno izvodjenje ovog sredstva grupne taktike. Izvodi se tako što jedan igrač brzo vodi loptu pravo prema protivniku, a saigrač mu se nalazi na 2-5m sa strane i u istoj liniji sa protivnikom. Kada protivnik napadne igrača koji poseduje loptu, on je daje spoljnom stranom risa tačno na noge svom saigraču i nastavlja trčanje sa strane protivnika. Saigrač postavlja prema lopti unutrašnju stranu stopala i ona se odbija tačno ispred igrača koji je pre toga dodao loptu. Ponovo je prima i još bržim trčanjem nastavlja akciju sa loptom. Za uspešno izvodjenje lopta se mora veoma brzo kretati i biti oba puta precizno dodana, a to je veoma teško jer najčešće se cela akcija odvija u kratkom vremenskom intervalu i na malom prostoru terena.
LITERATURA
„Teorija taktike i treninga u fudbalu“, prof. Stanimir Joksimovic, 2002, Niš, SVENwww.fss.org.yu
www.footballtactics.org
preuzmi seminarski
rad u wordu » » » 
Besplatni Seminarski Radovi