POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
 

Model virtualnog trgovackog centra

 

U poslednje dve decenije, osetne su promene koje se dešavaju u našem okruženju. Primetan je razvoj nauke i tehnologije, dolazi do geografskih i teritorijalnih podela, do promena na planu društvenog i politickog života, ekonomskih i socijalnih prilika. Ubrzava se tempo života i sve se to oslikava kroz izmene u nacinima rada i metodama poslovanja.
Kraj XX veka, obeležila je nova naucno-tehnološka revolucija koja je znacajno uticala na sve sfere ljudskog života i rada. Njene posledice odrazile su se na promene u industriji, trgovini, pravnom sistemu... Ipak, promena koja je najviše uticala na život obicnog coveka jeste razvoj elektronskih komunikacija.
Pre dvadesetak godina, jedini vidovi informisanja su bili štampa, radio i televizija. Snabdevanje se vršilo u malim prodavnicama i eventualno, ponekom vecem marketu ili robnoj kuci. Tržište je bilo ograniceno, a komunikacija izmedu poslovnih partnera svedena na boravljenje u istoj prostoriji i suceljavanje za istim stolom.
Danas je situacija drugacija. Racunari su postali neizostavni deo skoro svakog doma, a poznavanje rada na njima je postalo postulat pismenosti. Stvoren je jedan novi prostor kreiran u virtuelnom svetu, koji sa sobom nosi i nove vidove informisanja i komunikacija. Tacnije, stvoren je Internet kao globalna mreža racunara širom sveta, tako da tržište sada predstavlja ogromnu bazu korisnika povezanu preko ovog medija.
Globalizacija i Internet simbolizuju duh vremena na pocetku novog milenijuma i podrazumevaju posmatranje sveta „novim ocima”. Internet kao „mreža svih mreža” predstavlja metaforu novog digitalnog doba. Danas možemo govoriti o novoj Web generaciji koja komunicira, radi, kupuje i zabavlja se koristeci Internet kao bazicno sredstvo, što je stvorilo znacajne poslovne šanse za postojece firme iz oblasti elektronskog poslovanja i za nastanak mnogih novih Internet kompanija. Na ovaj nacin, Internet i digitalni mediji otvaraju nove puteve za stvaranje bogatstva.
Vreme i prostor više nisu ogranicavajuci faktori u poslovanju. Dolazi do promene odnosa izmedu kupaca i prodavaca, kao i do vece otvorenosti ka novim tehnologijama i standardima. Stvoreno je elektronsko tržište zahvaljujuci kome je omogucena saradnja poslovnih partnera koji su lokacijski veoma udaljeni jedan od drugog. Poslovni partneri se elektronskim putem pronalaze i posluju, cesto i ne znajuci jedni druge. Više nije potrebno da fizicki budu prisutni u istoj prostoriji, kao što je to bilo neophodno kod tradicionalnih metoda poslovanja.
Velika popularnost Interneta i prednosti koje sa sobom nosi, podstakli su trgovce da se prikljuce na mrežu i oprobaju u elektronskoj maloprodaji. Sada, naspram off-line populacije, stoji odlicno informisan on-line kupac koji koristi Internet kao izvor svih informacija do kojih želi da dode. „Surfovanjem“ po Internetu, on se „šeta“ od prodavnice do prodavnice i dovoljan je samo jedan klik mišem da „napusti“ prodavnicu i odustane od kupovine. On-line prodavnice donose niz pogodnosti kako za kupce, tako i za prodavce, buduci da je potencijalno tržište ogromno i da se broj potencijalnih kupaca može izjednaciti sa brojem korisnika Interneta.
Sve ovo ukazuje na to da su svi ucesnici u poslovnom lancu dovedeni pred svršen cin - ili da se prilagode savremenim tokovima ili da rizikuju skoru propast.


Elektronsko poslovanje

 

Internet kao platforma savremenog poslovanja

Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina prošlog veka u Americi, iako se Internet, kao termin, prvi put pojavljuje osamdesetih godina. Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže, bio je ARPAnet (Advanced Research Projects Agency), koga je finansiralo ministarstvo odbrane SAD sa ciljem da poveže vojne baze i istraživace u slucaju atomskog napada. Sedamdesetih godina na ovu mrežu se prikljucuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske institucije Evrope. Preokret u razvoju Interneta, nastao je devedesetih godina izlaskom i van akademskog okruženja, da bi na pocetku ovog milenijuma Internet postao globalna mreža.
Nijedna informaciona tehnologija nije do sada u tako kratkom vremenskom periodu ostvarila toliko brz razvoj i tako snažno uzdrmala citav svet, kao što je to ucinio Internet. Džef Bezos, osnivac cuvene Internet kompanije Amazon.com, uporedio je nastanak i brz razvoj Interneta za nekoliko godina sa prvih deset sekundi velikog praska. Zbog toga se sa punim pravom može reci da je Internet najbrže prihvacena tehnologija XX veka. Za razliku od avionske industrije, kojoj je trebalo 54 godine da dostigne 25% ucešca na tržištu USA, Internetu je za to trebalo svega 7 godina.
Iako je u pocetnim stadijumima razvoja Internet bio privatna mreža nekoliko privilegovanih zapadnih zemalja (prvo kao vojna, a potom i kao akademska mreža), ona sada nema vlasnika. Nijedan racunar ili mreža u okviru nje, nema centralni autoritet i ne može tako da se ponaša. Postoje standardi, ali ne postoji niko ko nadgleda da li se oni poštuju. Kao i u drugim socijalnim organizacijama, postoje udruženja i organizacije cije se mišljenje poštuje. Na vrhu top liste takvih organizacija je i ISOC ( Internet Society ), neprofitna organizacija osnovana 1992. godine koja nadgleda i upravlja politikom i protokolima koji definišu rad na Internetu. Ova organizacija postavlja IAB (Internet Architecture Board) koji odgovara za tehnicka pitanja u vezi sa Internetom, ustanovljava standarde i rešava probleme koji se pojavljuju, a takode i brine o adresama na mreži.
Internet predstavlja mrežu svih mreža u okviru koje je svaka pojedinacna mreža nezavisna jedinica kojom upravlja i koju placa vlasnik mreže. Sve ove mreže za medusobno komuniciranje koriste TCP/IP protokol ( Transmission Control Protocol / Internet Protocol ), koji se smatra jezikom Interneta. Ovaj protokol je omogucio univerzalnost povezivanja racunara razlicitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja.
Zahvaljujuci jednostavnom proširivanju, Internet raste izuzetno brzo. I broj korisnika Interneta, kako u svetu, tako i u našoj zemlji konstantno raste.
Iako je neizbežno i ocekivano da ce se ova geometrijska stopa rasta usporiti, on-line populacija ce verovatno dostici hiljade miliona korisnika u bliskoj buducnosti. Ova brojka nam govori o velicini tržišta u elektronskom poslovanju, samim tim i u elektronskoj maloprodaji, jer je svaki korisnik Interneta istovremeno i potencijalni kupac.
S obzirom na znacaj Interneta, racunarskih i poslovnih mreža i znanja kao resursa, danas se sve više govori o Internet ekonomiji, ekonomiji baziranoj na informacijama, elektronskoj ekonomiji, ekonomiji znanja i ekonomiji mreža. Neki autori koriste izraz “klikni ovde” ekonomija („click here” economy), vezujuci ga za veci izbor potrošaca zahvaljujuci korišcenju Interneta uz relativno niske troškove pretraživanja.
Internet revolucija je dovela do suštinskih promena u savremenim uslovima poslovanja, jer Internet kao novi medij zahteva razvijanje novih strategija za opstanak na tržištu i kao takav predstavlja najpopularniji kanal elektronskog poslovanja.


Opis i definicije elektronskog poslovanja

Nagli napredak tehnologije i njene primene u poslovanju, pracen je slicnim promenama i u terminologiji. Na zapadu, a sve cešce i kod nas, je u poslednjih nekoliko godina popularno koristiti termine koji pocinju slovom e (electronic - elektronsko) i koji oznacavaju nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu: e-poslovanje, e-trgovina, e-banking i sl.
Dok je tradicionalno poslovanje zasnovano na korišcenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvacenoj komunikaciji izmedu ucesnika u procesu poslovanja, elektronsko poslovanje se odnosi na poslovanje u kome se transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem.
Prema definiciji IBM-a, koji je medu prvima upotrebio ovaj termin, elektronsko poslovanje (e-business) predstavlja „transformaciju kljucnih poslovnih procesa korišcenjem Internet tehnologija“.
Nešto detaljnije, elektronsko poslovanje se može definisati kao „razmena standardizovanih elektronskih poruka izmedu fizickih i pravnih lica u pregovaranju, ugovaranju, kupovini, prodaji, placanju, komuniciranju sa upravom i sudovima i u svim drugim poslovnim transakcijama, a za koje je zakonom dozvoljena njegova primena“.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko racunara. Medutim, sve vecim razvojem i širenjem mobilne telefonije, sve više poslovnih transakcija odvija se i preko mobilnih telefona korišcenjem bežicnog aplikacionog protokola WAP (Wireless Application Protocol).


Elektronska trgovina kao najznacajnija oblast e-poslovanja

Elektronsko poslovanje se sastoji iz više oblasti koje predstavljaju aktivnosti savremenog poslovanja uz primenu novih informacionih i komunikacionih tehnologija. To su: elektronska trgovina, elektronsko placanje, elektronske komunikacije, elektronska proizvodnja i elektronska distribucija.
Za sada, elektronsko poslovanje se najviše manifestuje u elektronskoj trgovini.
Elektronska trgovina (e-commerce) Kalakota i Winston (Turban, 2000 str.5) definišu kao „novi koncept, koji se razvija i koji obuhvata proces kupovine i prodaje ili razmene proizvoda, usluga i informacija preko racunarskih mreža, ukljucujuci i internet“.

Kao sastavni deo e-trgovine, sa ucešcem od preko 80% u ukupnoj e-trgovini, pojavljuje se Internet trgovina, koja se odnosi na razmenu dobara i usluga za novac, posredstvom Inetrneta.
Termin e-trgovina se može definisati i „kao proces upravljanja on-line finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija“, gde se termin on-line može poistovetiti sa Internetom (biti na liniji = biti na Internetu). Ovaj proces ukljucuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije.
Elektronska trgovina se može opisati na razlicite nacine, sa razlicitih aspekata. Kalakota i Winston ukazuju na razlicite perspektive e-trgovine:
- Perspektiva komunikacija – prenos informacija, proizvoda/usluga ili placanje elektronskim sredstvima,
- Pespektiva poslovnih procesa – primena tehnologije koja vodi ka automatizaciji poslovnih transakcija i tokova rada,
- Perspektiva usluga - omogucavanje smanjenja troškova uz istovremeno povecanje brzine i kvaliteta izvršenih usluga,
- On-line perspektiva – prodaja i kupovina proizvoda i informacija on-line.

Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama pomocu kojih dolazi do razmene razlicitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi ukljucuju transakcije kreditnim karticama, elektronsku gotovinu (e-cash), elektronska placanja (e-billing), elektronske cekove (e-cheques), elektronske racune (e-invoices), narudžbine i finansijske izjave.
Prve primene e-trgovine su pocele sedamdesetih godina prošlog veka uvodenjem elktronskih poslovnih aplikacija u velike korporacije i manji broj poslovnih firmi. Korišcenjem elektronske razmene podataka EDI (Electronic Data Interchange) proširio se spektar firmi koje posluju na ovaj nacin, sa finansijskih institucija na proizvodace i prodavace na malo.
Glavni faktori koji su uslovili razvoj e-trgovine bili su: dinamican razvoj informacionih tehnologija, usavršavanje telekomunikacija, integracija informacionih tehnologija i telekomunikacija, svetski procesi globalizacije i integracije, praksa medunarodnog poslovanja, viši kulturni nivo stanovništva, e-poslovanje malih i srednjih preduzeca, porast trgovine uslugama, kao i upotreba engleskog jezika.

Modeli elektronske trgovine

 

Podela se oslanja na tri glavna aktera u elektronskoj trgovini - Consumer (potrošac), Business (kompanija) i Administration (administracija) i na osnovu interakcija izmedu njih definiše devet razlicitih modela (slika 2). Centralna mesta zauzimaju modeli C2C, C2B, B2C i B2B, dok se modeli C2A, B2A, A2B, A2C i A2A odnose na transakcije sa državnim organima i novijeg su datuma, pa još uvek nisu u dovljnoj meri razvijeni.
Za on-line prodavnice je najpogodnija primena modela B2C (Business to Customer), mada se, dosta rede, koristi i model B2B (Business to Business), pa ce o ovim oblicima biti nešto više reci.
B2C model se odnosi na direktnu poslovnu saradnju izmedu preduzeca i klijenta, gde preduzece klijentu prodaje proizvode, usluge ili informacije. Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga. Za preduzece je znatno povoljnije da umesto fizicke prodavnice otvori virtuelnu, jer ne mora da placa zaposlene, troškove iznajmljivanja prostora i sl.
Pocetni „bum“ takozvanih dot-com firmi koje su koristile B2C model, poput Amazona i eBay-a, uglavnom je rezultat nerealnih ocekivanja i skoka akcija na berzi. Ove firme su predstavljale ozbiljnu pretnju tradicionalnom poslovanju, jer su imale neogranicen akcionarski kapital, malo inventara i nisu imale fizicke prodavnice. Medutim, preko 330 dot-com firmi sa milionskim pocetnim ulogom, nestalo je od pocetka proleca 2000. godine, zbog nedostatka finansijske podrške. Ipak, ovaj model poslovanja je preživeo i mnoge firme danas beleže porast svojih prodaja preko Interneta.
B2B model je složeniji od B2C modela i znatno je manje zastupljen u elektronskoj maloprodaji. B2B trgovina se odnosi na trgovinu izmedu firmi preko Interneta, a ukljucuje niz pratecih aktivnosti, kao što su: transakcije robe i novca sa distributerima, prodavcima, snabdevacima, dobavljacima i kupcima; posredovanje u lancima ponuda; raspisivanje on-line tendera i sl. Kod ovog modela, firme uglavom žele da pregovaraju o cenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehnickoj i materijalnoj podršci. Medu najuspešnije kompanije ovog poslovnog modela spadaju Dell, Intel, Cisco i IBM, gde firma koja je u ulozi kupca narucuje robu direktno iz njihovih elektronskih kataloga. Prodaja se može organizovati direktno sa Web strana velikih kompanija ili se njihovi katalozi mogu postaviti u elektronskim tržnim centrima ili na strani distributera.
Preko virtuelnih prodajnih mesta na Internetu, vrši se trgovina medu preduzecima (B2B) ili u vidu maloprodaje (B2C). Iako se smatralo da ce maloprodaja imati glavnu ulogu na Internetu, vrednost transakcija izmedu kompanija je mnogo veca i iznosi preko 85% od ukupne e-trgovine. Medutim, procenat firmi koje trguju preko Interneta je znatno manji od procenta pojedinaca koji kupuju kroz B2C aplikacije. U vecini zemalja, B2C elektronska trgovina zauzima samo mali deo od ukupne maloprodaje (obicno 2-3 %). Strucnjaci procenjuju da B2C prednjaci godinu do dve u odnosu na B2B poslovanje i da se u narednom periodu ovi oblici nece ravnomerno razvijati.


On-line prodavnice

Definicija i karakteristike on-line prodavnica

 

Razvoj racunara i povecanje brzine komunikacija preko Interneta, doveo je do sve masovnijeg prezentovanja firmi preko Interneta. U pocetku, prezentacija se bazirala na Web stranicama koje su služile kao Internet vizitke. Prve on-line prodavnice su bile jednostavni digitalni katalozi sa tekstualnim opisom proizvoda, nešto malo slicica i brojem telefona na koji se zvalo da se napravi porudžbina. I to je bilo gotovo sve do razvoja Web tehnologija, kada se uvidela mogucnost ne samo prezentovanja, vec i prodaje proizvoda koje trgovac prodaje.
On-line (elektronska, virtuelna, Web) prodavnica predstavlja komercijalnu stranicu nekog maloprodajnog objekta na Internetu.
Svaka elektronska prodavnica ima Internet adresu i svoju Web stranu koja uobicajeno sadrži osnovne podatke o firmi, njenom poslovanju i zaposlenima. Na ovoj strani kupci mogu videti vecinu artikala sa njihovim karakteristikama i cenama, mogu pretraživati proizvode po nekim kriterijumima, gledati i odabirati. Odabirom željenog artikla, kupac sam formira svoju potrošacku korpu (engl. shopping cart) i svakog trenutka može proveriti šta se nalazi u korpi i, po potrebi, revidirati njen sadržaj. Placanja se uglavnom vrše upotrbom eleltronskih platnih kartica.
Prosecan korisnik koji traži odredeni proizvod, cini to pretražujuci gomile sajtova sa slicnom ponudom, zadržavajuci se svega nekoliko trenutaka na svakom od tih sajtova i ukoliko ne uoci ono što ga zanima, nastavlja potragu na drugom mestu. Iz navedenog se može zakljuciti da prilikom otvaranja on-line prodavnica, narocito treba obratiti pažnju na preglednost i lakocu kojom korisnici dolaze do željenih informacija. Posetiocu odmah treba staviti do znanja šta se sve nalazi u prodavnici i gde se to tacno nalazi. Statistika govori da se oko 40% zapocetih kupovina prekida tokom procesa prikupljanja podataka i narucivanja, za šta je glavni razlog upravo nepotrebno dug i složen postupak narucivanja, ali i sporost servera i glomazna konstrukcija sajta. Imajuci ovo na umu, sistem kupovine treba organizovati tako da se odvija sa što manjim brojem koraka od pocetka do kraja procesa porucivanja.
Elektronsko tržište pruža jednake šanse svima da se predstave, kako vec postojecim kompanijama iz domena „klasicne“ trgovine, tako i novim, bilo da su iskljucivo prisutne na Internetu, bilo da kombinuju oba pristupa tržištu. Ovakva prodavnica je otvorena za svakoga ko ima pristup Internetu. To omogucava kompanijama u zacetku da u rekordnom roku prikažu sebe kao ozbiljne konkurente i vec dobro pozicioniranim kompanijama na tržištu. On-line prodavnica omogucava potrošacu da kupuje iz cele proizvodne linije i dobija brze informacije o proizvodima koji se prodaju preko Interneta. Klijenti mogu da steknu uvid u trenutno stanje magacina, nude im se detaljni opisi proizvoda, dijagrami, ilustracije, cene i informacije o isporuci.


Prednosti i ogranicenja otvaranja on-line prodavnica

Uvodenje e-trgovine, odnosno otvaranje on-line prodavnica, donosi niz prednosti, kako za kupce i prodavce, tako i za društvo u celini.
Glavne prednosti koje kupci imaju su:
• nalaženje jeftinijih proizvoda i usluga, usled mogucnosti kupovine na razlicitim mestima i brzog uporedivanja cena on-line;
• mogucnost izbora proizvoda zbog velikog broja razlicitih prodavaca;
• obavljanje kupovine ili drugih transakcija neprestano tokom citave godine, iz gotovo svakog mesta na kome se nalaze;
• mogucnost primanja znacajnih i detaljnih informacija i drugih obaveštenja u trenutku, a ne, kao nekad, posle više dana ili nedelja;
• mogucnost prilagodavanja proizvoda i usluga...

Najbitnije prednosti za prodavce su:
• prodavac može da sretne veliki broj kupaca iz svih krajeva sveta sa vrlo niskim kapitalnim izdvajanjima;
• firme mogu brzo da koriste materijale i servise drugih firmi i na taj nacin da smanje troškove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove trgovine;
• smanjuju se troškovi stvaranja, obrade, distribucije, skladištenja i pregledanja informcija na papiru za citavih 90%;
• smanjuju se telekomunikacioni troškovi, pošto je Internet mnogo jeftiniji od specijalnih mreža sa dodatnom vrednošcu (VAN);

Najvažnije prednosti koje društvo ima od uvodjenja e-trgovine su:
• potpomaže se razvoj digitalne ekonomije;
• smanjuje se korišcenje saobracaja, manje su gužve na putevima i manje je zagadivanje vazduha, jer je ljudima omogucen rad i kupovina od kuce;
• povecava se životni standard siromašnijih ljudi, jer mogu kupiti izvesna dobra po nižim cenama;
• omoguceno je ljudima u zemljama u razvoju i u seoskim predelima da uživaju u proizvodima i uslugama koji im ne bi bili dostupni na drugi nacin...

Medutim, i pored svih ovih prednosti, ipak nije došlo do vece primene e-trgovine u firmama zbog odredenih ogranicenja. Ova ogranicenja se mogu svrastati u ogranicenja tehnicke i netehnicke prirode.
Najvažnija tehnicka ogranicenja su:
• nedostatak opšteprihvacenih standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost;
• nedovoljna širina frekvencijskih opsega u oblasti telekomunikacija;
• primena softverskih alata za razvoj;
• dodatni troškovi za specijalne Web servere;
• skup i/ili neodgovarajuci pristup Internetu za pojedine korisnike.

U glavna netehnicka ogranicenja spadaju:
• mnoga nerešena zakonska pitanja (ukljucujuci i pitanje poreza);
• nerazvijenost nacionalne i internacionalne zakonske regulacije od strane vlada u nekim slucajevima;
• mnogi prodavci i kupci cekaju da se e-trgovina stabilizuje pre nego što u njoj uzmu ucešca;
• otpor kupaca promenama od realne do virtuelne prodavnice (narod još uvek ne veruje transakcijama bez papira i onima kojima nisu „licem u lice“).


Nastup on-line prodavnice na Internetu

On-line prodavnice mogu nastupiti na Interntu samostalno ili u okviru elektronskih tržnih centara.
Zbog predimenzioniranosti Interneta, gde je u moru podataka i ponuda teško odabrati pravu prodavnicu i prodavca od poverenja, pojava tzv. elektronskih (virtuelnih) tržnih centara je bila sasvim ocekivana.
Kao nova trgovinska forma, koja se pojavila pre nekoliko godina, elektronski tržni centar još uvek nema preciznu definiciju. Najpribližnije bi se moglo reci se pod ovim pojmom podrazumeva skup dve ili više elektronskih prodavnica, u kojima se potrošacima nude neki proizvodi ili usluge, uz koje može biti ukljucen program pratecih usluga ili zabavnih sadržaja.
Slicno fizickim (tradicionalnim) tržnim centrima, elektronski tržni centar predstavlja on-line lokaciju u kojoj su smeštene brojne „prodavnice“. Kao oblik organizovanja on-line prodavnica, ne bi trebalo da predstavlja samo spisak prodavnica i linkova ka njima, vec bi trebalo da kombinuje usluge i klasicne trgovacke funkcije, kako bi privukao i zadržao kupce.
Iako je svaka druga prodavnica samo „klik daleko“, to u praksi izgleda sasvim drugacije i kupcima je mnogo lagodnije da pazare u dobro organizovanom i snabdevenom centru gde ce, bez suvišnog „surfa“ i gubljenja vremena, u miru razgledati predmete interesovanja, „stavljati“ ih u virtuelnu potrošacku korpu, a racun platiti - na izlasku.
Funkcionisanje elektronskih tržnih centara bi trebalo da se posmatra sa dva stanovišta: sa stanovišta prodavca (on-line maloprodavca koji želi da locira svoju prodavnicu u okviru nekog elektronskog tržnog centra) i sa stanovišta potrošaca.
Pre ukljucivanja u rad u okviru nekog elektronskog tržnog centra, prodavac bi trebalo da razmotri sledece bitne elemente:
• dostupnost elektronskog tržnog centra (lakoca pristupa posetilaca i potencijalnih potrošaca elktronskom tržnom centru i prodavnici konkretnog maloprodavca),
• cenu korišcenja prostora, odnosno zakupninu (u fiksnom iznosu prema velicini zauzetog prostora - $/MB; prema broju posetilaca koji su preusmereni na prodavnicu sa glavne strane tržnog centra; kao procenat od ostvarene prodaje u prodavnici u okviru tržnog centra; ili pak izmirivanje obaveza reklamiranjem usluga samog tržnog centra u okviru prodavnice putem banera...)
• dodatne usluge koje se nalaze u ponudi (dizajniranje on-line prodavnice; obezbedivanje sigurnosti servera za elektronske transakcije; provere validnosti kreditnih kartica potrošaca; prikupljanje podataka o posetiocima i potrošacima; obezbedivanje razlicitih oblika promocije on-line prodavnice na Internetu i sl...).

Dostupnost je bitna odrednica lokacije on-line prodavnice i ima isti znacaj kao lokacija maloprodajnog objekta u tradicionalnom tržnom centru. Prema tome, trebalo bi obratiti pažnju na to kolika je popularnost tržnog centra, kakva je struktura posetilaca prema raznim obeležjima, kolika su ulaganja vlasnika centra u promociju, ko su kljucni zakupci, da li je tržni centar specijalizovan samo za odredenu vrstu proizvoda ili usluga i sl...
Znacajan element pri izboru virtuelnog tržnog centra je i postojanje dodatnih usluga koje se nude uz osnovnu uslugu. Elektronski maloprodavac ne mora da investira sredstva u pribavljanje softvera za funkcionisanje svoje prodavnice, što znatno snižava troškove za zapocinjanje elktronske maloprodaje. On koristi vec provereni, postojeci softver na serveru zakupodavca, cime se vidno smanjuje i mogucnost greške u poslovanju prilikom naplacivanja, provere kreditnih kartica, prikupljanju narudžbina i slicno.
Sa stanovišta kupca, prvi susret sa ovom novom trgovinskom institucijom zapocinje dolaskom kupca na glavnu stranicu (home page) ili „izlog elektronskog tržnog centra“. Od kupcevog prvog utiska zavisi da li ce se on vratiti i ponovo kupovati u okviru ove institucije. Iz tog razloga je veoma bitno ozbiljno shvatiti dizajn pocetne strane, ali i centra uopšte. Snalaženje u okviru tržnog centra ne bi smelo da bude komplikovanije od posecivanja i kupovine u pojedinacnim elektronskim prodavnicama i trebalo bi da bude razumljivo i prosecnim posetiocima koji se tu prvi put nadu.
Glavni saržaj na pocetnoj strani bi trebalo da sadrži skup linkova (aktivnih veza) koje cine taj tržni centar, putem kojih se vrši direktno preusmeravanje na prezentacije konkretnih prodavnica. Narocitu pažnju bi trebalo posvetiti elementima koji ce kupca zadržati u „prodavnici“ što duže. To bi se moglo postici uvodenjem zabavnih sadržaja, kao što su forumi, ankete i sobe za „caskanje“ (chat rooms). Dobar nacin da se kupcu olakša traženje proizvoda u okviru elektronskog tržnog centra, jeste i postavljanje „mašine za pretraživanje“ koja bi omogucila pretraživanje po kljucnim recima. Takode, poželjno bi bilo i postojanje pratece ponude usluga koja može olakšati odlucivanje o kupovini proizvoda, ili potpuno nezavisne ponude usluga, kao što su igre na srecu, turisticke i bankarske usluge i slicno...
Neki elektronski tržni centri obezbeduju i odredene vrste sertifikata za svoje zakupodavce kojima se potvrduje identitet prodavca, kako bi posetiocima stavili do znanja da je u toj prodavnici bezbedno kupovati.
Ucestvovanje on-line prodavnice u okviru elektronskih tržnih centara ima brojne prednosti koje su veoma slicne prednostima ucestvovanja maloprodavca u radu tradicionalnog tržnog centra:
• troškovi ukljucivanja u rad elektronskog tržnog centra mogu biti za maloprodavca niži od postavljanja sopstvene komercijalne prezentacije, odnosno on-line prodavnice;
• vlasnik elektronskog tržnog centra ima obavezu promocije tržnog centra i maloprodavca u njemu, što omogucava maloprodavcu da se posveti samoj prodaji, a ne da se opterecuje pitanjima marketinga;
• virtuelni tržni centri mogu biti isto toliko zabavni posetiocima koliko i tradicionalni, ukoliko su dobro organizovani i imaju široku ponudu roba i usluga;
• vlasnici elektronskih tržnih centara ne nude samo prostor za postavljanje prodavnica, vec i širok spektar usluga od kojih je, možda, najvažnija obezbedivanje softverskog paketa i pratecih usluga za on-line narucivanje robe (što je komplikovano i skupo za samostalno razvijanje i prilagodavanje za rad)...

Naravno, postoje i neki nedostaci nastupanja on-line prodavnice u okviru elektronskog tržnog centra:
• mogu postojati restrikcije u postavljanju maloprodavca na Internetu;
• može se dogoditi da promet posetilaca u elektronskim prodavnicama u tržnom centru bude neadekvatan ocekivanom prometu (npr. ukoliko menadžeri ne obavljaju dobro poslove promocije);
• zabavni sadržaji u okviru elektronskog tržnog centra mogu dovesti do velikog broja posetilaca, ali iz neodgovarajuce ciljne grupe, što za rezultat može imati nizak nivo prodaje;
• može se ograniciti pravo maloprodavca da samostalno nastupa na Internetu, što znaci da svi posetioci pojedine on-line prodavnice moraju u nju doci preusmerenjem sa glavne strane tržnog centra...


Tipovi on-line prodavnica

Postoji više podela on-line prodavnica, u zavisnosti od toga koja se klasifikacija posmatra. Prema širini spektra proizvoda i usluga koje nude, postoje opšte i specijalizovane on-line prodavnice. U pogledu na podrucje (region) koji opslužuju, mogu biti regionalne i globalne; a u zavisnosti od njihovog on-line prisustva na tržištu razlikuju se „click and mortar“ i „click only“ prodavnice.

Opšte i specijalizovane on-line prodavnice

Prodavnice koje prodaju mnogo vrsta proizvoda, mogu se nazvati opštim prodavnicama. Primeri ovkvih on-line prodavnica su Amazon.com, Buy.com, a od domacih E-ducan.com, Yu4You.com i novootvorena Myshop.co.yu koje u svojoj ponudi imaju širok asortiman proizvoda i usluga (muziku, dvd izdanja, knjige, kozmetiku, cvece, casopise, sportsku opremu, poklone, horoskop i sl...).
Za razliku od opštih, specijalizovane prodavnice prodaju jedan ili nekoliko tipova proizvoda kao što su knjige, muzika, cvece, vina, automobili, igracke i sl. Primeri ovakvih prodavnica su 1800flowers.com (gde se može kupiti cvece), Wine.com (gde se kupuje vino), MagicCabin.com (gde se mogu kupiti raznovrsne i originalne igracke za decu), a od domacih Gerila.com koja se specijalizovala za prodaju knjiga, originalnih muzickih kompakt diskova, video i multimedijalnih izdanja; kao i Fotodiskont.co.yu - prva on-line prodavnica foto opreme na našim prostorima…

Neke on-line prodavnice su zapocele svoje poslovanje kao specijalizovane prodavnice, da bi kasnije proširile svoj asortiman i prerasle u opšte prodavnice. Najbolji primer za to je najpoznatija on-line prodavnica Amazon.com, koja je zapocela svoje on-line poslovanje kao specijalizovana prodavnica za prodaju knjiga, ali se potom potom proširila na opštu prodavnicu i sada nudi artikle kao što su video izdanja, društvene igre, odeca, satovi, zabavna elektronika, softver, pa cak i turisticki paket aranžmani.

Regionalne i globalne on-line prodavnice

Neke prodavnice, kao što su elektronske bakalnice ili prodavci krupnih komada nameštaja uslužuju kupce koji žive u neposrednoj blizini. To su regionalne prodavnice, i njihova prodaja je ogranicena na region u kom se nalaze i, eventualno, okolinu. Na primer, Parknshop.com opslužuje Hong Kong i ni u kom slucaju nece isporuciti proizvode van tog regiona; SveZaKucu.co.yu opslužuje samo Srbiju i Crnu Goru; dok Maxi.co.yu robu isporucuje iskljucivo na široj teritoriji Beograda.
Ipak, neke prodavnice su spremne da svoje proizvode isporuce i kupcima u drugim državama ukoliko ove preuzmu na sebe troškove isporuke, osiguranja i druge troškove. Ovakve prodavnice su globalnog tipa i primer je Hothothot.com, E-ducan.com, kao i Gerila.com koja vrši isporuku širom sveta.


On-line Srbija 2007

Kao zacetak elektronskog poslovanja u Srbiji, uzima se 29. juni 1993. godine kada je osnovana Jugoslovenska asocijacija za elektronsku razmenu podataka (Yugoslav Association for Electronic Data Interchange - YUEDI) sa zadatkom da popularizuje premenu EDI sistema u tadašnjoj Jugoslaviji.
Do razvoja e-trgovine u Srbiji dolazi tek sa masovnijom upotrebom Interneta u poslovne svrhe i može se ugrubo podeliti u tri faze:
Prva faza (1995 - 1999.) - U prvoj fazi e-trgovine u Srbiji implemetiran je samo proces narucivanja robe preko Interneta, dok se placanje robe obavljalo pouzecem uz fizicku isporuku robe. 1995. godine otvaraju se prve on-line prodavnice sa podrucja Balkana - Balkanmedia sa sedištem u Nemackoj, kao i DS Sound music from Yugoslavia u Kanadi. Do masovnije pojave prodavnica u Srbiji dolazi u julu mesecu 1998. godine, kada Eunet u saradnji sa firmom YUGate otvara prvi elektronski (virtuelni) tržišni centar. Sa aspekta promocije elektronskog poslovanja i elektronske trgovine, nastaju specijalizovani Internet casopisi i sajtovi kao što su Pretraga i prezentovanje i E-trgovina.co.yu. Poznate on-line prodavnice iz ovog perioda su Yu4You.com, Balkanmedia.com, DsSound.com.
Druga faza (1999 - 2001.) - Do pojave veceg broja funkcionalnih on-line prodavnica dolazi sa pojavom prvih elektronskih kartica koje omogucavaju on-line placanje, što predstavlja drugu fazu u razvoju e-trgovine u Srbiji. 1999. osniva se E-Bank.co.yu, prvi i do danas jedini Internet payment provajder, koji se sredinom 2001. godine zatvara, cime srpsko elektronsko tržište ostaje bez kompanije koja bi procesirala kartice i tako omogucila završni korak u pravilnom funkcionisanju e-trgovine. Placanje u zemlji se i dalje obavlja pouzecem. Poznate on-line prodavnice iz ovog perioda su RobnaKuca.com, Plato.co.yu, Lux-ottica.com (ugašena), Vavilon.com (ugašena), YU Internet bazar (ugašena), Mobtel.co.yu i druge.

Treca faza (2001. - danas) - Kao treca faza razvoja srpske e-trgovine uzima se period od kraja 2001. godine do danas. Pocetkom 2002. godine u sklopu najvece tehnicke elektronske zajednice na Balkanu - Elitesecurity.org, koja danas broji preko 70.000 clanova, otvara se do danas najveci i najposjeceniji diskusioni forum posvecen promociji elektronskog poslovanja na ovim prostorima. 2001. godine na srpsko e-tržište vraca se VISA, najveca svetska kompanija iz domena izdavanja platnih kartica. Poznate on-line prodavnice iz ovog perioda: Maxi.co.yu, Tiketservis.com, Neckermann.co.yu, Donesi.com i mnoštvo drugih...
Cak i kada dode do masovnije upotrebe karticnog placanja preko Interneta, neophodan uslov za dalji razvoj domace e-trgovine je postojanje firmi koje ce ponuditi uslugu procesiranja transakcija ostvarenih na Internetu. Trenutno je moguce koristiti brojne svetske kompanije koje pružaju ovu vrstu usluga - strane procesore placanja. Medutim, u tom slucaju provizija po svakoj transakciji, koja iznosi 3-15%, ostaje inostranoj firmi i dolazi do ogromnog odliva kapitala iz zemlje. I u slucaju kada domaci kupac odlazi na sajt neke srpske firme i kupuje domacu robu, ako se placanje vrši preko inostranog procesora, deo novca odlazi iz zemlje i ostaje u inostranstvu.
Ono što danas pozitivno utice na razvoj domaceg on-line poslovanja je adekvatna telekomunikaciona infrastruktura i stimulativna poreska i carinska politika, koje uticu na pristupacnost cena racunarske opreme i pristupa Internetu. Takode, zaokružena je i zakonska regulativa koja u dovoljnoj meri prati sve specificnosti e-poslovanja. Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je 14. decembra 2004. godine Zakon o elektronskom potpisu. Pocetkom oktobra 2006. godine je doneta Strategija razvoja informacionog društva, koja je bila ocekivana još krajem 2005. godine. Ali, bez izrade detaljnih strategija o e-upravi, e-trgovini, e-zdravstvu i e-obrazovanju od strane nadležnih ministarstava, ovaj dokument sam po sebi nece predstavljati nikakav napredak. Pored ovoga, neophodno je i da se formiraju odgovarajuci zakoni i podzakonski akti. Još uvek nemamo zakon o e-poslovanju, zakon o e-trgovini, zakon o elektronskom dokumentu, zakon o zaštiti podataka o licnosti... Za sada je prisutan samo Predlog zakona o trgovini, koji u skladu sa ranije donetim zakonima, definiše elektronsku trgovinu i on-line prodaju kao vid daljinske trgovine, uz regulisanje osnovnih prava i obaveza trgovaca i potrošaca.
I pored svih ovih povoljnih tendencija za razvoj elektronskog poslovanja kod nas, o on-line Srbiji cemo, po svemu sudeci, moci da pricamo tek kada se država ozbiljnije pozabavi ovim problemom. Kako kaže Nebojša Ðuric, ekspert za elekronsko poslovanje i direktor agencije E trgovina: „Svest o nagomilanim problemima u ovoj oblasti polako dolazi i u fokus politicara koji u svojim predizbornim obecanjima pominju i neka od rešenja, poput formiranja posebnog ministarstva za informaciono društvo i smanjenja pdv-a na racunarsku opremu. Nadam se da je to i znak da ce u 2008. godini država postati najveci promoter Srbije kao savremenog informatickog društva. Samo tako možemo ocekivati e-Srbiju...”

ZAKLJUCAK

Implikacije na poslovanje su vrtoglave. Kao parna mašina, telefon, automobil i avion, internet menja sve. Krecemo se prema onome, gde prenosivost komunikacija cini lokaciju nevažnom. S geografskom nezavisnošcu dolazi ekonomska nevažnost grada, fabrike, poslovne zgrade - cak škole i domacinstva - koji su definisani u smislu lokacije i dostupnosti drugim ljudima.
Do skoro (ili danas) morali smo imati licni kontakt: izmedu trgovca na veliko i trgovca na malo, izmedu krajnjeg potrošaca i prodavca (ne racunajuci retke izuzetke poput benzinskih pumpi, naplatnih mesta na autoputevima i sl.),
U trgovinu smo ulazili uglavnom pešice, birali tako što smo dodirivali, okretali, degustirali.., i konacno platili (kešom ili karticom) i odneli kuci;
U danima koje karakterišu "tehnologije koje spajaju" - racunari, telekomunikacije i transport - ne moramo da budemo u fizickoj vezi da bi interreagovali.
Logican zakljucak je najava kraja preduzeca kakvo poznajemo, a to je upravo ono što futuristi predvidaju.
E-poslovanje je nesumnjivo vodeci trend i karakteristika savremenog života i rada. U našoj sredini je manje prisutno u odnosu na postojeca znanja i potrebe. Strucni potencijali postoje, ali inercija u politickim strukturama usporava razvoj e-poslovanja.
U januaru 2006. godine, Internet World Stats je objavio podatak da preko milijardu osoba u svetu pristupa Internetu. U razvijenim ekonomijama, Internet je postao drugi najkorišceniji medijum, posle televizije, dok je u Evropskoj Uniji u poslednje dve godine duplirano vreme korišcenja Interneta na nedeljnom nivou (Jupiter Research).
Da li ce 2008. godina doneti dugo ocekivane promene? To prvenstveno zavisi od toga da li ce razvoj Informacionog društva, ali i e-poslovanja kao njegovog bitnog segmenta, zaista predstavljati naše strateško opredeljenje i prioritet države u narednom periodu ili ce ostati samo kao inicijativa na papiru. Do 2007. godinu je bilo najavljeno dosta toga na polju elektronskog poslovanja, ali na žalost, malo toga je zaista i realizovano. U 2008-oj nam ostaje samo da se nadamo.

Literatura


1. Dr Marija Vidas - Bubanja, “E – Poslovanje: Menadžment, tehnologija, aplikacije”, Beograd, 2007.godine
2. Dr Vesna Milicevic, “Internet ekonomija”, Beograd 2002. godine,
3. www.e-trgovina.co.yu
4. www.pretraga.co.yu
5. www.emagazin.co.yu
6.www.vikipedija.org.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD