POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD - UPRAVLJANJE PROMENAMA
 

Simptomi, uzroci i dejstva krize - upravljanje u kriznim situacijama

Činjenica je da se društvo stalno menja. Ali to nije pojava koja ne utiče na poslovanje preduzeća. Paralelno sa promenama u društvu menja se i privreda.
Fluktacije koje se dešavaju u privredi mogu biti različite. Konjukturne oscilacije su prisutne u svakoj privredi i one su uglavnom predvidljive. Njihov ciklus ima četiri faze: prosperitet, recesija, depresija i oživljavanje. Osim ovih, moguće su i druge privredne pojave kao što su inflacija, nedostatak resursa, pad standarda i sl. Takođe, promene na konkretnom tržištu mogu izazvati i konkurenti, dobavljači ili kupci, ali i mediji.
Na takve promene u okruženju preduzeće ne samo da mora obratiti pažnju, već mora i dati adekvatan odgovor.
Pasivnost preduzeća prema promenama dovodi ga u opasnost. Ono tada postaje manje konkurentno i gubi svoje tržište, sve dok se ne ugrozi i egzistencija preduzeća. Takve negativne promene u poslovanju preduzeće sa tedencijom daljeg pogoršanja nazivaju se krizom preduzeća.
Nesumljivo je da ne dovodi svaka promena preduzeće u opasnost. Ali takođe je činjenica da pojedina preduzeća nisu spremna za promene i da nemaju mehanizme koji mogu rano ukazati na opasnosti koje se mogu pojaviti tiho i sa svih strana u isto vreme. Isto tako su, za našu zemlju, bitne i istorijske posledice, koje se tiču ne-tržišnih uslova privređivanja u socijalističkom društvu.
Kao posledica ovoga, veliki broj naših preduzeća nalazi se u krizi. Prezaduženost i nelikvidnost najčešći su problemi naših preduzeća.
Turbulencija promena kao pojava koja ukazuje na ubrzavanje usložnjavanja situacije prisutna je u celom svetu. Dakle, može se reći da danas živimo u svetu promena, ali će njih u budućnosti biti svakako i više. Kao posledica toga kriza preduzeća u budućnosti je neminovnost.
Stoga, izgradnja sistema detektovanja promena i upozoravanja na opsanosti treba da bude prioritet preduzećima koja žele da opstanu i u ovom veku.

Simptomi krize


Kako bi preduzeće na vreme uočilo nastajanje krize i na vreme sprovelo mere za njeno prevazilaženje nisu najvažniji uzroci krize, već njeni simptomi. Simtomi krize predstavljaju vidljiva dejstva uzroka krize, ali se oni ne mogu izdvajati od uzroka krize, jer mogu biti rezultat više uzroka krize, a i sami mogu postati uzrok krize. Zbog višestrukog uticaja različitih uzroka krize, ne može se uvek uspostaviti jasna uzročno posledična veza između uzroka i simptoma krize.
Simptomi krize predstavljaju obeležja po kojima se kriza u preduzeću može identifikovati. Prvi znaci krize najčešće se manifestuju u vidu pada tržišnog učešća i porudžbina od stane kupaca. Ovo dovodi do pada prodaje, pa zatim i dobiti, ali i likvidnosti preduzeća. Opadanje ovih faktora, ali i neiskorišćenost kapaciteta može se identifikovati u knjigovodstvenim podacima.
Priroda krize jeste da se kreće eksponencijalno. Što je više simptoma krize, to je preduzeće dublje zašlo u krizu i teže je vratiti ga ravnotežno stanje – stanje likvidnosti. Zbog toga je od suštinske važnosti uočavanje najmanjih signala (simptoma) krize i brza reakcija preduzeća. Ukoliko preduzeće ništa ne preduzme, onda će sve više tonuti u krizu, polako će povećavati svoja zaduživanja, a smanjivati svoju likvidnost, a uskoro neće moći da isplati nikakvu dobit.
Intenzitet krize je promenljiv tokom njenog produbljivanja. Ali nije lako uočiti rane simptome krize, jer se oni mogu različito interpretirati i jer mogu imati više uzroka. Indikatori krize koji su se iskristalisali kroz praksu su finansijski rezultati:
• opadajuća prodaja
• opadajuća rentabilnost
• povećanje stepena zaduženosti
• opadanje likvidnosti


Samostalno ili u grupama ovakvi pokazatelji ukazuju na krizu. Npr. ukoliko se pogoršava finansiranje i nastupa prezaduženost onda to povlači štetu na prinosu. Zaduženost i nesposobvnost plaćanja jasno signaliziraju postojanje krize koja ugrožava preduzeće.
Zaduženost nastaje onda kada se u preduzeću za funkcionisanje mora pored sopstvenog kapitala angažovati nesrazmerno mnogo tuđeg kapitala. Prezaduženost preduzeća je stanje pri kome je u preduzeću sopstveni kapital jednak nuli.
Kasnije, tokom napredovanja krize mogu se javiti i simptomi poput:
• neadekvatnog reinvestiranja u posao
• nedostatak planiranja
• suprostavljanje najvišeg rukovodstva idejama koje dolaze od drugih
• pasivnost vrhovnog menadžmenta


Analiza simptoma krize polazi od pretpostavke da je preduzeće rezervoar gotovine i da mu je cilj da uspešno upravlja novčanim tokovima. Kada se taj rezervoar isprazni, smatra se da je preduzeće bankrotiralo. Ispitivanje faktora kao što su rentabilnost, rast i likvidnost treba da pruži podatke o dubini krize u kojoj se preduzeće nalazi.
Pored finansijskih postoje i brojni drugi faktori koji ukazuju na postojanje krize. To su najpre kvalitet proizvoda (koji može početi da opada), sumnjičavost dobavljača i inozemnih kupaca, zanemarivanje popravki na građevinskim objektima, pa sve do ne nabavljanja inventara koji se koristi u kancelarijama.
Jedan od zadataka menadžmenta preduzeća jeste da uoči kada preduzeće može zapasti u nevolje. Ali to nije lako, zbog mnogih faktora uključujući i težnju preduzeća da ulepšavaju svoje rezultate (odnosno da se prikrivaju slabosti). Iako svako preduzeće u savremenom tržišnom sistemu podleže određenim opštim kretanjima, to ne daje za pravo menadžmentu da zanemare trendove rezultata koji mogu imati kobne posledice. Najveći broj preduzeća došao je u položaj bankrotstva zbog višegodišnjeg gomilanja gubitaka. Od menadžmenta se danas traži da blagovremeno otkriju simptome opasnosti i racionalno reaguje na situaciju pre nego što bude prekasno.
Neki simptomi krize ukazuju samo na svršen čin i u njihovom dejstvu se ne može ništa učiniti, dok drugi pretežno finansijski indikatori mogu služiti za rano naslućivanje problema do kojih preduzeće može doći. Perfektnije i brže računovodstvo svakako može pomoći u ranoj identifikaciji krize.
Koristeći svoje funkcije (finansijsko knjigovodstvo, knjigovodstvo preduzeća, kontrola), interno računovodstvo preduzeća je predodređeno da daje informacije za spoznaju krize. Nažalost, računovodstvo ovaj zadatak većinom ne ispunjava ili samo delimično baš u kriznim situacijama. Nekada kriza nastaje iz razloga što je računovodstvo neažurno, pa se krizni razvoj događaja prekasno otkrije. Naravno, ovo ne važi za preduzeća koja bivaju zatečena iznenadno nastupajućim egzogenim uzrocima krize. U najvećem broju slučajeva u preduzeću postoji računovodstvo, ali je ono pre svega orjentisano na prošlost i ograničeno na zadatke koje je nužno obaviti radi izrade bilansa (ocene stanja). Preduzećima najviše nedostaju informacije o troškovima, koje se odnose na sadašnju situaciju i koje služe u svrhe planiranja i kontrole. Često u preduzećima postoji samo delimično knjigovodstvo koje služi za ispunjavanje poresko-pravnih i trgovinsko-pravnih propisa. Upravo takva preduzeća najčešće upadaju u krizu, jer u njima nema računovodstva koje bi moglo dati rani alarm za početak problema.
U slučaju da računovodstvo prikazuje pristustvo krize, nema potrebe za daljim angažovanjem u drugim izvorima saznanja. Ali drugi izvori su itekako bitni u daljim fazama analize. Zbog toga je potrebno da na licu mesta i u razgovoru sa radnicima u preduzeću, menadžment pokuša da dobije realnu sliku o stanju u preduzeću i dubini krize.

To mogu biti:

Saradnici
Rukovodstvo najčešće zanemaruje iskustveni i naučni potencijal koji postoji u preduzeću i retko ga koristi za identifikovanje krize. Iako je realno da su radnici, ipak, bliže mestima gde se kriza može uočiti. Tako npr. radnici na montaži mogu rano identifikovati opadanje kvaliteta proizvoda, a prodavci mogu uočiti pojavljivanje reklamnog materijala konkurencije i opadanje prodaje kao posledicu toga.

Radnici na pogonu pogona
Radnici na pogonu predstavljaju najznačajnije partnere za razgovor o problemima. može sintetizovati i preneti sva zapažanja.

Nadzor preduzeća
Izuzetno je važno da menadžment izađe iz svojih kancelarija i sagleda stanje na licu mesta, jer je tako identifikacija problema brža. Tamo se mogu npr. naći prekomerne zalihe (pre nego što računovodstvo ukaže na ugrožavanje likvidnosti ili pad prodaje) ili visoki stepen škarta.

Kupci
Kontakt sa kupcima takođe može biti značajan. Savremeni pristupi poslovanju svakako uključuju i marketing orjentaciju preduzeća. Marketing podrazumeva usmeravanje poslovanja preduzeća prema potrebama i željama kupaca, jer oni najbolje poznaju slabosti proizvoda/usluge, aktivnosti i prednosti konkurencije i sl.

Nivo grane
Komunikacija na nivou privredne grane je svakako bitna radi informisanosti. Ona dolazi do izražaja u delu finansiranja od strane banaka (povoljnostima kredita).

Kreditne institucije
Kreditne institucije takođe mogu obezbediti podršku programima sanacije i izlaska iz krize preduzeća. Oni mogu pružiti i finansijsku ali i stručnu pomoć.

Distributeri
Razgovorom sa distributerima mogu se obezbediti informacije o konkurentima, o tome šta i kako oni isporučuju...

Revizori
Pojedina preduzeća imaju potrebu ili obavezu da svoje konačne finsnsijske izveštaje podnesu na reviziju nezavisnom telu. To telo, ukoliko ima potrebnu stručnost takođe može identifikovati i upozoriti preduzeće na buduće probleme.


Uzroci krize

Kada se kriza identifikuje, onda se fokus premešta sa simptoma na uzroke krize.
Više je razloga zbog kojih je potrebno preduzeću da ima informacije o uzrocima krize:
• Kao osnova procene stanja
• Za utvrđivanje odgovornosti
• Radi budućeg blagovremenog otklanjanja ili savladavanja


Samom utvrđivanju uzroka krize ne treba posvetiti previše pažnje, jer to može dovesti do negativnih posledica, kao npr. preterano bavljenje prošlošću i sadašnjim stanjem umesto fokusa na budućnost, ali i premalo saznavanja o uzrocima može se negativno odraziti na buduće blagovremeno otklanjanje i savladavanje krize.
Utvrđivanju odgovornosti svakako treba posvetiti potrebnu pažnju, jer bi trebalo da bude praksa da se od rukovodstva traži objašnjenje za situaciju u kojoj se preduzeće nalazi. Ukoliko se ne ustanovi odgovornost, to može imati posledice na imidž (menadžmenta) preduzeća i nepoverenje u njegove sposobnosti.
Iako kriza skoro nikad ne potiče od jednog uzroka, uzroci krize su klasifikovani na žarišta, odnosno vreste kriza. Tako razlikujemo:
• Krizu privrede
• Krizu grane
• Krizu kuće


Preduzeće postaje slučaj za saniranje onda kada se uzrok krize nalazi (i) u kući. Činjenica je da neka preduzeća u grani opstaju i ostavruju profit i u uslovima krize privrede, osnosno grane, što ukazuje da problem dolazi uvek iznutra.
Uzroci krize uvek predstavljaju one faktore koji direktno dovode do slučaja krize. Oni su svakako brojni i kompleksni, pa postoji i mnoštvo kriterijuma za njihovo klasifikovanje. Na osnovu porekla promena mogu se razvrstati na endogene i egzogene, gde su endogeni unutrašnji, dok egzogeni uzroci potiču iz spoljnog okruženja preduzeća. Kriza preduzeća predstavlja posledicu nedovoljne sposobnosti preduzeća da se prilagodi okolini.
U tržišnoj privredi trećina krivice za bankrotstvo jesu egzogene uzroke, a dve trećine na endogene. Procenjuje se da je taj odnos u našoj privredni nešto drugačiji, odnosno da po jedna polovina krivice pada na obe strane.
Nisu sve oblasti preduzeća istovremeno pogođene krizom. Ali svaka kriza u preduzeću jeste pretnja za celo preduzeće.
Multikauzalnost krize jeste njena karakteristika da ima mnoštvo faktora. Kriza ima vešestepene uzročno posledične veze. Pri čemu važi da su posledice uzroka krize na prethodnom nivou uzroci kreize na sledećem nivou, tako da se tokom vremena javlja negativni sinergijski efekat tj. posledice krize se uzajamno pojačavaju.
Multilokalitet uzroka jeste karakteristika krize da se javlja na više mesta. Retko se uzroci krize mogu oučiti na jednom mestu.
Istraživanja uzroka krize mogu ići u dva pravca: kvantitativnom i kvalitativnom. Kvantitativno istraživanje ima rezultate koji mogu ukazati na smernice o uzrocima krize u preduzeću. Ali kvantitativna analiza daje sumnjive podatke, jer se iz njih ne može nedvosmisleno identifikovati uzrok krize. Kvalitativno istraživanje pokušava da putem upitnika i izveštaja o individualnim tokovima krize utvrdi smernice ka uzrocima krize.
Pored problema oko prikupljanja kako kvalitativnih tako i kvantitativnih podataka, postoji i problem njihove sistematizacije i analize.
Prakrično se ne sme previše zadržavati na uzročnicima krize, jer optuživanje i žigosanje nije cilj, već je cilj funkcionisanje preduzeća. Zato je bitno, u prvom trenutku, uočavanje samo onih podataka o uzrocima krize koji su potrebni za uklanjanje krize. «Jer je besmisleno raspravljati o tome ko je podmetnuo požar, dok kuća gori!» Najpre treba ugasiti požar, a tek onda tražiti uzročnike i konstruisati mehanizme za obezbeđivanje da u budućnosti ne bi ponovo došlo do slične situacije.


Eksterni uzroci krize

U osnovi, sve veće promene u okruženju mogu postati razlog za pojavu krize u preduzeću. Kao najznačajnije promene u okruženju koje mogu negativno uticati na preduzeće navode se: oskudica, visoke cene na tržištu nabavke, promena kursa valute, konjunkturne oscilacije, mere u oblasti socijalne politike, zaštite sredine, konkurencije, poreske politike, politike subvencioniranja, prirodne katastrofe, ratovi i štrajkovi. Ulazak novog konkurenta na tržište, ili udruživanje postojeće konkurencije takođe može predstavljati osnov za izbijanje krize. Tehnološke promene, promene strukture tržišta i konkurencije i pojave dugotrajne recesije koje imaju međunarodni karakter su najozbiljnije opasnosti po preduzeće. U okviru promena na nivou privrede jasno se izdvajaju dve grupe promena koje negativno utiču na poslovanje: recesije i krize grane.

Recesija je konjuknkturno uslovljeno ugrožavanje preduzeća. Tj. to je pogoršanje uslova u celoj privredi, ali je njihovo trajanje ograničeno određenim vremenskim periodom. Po isteku tog vremena, može se računati na pobiljšanje situacije. Ugroženost određenog preduzeća ovim uslovima zavisi isključivo od veze poslovanje preduzeća – konjunkturna kretanja i od njegove sposobnosti prilagođavanja na promene izazvane takvim zbivanjem. Preduzeća sa boljim menadžmentom i bolje opremljena preduzeća lakše izlaze na kraj sa ovom pojavom. Delovanje recesije na preduzeće zavisi i od grane privrede kojoj preduzeće pripada, pošto efekat recesije nije isti po sve grane privrede.

Faze negativnog uticaja recesije na preduzeće može se predstaviti kroz 4 faze (slika 1).

Menifestacija recesije kroz 4 tipicne faz

Slika 1. Menifestacija recesije kroz 4 tipične faze

Kriza grane ima sasvim druge uzroke i vremenske dimenzije. One se karakterišu stagnacijom, sažimanjem ili smanjivanjem tržišta, ali i podmlađivanjem. Pojava substitucija kroz nove tehnologije, opadanje tražnje ili prezasićenost tržišta izaziva krizu grane. Teorijski takve pojave mogu imati neograničeno vremensko trajanje. Ali ipak postoje i događaji koji mogu prekinuti takvo stanje i izazvati novi polet grane.
Većina uzroka krize grane leži u: izmenama potreba kupaca (time i novom tržišnom situacijom), promena bazne tehnologije zbog inovacije, u supstituciji. Krize grane obično nastaju u fazi stagnacije privrede. Životni ciklus grane daje suštinske smernice za situaciju te grane.
Primer razvoja nove tehnologije i njen uticaj na dotada postoječe tržište jeste razvoj računara koji je uništio sve velike proizvođače pisaćih mašina.
Pored napred pomenutih uzroka krize treba napomenuti i uzrok vezan za rastući diskontinuitet razvoja okruženja. On se može opisati kao prekid dosadašnjih poznatih trendova razvoja u skoro svim segmentima okruženja preduzeća i sve češćim napadima na segmente koji su već tradicionalno stabilni. Najbolji primer za to je porast cena nafte i naftnih derivata 1973. godine, koji je mnoga preduzeća zatekao nespremnim. Osim ekonomskog i sociopolitičko okruženje može izazvati ovakve pojave.
Opšta recesija i privreda grane podiže na viši nivo mernu lestvicu privrednog uspeha, a preduzeća koja nisu u stanju da ispune očekivanja za normalno funkcionisanje u takvim uslovima nesumnjivo propadaju, dok druga jačaju svoju poziciju. Prva ostaju ispod merne lestvice i za kaznu moraju napustiti tržište. Zbog toga se recesija naziva i “časom istine”.
U trenutku kada su loša vremena za granu, preduzeće može pokazati da li poseduje dovoljno interne snage i potencijala menadžmenta. Kriza grane, dakle, za pojedinačno preduzeće ne znači nikakvu neizbežnu sudbinu. Individualna sposobnost rukovodstva je presudna za opstanak preduzeća u slučaju egzogenih uzroka krize.
Slabosti rukovodstva u uočavanju pojava u okruženju, dovode do pojačavanja tih pretnji. Uspešna zaštita od kriznih događaja uključuje:
• pravovremenu spoznaju opasnosti
• koncentraciju na segmente proizvod/tržište sa niskim rizikom
• zauzimanje preciznog stava po pitanju strategijskih faktora, najvažnijih za poslovanje
• ciljno usmereno korišćenje tehnoloških snaga
• visok nivo operativnog poslovanja
• nizak nivo rizika


Kada se govori o egzogenim uzrocima kriza mogu se nabrojati sledeće:

Egzogene strategijske krize
o Promene u ponašanju potrošača
o Opadajuća kupovna moć
o Kontraktivan razvoj cele privrede (recesija)
o Promene u politici zaliha tržišnih učesnika
o Sezonska kolebanja
o Zasićenost tržišta
o Ekstremna zavisnost od jednog kupca/dobavljača...
o Krize grane (kroz liberalizaciju uvoza, substitucije ili zakonskih mera...)
o Promena kursa
o Stvaranje kartela, političke krize, vojni obračuni (zbog problema na tržištima nabavke usled opadanja dosega stratški važnih industrijskih sirovina)

Egzogene krize uspeha
o Politički indukovana poskupljenja sirovina
o Štrajkovi (i kod kupaca/dobavljača)
o Porast kamata (porast tražnje za kreditima)
o Visoke tarifne stavke (npr. porast cene rada usled povećanja tražnje za radnom snagom)
o Povreda prava na marku ili patenta
o Fiskalne mere (porezi)
o Jeftinija cena konkurentskog proizvoda
o Proizvodi supstituti
o Dirigovani zahvati (blokade, bojkoti, skidanje uvoznih zabrana, ratovi...)

Egzogene krize likvidnosti
o Poistovećivanje imena preduzeća sa nekom osobom/institucijom
o Štetni izveštaji u poslovnim časopisima
o Neispitano odobravanje kredita

 


Interni uzroci krize

Krize u kući jesu najopsaniji uzroci kriza. Od ovakvog tipa kriza najčešća su dva uzroka to su: greške rukovodstva i nedovoljna snabdevenost sopstvenim kapitalom, zatim loš izbor lokacije ili pravne forme preduzeća, ali i preširok ili preuzak proizvodni program, pogrešno donesena odluka između alternativa proizvoditi ili kupiti, unapređenje nedovoljno kvalifikovanog osoblja...
U slučaju naglog rasta ili smanjenja preduzeća postojeća organizaciona struktura takođe može postati činilac opterećenja preduzeća i unutrašnji izvor krize. Kriza može poteći i od rukovodstva u slučaju borbe za moć/vlast ili pojava ličnih konflikata. Preterana birokratija svakako može ugušiti inovativne snage ili fleksibilnost preduzeća. Uzrok krize može predstavljati i odlazak grupe stručnjaka iz preduzeća.
Kriminalne radnje (špekulacije, potkradanja, utaje i podmićivanja) od strane pojedinih članova preduzeće takođe mogu dovesti preduzeće do ozbiljnih problema.
Kriza može nastupiti usled samostalno delujućih endogenih uzroka, a pojava dodatnih egzogenih uticaja samo je još produbljuje.
Posebna opasnost leži u tome što je za sanaciju krize potrebno učešće najvišeg rukovodstva (vlasnika), a ono može za krizu saznati prekasno, kada nastupe i dodatni egzogeni uzroci, te je tada posao otežan. Najčešći uzrok krize leži u nespremnosti menadžmenta, te je najčešće prvi logičan korak otpuštanje rukovodstva (od strane vlasnika)!
Osnovni indikatori za približavanje krize u kući su:
• Naduvana organizaciona struktura sa nepreglednim hijerarhijskim isprepletenostima
• Duga zasedanja sa mnogo nekorisnih učesnika
• Užurbana aktivnost putovanja
• Predimenzionirana služba izveštavanja koja pravi gomilu internih podataka, istovremeno neizveštavajući o promenama na polju tržišta
• Nekompetentnost rukovodećeg osoblja
• Glomazne administrativne procedure
• Nesrazmerna moć štabskih službi
• Oskudica jasnih ciljeva
• Strah od neprilika i konflikata
• Nedostatak efikasnog komuniciranja
• Zastarela organizaciona struktura

Interni uzroci krize imaju svoje žarište, odnosno moraju svoj uticaj početi iz jedne oblasti (nabavka, proizvodnja, finansije...) ili jedne faze u procesu upravljanja (planiranja, organizovanja, kontrole).
Činjenica je da preduzeća u krizu zapadaju prevashodno zbog lošeg rukovodstva.
Loše poslovanje preduzeća kao uzrok ima sledeći slabosti rukovodstva:
• Generalni direktor je autokrata
• Većina članova ne učestvuje u odlukama najvišeg rukovodstva
• Sposobnosti i znanja članova rukovodstva su neujednačena
• Slaba finansijska funkcija
• Slabe sposobnosti rukovođenja na nivoima ispod top menadžmenta

Pored nabrojanih slabosti u rukovodstvu postoje i određene slabosti u računovodstvu.
Najuočljiviji nedostatak preduzeća koja upadaju u krizu jeste nedostatak sposobnosti za adekvatnu reakciju na promenu.
Evidentna je pojava da ponekad menadžment pokušava da nastanak krize pripiše nedostatku sreće ili sticaju nesrećnih okolnosti. Fizičke katastrofe i politički nemiri svakako mogu biti izazivač krize, ali se eksperti slažu u tome da su takve pojave zaista retke (oko 1% od svih slučajeva propadanja preduzeća). Ostatak (99% slučajeva) kao razlog propasti ima loš menadžment.
Moguća je sledeća podela endogenih kriza:

Endogene strategijske krize
o Izbor pravilne lokacije
o Izbor kanala prodaje
o Širina asortimana (premali ili preveliki)
o Pogrešna predviđanja budućnosti
o Sezonska kolebanja (i odluke usled njih)
o Pogrešna politika diverzifikacije
o Nejasna org. struktura
o Pogrešan sistem ciljeva
o Nejasne nadležnosti menadžmenta po nivoima
o Nepovolja kadrovska struktura
o Nesposobnosti top menadžmenta
o Karakterni nedostaci vrhovnog rukovodstva
o Nedostatak sposobnosti za interno prilagođavanje
o Stihijski razvoj proizvoda
o Investicije (bez orjentacije na potrebe/ciljeve)
o Jednostrana zavisnost od jednog dobavljača
o Nedovoljna konterola kvaliteta
o Višak kapaciteta
o Nedovoljna tehnološka opremljenost
o Posleprodajne usluge (nerazvijene)
o Pogrešne finansijske kalkulacije i manipulacije (bilansima, falsifikovanja...)
o Premali sopstveni kapital

Endogene krize uspeha
o Odgođeni uspeh razvoja (ili troškovi razvoja) novog proizvoda usled nepredviđenih okolnosti
o Nepovoljni odnos cena/korisnost
o Zastareli proizvodi
o Previsoka cena usled prevelikih troškova
o Prodaja po cenama ispod cene koštanja
o Veliki projekti koji donose gubitke
o Porast troškova
o Opadanje prodaje (i kao posledica nepokrivenost fiksnih troškova)
o Nerentabilnost pojedinih proizvoda ili linija
o Kupovina nerentabilnih preduzeća
o Pogrešna propaganda
o Loše materijalno poslovanje (prevelike, pšogrešno struktuirane zalihe)
o Visoki personalni troškovi
o Visoki troškovi kamata
o Nedovoljno osiguranje
o Varanje, potkradanje, podmićivanje

Endogene krize likvidnosti
o Finansiranje dugoročnih investicija iz kratkoročnih izvora finansiranja
o Nedostatak rezervi
o Loša dispozicija finansiranja
o Nedovoljan nadzor dužnika
o Preveliki rizik
o Prevelike investicije u neproduktivne oblasti (kontola kvaliteta, zalihe)
o Pesimističke izjave rukovodstva
o Oticanje likvidnosti kupovinama nerentabilnih firmi
o Visoke zalihe usled opadanja prodaje
o Privremeno zastajanje prodaje

Dejstva krize

Smatra se da dejstva krize imaju destruktivna dejstva. Ali nije uvek tako, jer krize preduzeća imaju i konstruktivna dejstva koja mogu dosezati do njegovog okruženja.


Destruktivno delovanje krize preduzeća

Destruktivna dejstva krize se mogu prikazati kao neispunjavanje ili nedovoljno ostvarivanje ciljeva određenih pojedinaca/grupa koje nose proces rada u preduzeću i omogućavaju njegovu egzistenciju. Dve grupe u preduzeću koje su očigledne su zaposleni i vlasnici kapitala.
Dominantni cilj zaposlenih je osiguranje sopsvene egzistencije i to dugoročno koja je osigurana odgovarajućim nagradama za obavljanje aktivnosti u preduzeću. Primarni zahtev za ispunjavanje ovih potreba jeste zadržavanje radnih mesta, a prvi efekti krize najčešće zahtevaju sizeing down, odnosno otpuštanje radnika i smanjivanje broja radnih mesta. Stres usled ove pojave dalje pojačava dejstvo krize. Ciljevi poput napredovanja (radnika) i zahtevi za stručnim usavršavanjem zamrzavaju se na neodređeno vreme. Krize preduzeća mogu uništiti planiranu karijeru radnika.
Destruktivna kriza za one koji su uložili kapital ima mnogobrojna dejstva. Prvo od njih je svakako delimičan ili potpun gubitak uloženog kapitala, uključujući i odricanje od dobiti. Takođe bitno je napomenuti da rasipanje para vlasnika na sanaciju ili ukidanje finansijske podrške preduzeću takođe može razviti probleme i udaljiti preduzeće od rešenja. Pad vrednosti stečenih prava učešća (usled razvodnjavanja kapitala, pada cena akcija, itd.)
Destruktivna kriza ne deluje samo na preduzeće već i na njegovo okruženje. Činjenica je da kriza većeg preduzeća ima pogubnije posledice po okolinu. Cela privreda, tržišni partneri (dobavljači, ulagači, kupci, povezana preduzeća i konkuenti), ali i sama država mogu biti oštećeni.
Dobavljači ostaju bez kupaca, ulagači mogu imati problem povratka uloženog kapitala (banke i kreditne institucije), kupci ostaju bez materijala i poluproizvoda, pa čak konkurenti mogu imati problema. Državni budžet takođe ostaje bez priliva novca po osnovu poreza.
Uloga države u kriznim situacijama može biti različita. Dozvoljavanje povezivanja preduzeća u krizi sa konkurentima stvaraju monopole, štetne po državu, a opet uklanjanje jednog od konkurenata sa tržišta može imati iste neželjene posledice.


Konstruktivno delovanje krize preduzeća

Delovanje krize preduzeća često se posmatra jednostrano. Činjenica je da kriza preduzeća ostavlja duboke ožiljke u procesu razvoja preduzeća. Uspešno savladana kriza preduzeća koja zadržava preduzeće i dalje u životu čini ga jačim. Saznanja o konstruktivnom delovanju kriza preduzeća se podudaraju sa rezultatima istraživanja o ljudskom ponašanju u induvidualnim krizama. Faze reakcije osobe na gubitak druge osobe, bolest ili nesreću su: šok, defanzivno uzmicanje/potiskivanje, priznavanje i prilagođavanje/promena. Sa uspešnim savladavanjem krize, pojedinac razvija jedan novi osećaj sopstvene vrednosti kao i novi sistem ciljeva i vrednosti. Takva preživljena kriza ličnosti vrednuje se kao novo iskustvo. Takođe, postoji i mogućnost da osoba ne uspe u nastojanjima, tako da kada se ne savlada druga faza, onda se iz treće ponovo vraća u drugu.
Različiti autori imaju različite poglede na konstruktivnu stranu krize. Kriza se može posmatrati i kao nova šansa preduzeća. Novi početak se ogleda u posebno u spremnosti za realizaciju novih tehnologija, novih proizvoda, ali i inovacija u oblasti organizacionog, socijalnog, kao i tržišnog i finansijskog ponašanja. Strategije za savladavanje krize zahtevaju napuštanje rutine, pospešivanje inovativnih mera, za šta je neophodna spremnost rokovodstva za inovacije za savladavanje krize. Otuda sledi da, preduzeća baš u akutnim krizama, imju šansu za implementacijom novih struktura.
Za firme u zrelim/opadajućim granama, ovo traganje za novim rešenjima može značiti revoluciju u razmišljanju menadžmenta i njihovom stilu. Zbog napredovanja, niži menadžeri stručnjaci za efikasnost dolaze na mesta top menadžera, gde nisu sporemni da rade na problemima identifikacije krize i realizaciji dugoročnih ciljeva. Često je kriza neophodna da bi rukovodstvo počelo da razmišlja na nov način i prihvatilo radikalne promene.
Neka istraživanja pokazuju da su menadžeri, kada se nalaze pod krizom i imaju male prinose spremniji za ulaske u rizične poslove. To obuhvata inovacije proizvoda, procesa… Naprotiv, kada preduzeće odlično posluje, ono pokazuje i uzdržanost za inovacijama.
Povećana spremnost da se preuzme rizik često dovodi do brojnih inovacija proizvoda i procesa, ali i u drugim oblastima kao što su organizaciona struktura, promene u stilu upravljanja, novi i mladi rukovodeći tim.
Za zaposlene ovo konstruktivno delovanje sastoji se u poređenju stanja sa ranijim (u vreme krize), što proizvodi pojačanu sigurnost postojećih radnim mesta. Osim toga, iz pretrpljenih kriza preduzeća neretko nastaju nove karijere za saradnike koji su se dokazali i tokom krize ili su tek u fazi akutne krize pokazali inovativne sposobnosti koje do tada nisu bile uočene/pobuđene.
Za davaoce sopstvenog kapitala nagrada je profit.
Kao i kod destruktivnih dejstava i konstruktivna dejstva nemaju uticaja isključivo na preduzeće, već i na okolinu.
Povezana preduzeća imaju koristi od likvidnosti datog preduzeća, davaoci kapitala imaju povraćeni novac sa kamatom, kupci ponovo imaju svog snabdevača, na konkurente kroz poboljšanje imidža grane posle davladavanja krize. Država i institucije imaju prilive, socijalni mir (visoka zaposlenost…), a naročito u slučajevima većih preduzeća.

 


Zaključak

Danas, u nemilosrdnoj tržišnoj utakmici, mnoga preduzeća bivaju uklonjena sa tržišta usled krize. Druga, opet mogu iskoristiti šanse i uklopiti se u novo okruženje i pronaći svoje mesto (iskoristiti šansu) na tržištu. Usled promena koje se događaju na tržištu preduzeća su primorana da se menjaju da bi opstala.
Kroz promene koje se vrše u preduzeću za vreme krize, od kojih su neke radikalne, preduzeće se prilagođava okolini kako bi dalje iskorišćavalo uočene šanse. Pozitivni efekti takvih promena imaju uticaja na celu privredu i ekonomiju jedne zemlje. Država je, kao stejkholder takođe uključena u ovaj proces.
Spoznati pretnje i rano reagovati na njih sa ciljem da se njihov negativni uticaj na preduzeće smanji osnovni je zadatrak današnjih menadžera.
Inovativnost preduzeća uvek treba podsticati, inovativne radnike negovati i nagrađivati, jer su oni upravo ti koji će uspeti da se izbore za egzistenciju svoje organizacije, a samim tim i za sigurnost svog radnog mesta i zadovoljenje svojih, ličnih potreba.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO