INTERESI AMERIKE (SAD) NA KOSOVU

BALKAN - «BURE BARUTA»

Istorijski posmatrano, Balkansko poluostrvo predstavlja jedno od područja na kojima je vođen znatan broj sukoba - kako onih koji su isključivo lokalnog, odnosno regionalnog karaktera, tako i onih koji su imali karakter svetskih sukoba. Balkan je tokom vekova privlačio osvajače, ali i «avanturiste», kao i prognanike koji su lutali u potrazi za novom domovinom.
Šta je Balkan činilo, i još uvek čini, tako privlačnim?

Balkan je jedna od najvećih, ako ne i najveća, raskrsnica u Evropi, «ni na istoku, ni na zapadu...».
Zahvaljujući razvijenoj putnoj infrastrukturi svaka od država koje se nalaze na Balkanskom poluostrvu veoma lako može održavati kontakte sa znatnim brojem zemalja.
Ovo pogoduje razvoju privrede (proizvodnih i uslužnih delatnosti), ali pogodno je i sa vojno - strateškog aspekta posmatrano, jer Balkan je tampon
zona između dveju velikih celina : istočne i zapadne Evrope ( kao što je nekada bio tampon zona između istočnog i zapadnog rimskog carstva, katolika i muslimana, razvijenog i nerazvijenog sveta, dveju totalno drukčijih kultura).
Zahvaljući tome onaj koji ima vlast na Balkanu ima i mogućnost da kontroliše zbivanja u regionu, ali i šire, ali i da izvodi raznorazne manevre.
Sa aspekta prirodnih resursa od strateškog značaja ( obnovljivih i neobnovljivih ) može se konstatovati da je ovo područje veoma atraktivno, i da omogućava razvoj stabilne privrede.
Balkan je ujedno i stecište mnogobrojnih kultura, koje su u toj meri suprotstavljene jedne drugoj, da su iste evoluirale nezavisno jedne od drugih, kreirajući sopstvene duhovne, ali i materijalne svetove.
Kulture su se često sukobljavale, nekada su ti sukobi bili otvorene, a nekada prikrivene prirode. Ono što se stalno mora imati na umu jeste činjenica da su takvi sukobi, te «specijalno stanje uma» prosečnog balkanca uzrokovali stvaranje fame o balkanskom čoveku, o biću koje je neprilagodljivo, tradicionalno agresivno i često u sukobu samo sa sobom. Te sukobe često su koristile zainteresovane strane, navodeći stanovnike Balkana da ratuju jedni protiv drugih pod zastavom nacionalnog interesa.
I mi sami, stanovnici Srbije, imali smo često običaj da uzrok svojih nedaća tražimo među spoljnim neprijateljima, istina je da nam neprijatelji često uopšte nisu bili potrebni.
Kulturološki sukobi, kao i interesi maskirani zaštitom tobožnjeg nacionalnog interesa uzrokovali su i raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koja je prema nekima bila velesila koja je imala snagu da menja lice Evrope i sveta, a prema nekima najveći apsurd svih vremena.
Ipak, jedan od najvažnijih sukoba za svakog stanovnika Srbije, a koji je prevazišao regionalne okvire, jeste kosovski sukob.
Kosovo predstavlja posebno bolnu tačku budući da je ono vekovna inspiracija srpske epske poezije, mesto na kome su Turci pobedili Srbe, na kome se ugasila veličanstvena srednjevekovna srpska država, ali i mesto na kome su Srbi uzvratili udarac turskoj vojsci 1912. godine.
Kosovsko pitanje zvanično je otvoreno samim formiranjem Albanije kao nezavisne države, do koga je došlo zahvaljući insistiranju zemalja zapadne Evrope ( naročito Velike Britanije ) koje je uznemiravala pomisao o stvaranju velike Srbije, koja bi zauzimala stratešku poziciju u srcu Balkana, i koja bi imala izlaz na Jadransko more.
Problem je narastao s godinama, ali je vešto bio prikrivan tokom perioda socijalističke vlasti od 1945. - 1989. godine, a u cilju promocije nacionalnog i kulturnog jedinstva.
1989. godine, predsednik predsedništva Srbije - Slobodan Milošević potkovao je put ka eskalaciji etničkog sukoba ukidanjem ustavne autonomije Kosova. Ovaj čin bio je opravdan stavom srpske nacionalne manjine da je nedopustiva demografska kontrola Kosova, srpske svetinje, koju Albanci sprovode, kao i širenje muslimanske vere.
Kao odgovor na ovaj potez Albanci sa Kosova su započeli kampanju nenasilnog otpora, koja se sastojala u ignorisanju vlasti, njenih simbola i odluka.
Takvo stanje stvari nije se moglo održati dugo, te su narastajuće tenzije dovele do prvih zvaničnih i organizovanih sukoba između srpskih vojnih formacija i tzv. Oslobodilačke vojske Kosova ( UCK ).
Oslobodilačka vojska Kosova je gradila imidž zaštitnika satanizovane albanske većine, zauzimajući time daleko povoljniji strateški položaj od srpske strane, koja je često odavala pogrešan utisak.
Kontakt grupa ( SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i Rusija ) razmatrali su celokupnu situaciju i nakon svega toga zahtevali su momentalni prekid vatre, kao i bezuslovno povlačenje srpskih oružanih snaga ( oficijelnih ali i paravojnih formacija ), povratak izbeglica koje su potisnute pokušajima da se sprovede etničko čišćenje Kosova, kao i neograničen pristup međunarodnim posmatračima.
Iako su srpske vlasti, odnosno presednik Republike Srbije Slobodan Milošević, prihvatile većinu zahteva koji su postavljeni, dobar deo istih ostao je neprimenjen. Ispostaviće svega nekoliko meseci kasnije da je to bio pogrešan potez, koji će Srbiju skupo koštati.
Prekid vatre iskorišćen je za pregrupisavanje albanskih paravojnih formacija, nakon čega je nasilje udvostručeno.
Srpske (para)vojne formacije su takođe bile aktivne na prostorima Kosova i Metohije, ali i u pograničnim područjima koja su od strateškog interesa za odbranu teritorije Srbije.
Iako su i jedna i druga strane pribegle nasilju, srpska strana je bila osuđena od strane međunarodne zajednice zbog prekomerne upotrebe sile i etničkog čišćenja.
Svesno ili nesvesno, ovo je omogućilo da se kreira i u um znatnog broja stanovnika Srbije ureže ideja da međunarodna zajednica namerno diskriminiše srpski narod, a uzdiže albanski - prava istina leži u činjenici da je albanski lobi ( koji predstavlja jedan od najuticajnih lobija na svetu ) veoma pažljivo vodio propagandni nastup albanske strane, što je istoj omogućilo da zauzme bolji položaj.
Nesumnjivo je da je u celoj priči izvesnu ulogu odigrao i interes neke od razvijenih zemalja sveta, ali on nipošto nije mogao biti dovoljan.
Uprkos uvođenju ograničenih sankcija, kao i embargu na uvoz oružija - nasilje je nastavljeno.
Propast pregovora u Rambujeu u kombinaciji sa nastavkom sukoba uzrokovao je reakciju NATO-a. Bombardovanje je trajalo 11 nedelja, i okončano je potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Rezolucijom 1244 UN Kosovo je postalo teritorija pod kontrolom međunarodne zajednice.
Ovaj momenat mnogi smatraju momentom gubitka Kosova, međutim mišljenja su u diplomatskim krugovima po ovom pitanju veoma podeljena. Naime, još 1990. godine čuveni slovenački diplomata ( u tom momentu van aktivne diplomatske službe ) , Josip Kopinič, je izjavio da je «...za opstanak i dalji razvoj Srbije od vitalnog značaja da ona što pre shvati i prihvati činjenicu da Kosovo nije i nikada ponovo neće biti njen integralni deo». Iako je teško olako prihvatiti ovaj stav, može se reći da je Kopinič donekle bio u pravu, budući da je već u tom momentu dostignuta ključna tačka netrpeljivosti, kao i da je već tada trasirana budućnost Kosova, onakva kakvu danas poznajemo, jer iako je u skladu sa Ustavom Republike Srbije Kosovo i Metohija predstavljaju integralni deo srpske države, srpska vlast se u ovom momentu na toj teritoji ne vrši, što je u suprotnosti sa načelom suvereniteta i integriteta.
Ono što se posebno negativno odražava na imidž srpskih vlasti i srpske nacije, barem kada je u po sredi kosovsko pitanje, jeste nemogućnost vlasti iz Beograda da uspostave valjanu komunikaciju sa predstavnicima srpske manjine na Kosovu.
Posebno pitanje jeste i pitanje saradnje sa međunarodnim institucijama.
Svemu napred navedenom treba pridodati i činjenicu da nas kao narod još uvek prati loš glas da smo skloni nasilju i «zveckanju oružjem».
Pitanje koje se skoro nikada ne postavlja jeste i pitanje populacione politike, odnosno odgovornosti za demografsku prevlast nad nekada većinskim srpskim stanovništvom, kao i činjenica da je u poslednjih nekoliko godina evidentan demografski pritisak od juga ka severu Republike Srbije.

Da li to možemo tumačiti kao puku slučajnost, ili kao namerno usmeravanu akciju koja za cilj ima kreiranje nove, velike države na Balkanu?

Ko ima interesa da kreira islamsku zemlju usred Evrope koja već ima ogroman problem sa kontrolom ponašanja stanovnika islamske veroispovesti?

Da li je cilj identifikacija islamskih stanovnika iz EU sa sabraćom po veri iz te nove države, i samim tim i uticaj na ponašanje istih zahvaljujući identifikaciji?

Veoma je teško dati nepristrasan odgovor na ova pitanja, ipak nemoguće je poreći da ona neće imati vitalan značaj za budućnost Srbije, kao i na budućnost EU.

KORENI INTERESA SAD NA BALKANU

Evropa je pod budnim okom Sjedinjenih američkih država, tačnije njen tradicionalni suparnik - Rusija ( ZND ). Evropa predstavlja najveće tržište za plasman robe i usluga iz SAD, ali istovremeno i značajnog konkurenta. Stanje u Evropi je, u ovom mometnu, od bitnog značaja za SAD budući da je posle 11. septembra dobar deo američkog novca počeo da se preliva ka Evropi iz bezbednosnih razloga.
S početka ( dakle, u periodu formiranja Sjedinjenih američkih država kao nezavisne države - kraj XVIII i prva polovina XIX veka ) SAD nisu bile preterano zainteresovane za dešavanja na teritoriji Evrope ( bar ne više no što to normalni diplomatski interesi i odnosi podrazumevaju i zahtevaju ). Izuzetak su predstavljala dešavanja na teritoriji Velike Britanije.
Ovo je sasvim razumljivo s obzirom na znatan broj nerešenih pitanja koja su onemogućavala da se privreda SAD konsoliduje i doživi stabilan rast.
Stabilizacija unutrašnjih prilika doprinela je promeni u političkim kretanjima. Istovremeno dolazi i do uspona američke privrede, kao i do razvoja naučnih teorija vezanih za upravljanje koje su omogućavale nadmoć američke industrije nad evropskom - sve to kreira mogućnost za usmeravanje politike SAD ka okruženju, odnosno, forsiranje spoljne politike.
Ključnu prednost SAD-a u tom momentu daje činjenica da je Evropa uzdrmana brojnim problemima (nestabilnost Austro-Ugarske monarhije, neredi i pritisak za promenom društvenog uređenja u Rusiji, previranja u Nemačkoj i Otomanskoj imperiji, težnje Italije za proširenjem... ).
Teritorija Rusije posebno je privlačila SAD usled prepoznavanja količine resursa kojim ovo područije raspolaže, a koji bi uz upotrebu ,tada višestruko nadmoćnije, američke industrije omogućili Sjedinjenim američkim državama sticanje ogromne prednosti na globalnom nivou.
Postoji stav da su SAD imale interesa da dođe do preuređenja oblika vlasti u tadašnjoj imperiji, međutim do direktne konfrontacije nipošto nije moglo doći bez stvaranja tenzije u diplomatskim odnosima, zbog povezanosti ruskog dvora sa evropskim vladarskim kućama.
Stvaranje SSSR, kao i ulazak Sjedinjenih američkih država u I svetski rat, označili su početak dugogodišnje tenzije na relaciji «istok - zapad». Mnogi su dovodili u pitanje uspešnost i opstanak ove nove države, jer nisu računali na uspešnost ekonomskih strategija koje je rukovodstvo nameravalo da primeni, niti na jedinstvo masa koje je postignuto zahvaljući ideološko -psihološkoj matrici oličenoj u komunizmu, odnosno socijalističkim idejama.
Razlog tenzije nije direktno činjenica da je SSSR raspolagao ogromnim resursima od interesa - već činjenica da je društveno ekonomsko uređenje onemogućavalo upliv SAD-a na tržište, odnosno kupovinu resursa, ulazak američkih kompanija na tržište i samim tim jačanje uticaja američkog lobija u SSSR -u preko ekonomije na političke i diplomatske krugove.
Istovremeno, valja imati na umu da je usvajanje Kejnsove ekonomske doktrine doprinelo prihvatanju ratne ekonomije kao oblika razvoja privrede, a koja je očita u Kejnsovim militarističkim idejama ( Kejnsov militarizam ). Poseban problem prestavljao je i uticaj ideologije SSSR-a, koji se širio na države u okruženju, koje su samim tim postale zatvorene za SAD.
Konflikt je rezultirao potrebom da se postavi fizička i psihološka barijera između interesnih zona SAD i SSSR ( ne samo kao dveju nadmoćnih država, već kao predstavnika suprotstavljenih ideologija, načina života i privređivanja ). Psihološku barijeru je bilo relativno lako podići obzirom da je «američki san» bio popularan u osiromašenim područjima Evrope i Azije.
Teren za sprovođenje ovakve akcije pripreman je obazrivo, putem propagande i demonstracijom sile, nadmoćnosti znanja i tehnologija. ..
Prispeće komunizma u sam «komšiluk» SAD prelomilo je dalja dešavanja, rezultiralo podizanjem berlinskog zida i intenziviranjem hladnog rata.

SFRJ je, sa ideološkog aspekta posmatrano, bila bliža «istoku» nego «zapadu», ali je konflikt između vođa, maršala Tita i Staljina, rezultirao približavanju SFRJ «zapadu». Dakle, iako je SFRJ tehnički bila nesvrstana, sasvim je bilo očigledno da će ona predstavljati tampon zonu između ovih sila, i to tampon zonu sa jasnim opredeljenjem.
Takvo stanje stvari doprinelo je odabiru SFRJ za stratešku zonu, što je omogućilo rast privrede SFRJ (zahvaljući činjenici da je MMF pod direktnim uticajem SAD ) i prerastanje iste u moćnu državu koja dominira okruženjem. Postoje i indicije da je osim iz napred navedenog razloga izbor pao na SFRJ zato što je primećeno i predviđeno da će ona kao sistem biti teško održiva ( ne zato što je komunizam dobar ili loš poredak, već zato što je postojala ogromna količina neslaganja i tenzije usled različitosti u kulturno-istorijskom nasleđu, pa samim tim i u psihološkim profilima stanovnika - sve to bilo je zabašureno pod zastavom bratstva i jedinstva ), te će ista biti podložna uticaju.
Vrlo je moguće da je Kosovo i Metohija još onda, početkom 60-tih godina XX veka, odabrano i prepoznato kao strateška tačka - kula stražara SAD-a u Evropi.

Raspad SSSR-a učinio je SFRJ nepotrebnom ( sa aspekta interesa ) i dopušteno je da se sistem sam izbori sa sobom, dok je interesovanje preneto na istok u cilju približavanja Rusiji.
Istovremeno , dodatni problem je pad berlinskog zida, koji je predstavljao dodatni udar na «zapad» ( Z.Nemačka je ipak bila investicija SAD, a padom zida došlo je do prelivanja ekonomskih problema koje su bili proizvod socijalističkog oblika privređivanja ). Koliko je bio značajan ovaj momenat uviđamo i kroz naziv po kome je upamćen : preokret ( WENDE ).
Formiranje Evropske Unije kao narednog suparnika, oporavak ruske ekonomije i previranja na bliskom istoku doprineli su narastanju potrebe da se SAD «stacionira» na teritoriji Evrope.

Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija su bili pogodni, ali prednost Kosova i Metohije ipak je znatnija iz sledećih razloga:

■ pogodna geografska lokacija ( pristup Albaniji, Bugarskoj, Makedoniji, Turskoj i zemljama Levanta, ali i zemljama ka zapadu preko Bosne i Crne Gore);
■ zaokruženost celine ( KiM je u bliskom kontaktu sa znatnim brojem država, ali ipak predstavlja autonomnu geografski zaokruženu celinu );
■ prirodni resursi ( osnovano se pretpostavlja da su zalihe nafte na Kosovu značajne, a neosporno je i prisustvo drugih retkih sirovina od strateškog značaja);
■ nestabilnost usled etničkih sukoba ( albanska nacionalna manjina koja je islamske veroispovesti pokazala se višestruko korisnom: otvoreni su za saradnju i razmenu; prisutni su problemi u Makedoniji koje izaziva ova značajna manjina; prisustvo albanske nacionalne manjine na jugu Crne Gore koja omogućava potrebu crnogorske diplomatije da ima fleksibilan i relativno popustljiv stav... );
■ mogućnost psihološke identifikacije ( stanovnici EU će relatinvno teže postići psihološku i kulturološku identifikaciju; primetno je da znatan broj država EU naseljava značajan broj stanovnika islamske veroispovesti - u ovom slučaju verska pripadnost bi mogla da bude ključ za širenje uticaja u Evropi i manipulaciju, čak i da se ne radi o težnji uticaja na stanovnike EU postoji mogućnost uticaja na zemlje u okruženju sa značajnim učešćem islamske veroispovesti. Daleko je od toga da je sve ovo samo teorija zavere, već predstavlja realnu opciju );
■ izraženi ekonomski problemi ( izuzetno visok stepen nezaposlenosti, siva ekonomija - činjenica da se znatan deo radno sposobnog stanovništa ili bavi ilegalnim aktivnostima ili je na radu u inostranstvu... ovo «garantuje» otvorenost za saradnju );
■ visoka stopa nataliteta ( omogućava demografski pritisak na zemlje u okruženju; mada ovo može biti i rizično! );
■ uticaj albanskog lobija ( albanski lobi je jedan od izuzetno snažnih i dobro organizovanih lobija koji uspešno dejstvuju; snaga albanskog lobija može se i negativno odraziti i postati sredstvo upereno protiv SAD i drugih zainteresovanih država), itd.

Savremena tehnologija je omogućila da se ratovi vode na daljinu, da se utiče na svest i ponašanje ljudi bez potrebe za fizičkim kontaktom, ali fizičko prisustvo ipak ima svoje prednosti, i omogućava manje prisutno manevrisanje. Uticanje preko nezavisne države, ulaskom u njene diplomatske krugove i ekonomiju, dozovljava odrešenost ruku, kao i indirektno favorizovanje jedne kulture i jednog načina življenja.
Ne smemo imati odbojan stav, posmatrati sve to kao nešto mrsko ili čudno: posle svega, ekonomija je samo stvar interesa - nečijeg, veoma često manjinskog. Svako ljudsko biće je otelotvorenje interesa, i zato nam interes ne sme biti stran, već moramo biti otvorenog shvatanja kako bismo isti prepoznali u njegovim različitim manifestacionim oblicima.

UTICAJ LOBI GRUPA

■ Lobi grupa/e EU
Veoma su podeljeni stavovi oko toga da li postoji jedinstvena logi grupa EU, međutim sasvim je izvesno da postoji tradicionalna «netrpeljivost» prema ideji o prisustvu američkog uticaja na starom kontinentu.
Lobi grupa EU je generalno protiv ideje o širenju islamskog uticaja u Evropi, dakle, sasvim je logično da postoji neslaganje sa idejom o formiranju zasebne i/ili velike islamske države na Balkanu.
Međutim, treba imati na umu da postoji nejedinstvo, odnonsno veliki broj podgrupa za zasebnim interesima.
Područje delovanja nije ograničeno samo na prostore Evrope, mada je intenzitet svakako najjači.

■ Albanske lobi grupe
Izuzev ruske i ukrajinske lobi grupe, kao i američke, albanska lobi grupa predstavlja najbolje organizovanu i veoma uticajnu lobi grupu.
Njeno dejstvo nije ograničeno samo na zemlje sa izraženim učešćem stanovnika islamske veroispovesti. Albanska lobi brupa je veoma snažna na teritoriji SAD-a. Albanska lobi grupa ostvaruje veoma blisku saradnju sa američkom lobi grupom.

■ Srpska lobi grupa
Ne može se govoriti o postojanju objedinjene srpski lobi grupe, već o rascepkanim lobi grupama koje su često naklonjene zaštiti interesa pojedinaca, a neretko deluju jedna protiv druge.

Često se govori o negativnom uticaju lobija koji prositiče iz činjenice da ne postoji zajednički stav.
Uticaji ovih triju grupa nisu jedini koji će biti presudni za budućnost Kosova i Metohije, ali će igrati najzapaženije uloge.
Interese lobi grupa EU i srpske lobi grupe ne treba posmatrati kao oprečne. Generalno, oni su usmereni ka istom cilju - ka stabilnoj Evropi, međutim ključni problem leži u nepostojanju kvalitetne komunikacije između njih.
Nemogućnost lobi grupa da preseču linije moći albanskih grupa leži u visokoj integrisanosti istih u sisteme zemalja EU.

MOGUĆI SCENARIJI:
VELIKA ALBANIJA VS. NEZAVISNO KOSOVO

Ideja o stvaranju Velike Albanije ne predstavlja ništa novo, niti predstavlja originalni koncept - mnoge države sa izraženim nacionalnim duhom i identitetom pokazale su tokom svog postojanja težnju za stvaranjem velike države koja će biti simbol njene snage ( ideja je čak prisutna i kada je u pitanju stvaranje Velike Srbije! ). Nezavisno Kosovo takođe ne predstavlja novinu, već je proizvod dugogodišnjih težnji koje su bile gušene i prikrivane.
Možda se na prvi pogled čini da ne postoji razlika između ove dve ideje/opcije, ili da se ona svodi na isključivo semantički nivo, odnosno na pitanje simbola i zvaničnog naziva.
Međutim, razlika postoji, a koliko je ona drastična utvrdili bismo kada bi se modeli sproveli u delo.

Velika Albanija

Prema proceni sastavljenoj na osnovu popisa, broj stanovnika Albanije iznosio je 2003. godine « 3581655 stanovnika; prema proceni broj stanovnika na Kosovu i Metohiji iznosi negde između 1700000 i 2100000 , od čega je « 89% stanovništvo albanskog porekla; albansko stanovništvo u Makedoniji prema proceni vlasti iznosi 22% od ukupnog broja stanovnika ( ukupan broj stanovnika je negde oko 2000000 ), dok prema podacima nevladinog sektora iznosi oko 40%; primetno je da i u Crnoj Gori albansko stanovništvo ima znatno učešće, naročito u onim opštinama koje se graniče, ili su u u neposrednoj blizini Albanije; u obzir treba uzeti da je Albanska dijaspora velika i u Turskoj ( usled deportacije albanskog stanovništva u periodu Aleksandra Rankovića kada je deportovano « 450000 Albanaca ).

Rizici:
Ključni problem u vezi formiranja velike Albanije bili bi etnički sukobi do kojih bi vrlo verovatno došlo, budući da bi Albanci iz okolnih država tu novu državu prepoznali kao maticu, kao centar ka kome bi stremili. Ovo bi vrlo lako moglo da izazove nestabilnost u čitavom regionu. Mogućnost proširenja konflikta van granica Balkana je izvesna, obzirom na veličinu albanske dijaspore, kao i snagu albanskog lobija.
Obvzirom na činjenicu da je većina albanske populacije islamske veroispovesti ( oko 90% ) postojao bi i rizik od identifikacije muslimana iz EU sa «sabraćom po veri», te treba razmotriti i mogućnost izazivanja nemira širom EU. Fundamentalisti bi mogli ovo iskoristiti za popularizaciju terorizma, kao i za širenje netrpeljivosti.
Ovo bi moglo da uzrokuje ekonomsku destabilizaciju prostora, što svakako ne predstavlja interes nijedne balkanske države ( čak ni interes Albanije ), pa ni same EU, budući da znatan broj njenih najrazvijenijih država ima problem sa kontrolisanjem ponašanja stanovnikštva islamske veroispovesti.
Popularizacija islama nije u interesu ni SAD, jer iako one imaju interesa na bliskom istoku, te bi «sponzorisanjem» formiranja jedne ovakve islamske države stekli simpatije i podršku barem dela islamske zajednice, veoma bi teško uspeli da održe kontrolu bez uplitanja drugih interesenata.
Mnogo je lakše kontrolisati nejaku, nestabilnu državicu kao što bi na primer bilo nezavisno Kosovo, no što bi slučaj bio sa kontrolom jedne zaokružene celine kakva bi bila Velika Albanija.
Velika Britanija, putem svoga lobija, takođe bi radije podržala nezavisno Kosovo, uprkos tvrdnjama diplomatskog kora Velike Britanije da ova država nema strateških interesa na Balkanu. Velika Britanija ima interesa, doduše indirektnih, preko investitora koji su njeni državljani, a koji pokušavaju da plasiraju investicije u vezi za strateškim mineralnim resursima koji postoje na Kosovu i Metohiji.
Kada je u pitanju srpska strana, ni njoj nije u interesu formiranje Velike Albanije, naročito ne zbog demografskog pritiska kome bi bila izložena naša država. Kapitalni problem jeste činjenica da je stopa nataliteta srpskog stanovništva izuzetno niska, dok je stopa priraštaja albanskog stanovništva veoma visoka - kroz nekih četrdesetak godina, uz smišljeno vođenu politiku, srpsko stanovništvo bi ,u određenom broju područija, moglo biti biti potisnuto.
Da postoji tendencija sprovođenja ove ideje u delo pokazuje nam i činjenica da albanski investitori plasiraju investicije u pograničnim područjima ( a na teritoriji Srbije ). Ove investicije nisu ograničene samo na kupovinu nekretnina i zemljišta, već su usmerene i na investicije u ekonomske projekte.
Možda sve ovo zvuči kao teorija zavere pod radnim naslovom: «Oni protiv Nas», međutim, ovaj scenario nipošto nije nerealan, niti je kreiran pod dejstvom nacionalne mržnje i netrpeljivosti.
Budućnost Srbije bi ostvarenjem ovakvog scenarija mogla bi biti stavljena pod znak pitanja. ( Možda bi se ostvarila i čuvena rečenica:» Bićete Kurdi u sopstvenoj zemlji?»).

Nezavisno Kosovo

Ne može se nipošto reći da je ova opcija znatno bolja za srpsku stranu, budući da gubitkom Kosova i Metohije ( bilo u korist Velike Albanije ili u korist zasebne, nezavisne države ) Srbija ostaje bez znatnog dela strateških rezervi od kojih zavisi industrija ( npr. od 100% bilansiranih rezervi lignita 95% se nalazi u kosovkom basenu; bitne su i zalihe retkih metala... ).
Međutim, ono što može da se iskoristi jeste činjenica da bi samostalno Kosovo bilo država sa najvećom stopom nezaposlenosti u Evropi, što znači da bi mogli pronaći načina da investiramo u određene sektore industrije ( preko investitora iz inostranstva - jer je dobro poznato da albanska strana ne odbija saradnju, samo pod uslovom da zvanično ne stoji da je vlasnik firme komapnija iz Srbije - reč je o čisto propagandnim razlozima ) i na taj način bi imali upliv na novom tržištu, a očuvali bismo i tranzitni pravac kapitala ka Sredozemlju.
SAD daleko više odgovara ovaj scenario obzirom na to da bi ova nova država bila nejaka i nestabilna, te stoga i otvorenija za «saradnju». Nezavisno Kosovo bi po potrebi moglo da predstavlja centar negativnih talasa, ali opet ne isuviše jakih da bi se mogli izmaći kontroli.
Osim raspolaganja strateškim resursima, SAD bi dobile i ekskluzivnu bazu na teritoriji Balkana, koja bi omogućila nadgledanje strateški važnih tačaka: Turske,
Irana, Iraka, Kuvajta, Sredozemlja, Grčke, severne Afrike i sl.
Sa aspekta evazije etničkih sukoba širih razmera, za EU ovo predstavla nešto pogodniji model. Međutim, ni ovaj model nije optimalan, budući da bi putem mehanizma međuzavisnosti ekonomonija moglo doći do prenošenja stope nezaposlenosti i inflacije sa kosovsko-balkanskog tržišta na njeno sopstveno. Poseban problem predstavljala bi i neograničena prevlast SAD nad resursima od vitalnog značaja, što bi u daljoj, ali iapk ne tako dalekoj budućnosti, omogućilo SAD-a prevlast nad tržištima EU.
Delovanje fundamentalnih grupa i dalje ne bi zaobišlo EU, ali bi ipak bilo pod nešto većim stepenom kontrole zbog očuvanja statusa nove države, kao i zobg činjenice da bi svaka od država ( Makedonija i Albanija ) morale da preuzmu odgovornost.
Velika Britanija bi takođe imala interesa da se ovaj model sprovede u delo, budući da bi «čuvala leđa» SAD, radi čega bi sigurno stekla pravo na svoj udeo u interesu, a istovremeno bi imala ulogu centra lobija za podržavanje opcije na teritoriji Evrope. Istovremeno, podržavanjem ove opcije i ona bi očuvala tranzit kapitala ka interesnim sferama na bliskom Istoku.
Nijedna od ovih dveju opcija nije isključivo pozitivna ili negativna, niti se može reći da predstavlja isključivi model po kome će se događaji odvijati, već se mora konstantno imati na umu mogućnost dejstvovanja nepredvidivih faktora.

Kosovo i Metohija u sastavu Srbije

Sa aspekta državnosti i istorisjkog kontinuiteta, sasvim logično bi bilo da Kosovo i Metohija ostane sastavni deo teritorije Republike Srbije, no pitanje je u kojoj meri je to zaista moguće, obzirom na činjenicu da postoji demografska prevlast albnanskog stanovništva. Demografska prevlast osnova je etničkih sukoba, ali i argumenta albanske strane da Kosovo možda jeste nekada bilo teritorija Srbije, ali to svakako više nije, obzirom da srpski narod tu više ne živi. Sa ekonomskog aspekta, Srbiji bi ostanak južne provincije savršeno odgovarao, budući da bi imala pristup resursima ( mineralni, obnovljivi, zemljište, putna infrastruktura... ), no uz sve negativne posledice koje sa sobom ostanak nosi, pitanje je koliko bi to bilo ekonomski isplativa opcija.
Jedna od racionalnih mogućnosti bilo bi uređenje po kantonalnom principu ( konfederativni karakter ) izvesnog stepena autonomije, ali pitanje je hoće li ova opcija biti podržana.
Ono što jeste važno za opstanak i razvoj naše države jeste prihvatanje činjenice da se ne sme zaboraviti činjenica da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, ali se ne sme pribeći ni otvorenom sukobu, budući da iz istog sigurno ne bismo mogli izaći kao pobednici, budući da ne bismo imali podršku preteranog broja lobi grupa. Ne bi valjalo preterano se osloniti na obećanja da će doći do intervencije ruske strane, jer tu ne postoji istinska dobronamernost, već zaštita interesa ruske strane, budući da ona shvata namere SAD-a i cilj stacioniranja ove velesile na Kosovu.

ZAKLJUČAK

Prepuštnje sudbine Kosova koje predstavlja veoma značajno pitanje za sudbinu našeg naroda, međunarodnoj zajednici predstavlja pogrešan potez: najveći interes za očuvanje tog «parčeta zemlje», tog simbola naše države imamo mi.
To ne znači da trebamo da zauzmemo neprijateljski stav prema međunarodnoj zajendici, da se otuđimo od iste i da se branimo tako što ćemo stalno nekoga optuživati, a da sami ništa pozitivno ne preduzimamo.
Ključ rešenja leži u kvalitetnoj propagandi koja ima neviđenu moć:
- Dobro osmišljenom i uporno vođenom propagandom ljudima se i nebo može prikazati kao pakao, a suprotno tome i najbedniji život kao raj.
- Ne postoje loše sredstva, već samo loši ( negativni ) ciljevi.

Rusija i SAD nisu direktno suprotstavljene jedna drugoj, kako se to na prvi mah čini, već kao najjači samo žele «svoje parče kolača», koje je srazmerno njihovoj snazi.
Jedini način za održavanje mogućnosti da Kosovo (p)ostane integralni deo Srbije, barem u narednim - ako već nije moguće to ostvariti u ovoj generaciji, jeste stvaranje i očuvanje zdrave matice koja će lobirati za takvu opciju.

LITERATURA / IZVORI:

www.alb-net.com, www.hrw.org, www.cia.gov, www.pregled.com, www.kosovo-undp.org, www.zmag.org ,www.un.org, www.nato.int
www.nb.politics.org, www.unpo.org, www.en.wikipedia.org, www.unmikonline.org, www.bbcnews.net, www.kosova.org
- CIA protiv Jugoslavije, Marko Lopušina, treće dopunjeno izdanje, "Evro", Beograd, 2001. godine
- Hijerarhija zaverenika: Komitet 300, dr Džon Kolman, «Narodna knjiga», Beograd,2005. godine
- Enciklopedija «Britanika», sažeto izdanje, «Politika», Beograd, 2005. godine
- Popularna enciklopedija, BIGZ i Omladinska knjiga, Beograd, 1976. godine

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD