POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PSIHOLOGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ PSIHOLOGIJE
Gledaj Filmove Online

POJAM INTELIGENCIJE

Definicija inteligencije

Od svih sposobnosti, inteligencija je izavala najviše interesovanja kako kod psihologa, tako i kod laika.To je sposobnost koja se visoko ceni i kod drugih i kod sebe.Mnogi ljudi imaju različite predstave o tome šta je inteligencija, i mnoge reči našeg jezika predstavljaju različite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar, oštrouman, promoćuran, promišljen, obazriv...Ne postoji univerzalna definicija inteligencije, čak se i dalje odvija debata o tome šta se zapravo podrazumeva pod ovim pojmom; da li je inteligencija jedna opšta sposobnost ili nekolicina samostalnih sistema sposobnosti; da li je to osobenost mozga, karakteristika ponašanja ili zbir znanja i spretnosti.
Svi naučnici koji su se bavili ovom oblašću, davali su različite definicije inteligencije. Na primer, 1921 godine jedan dnevni list je zahtevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da definišu inteligenciju.Uočeno je da su svih 14 definicija bile različite.Slična situacija se odigrala 1986 kada je dobijeno 25 različitih definicija: sposobnost rešavanja raznovrsnih problema u životu; sposobnost apstraktnog mišljenja; prilagođavanja okruženju; mogućnost saznaje i posedovanja znanja; opšta mogućnost nezavisnosti, originalnosti i produktivnosti u mišljenju; sposobnost resuđivanja, shvatanja i zaključivanja; urođena opšta sposobnost spoznaje.Ljudi iz opšte populacije imaju drugačija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte;to je sposobnost rešavanja praktičnih problema, sposobnost govorništva, zainteresovanosti za učenje.Uprošćeno, mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama inteligencije.Čak se može reći da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture.Na primer za stanovnike severne Amerike, inteligencija asocira na matematičke i govorničke spretnosti, dok neke pomorske kulture, konkretno stanovnici ostrva na jugu Pacifika vide snalaženje u prostoru i spretnost u upravljanju čamcem kao osnovna obeležja inteligencije. Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne sposobnosti, sposobnosti rešavanja problema, apstraktno mišljenje, učenje i razumevanje novog materijala i korišćenje starih iskustava.Ova sposobnost se izražava u mnogim aspektima ljudskog života.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese, uključujući pamćenje, učenje, zapažanje, odlučivanje, mišljenje i razumevanje.
Temeljnim istraživanjem psihološke literature,moglo bi se pronaći preko pedeset definicija inteligencije. Neke od tih definicija su biološki obojene,pa sa tog aspekta inteligencija se definiše kao sposobnost adaptacije ili prilagođavanja .Druge odredbe imaju više psihološko značenje,i po njima je inteligencija sposobnost učenja,sposobnost korišćenja starog iskustva u novim situacijama.Iako nisu pogrešne,one ne ukazuju na koji se način postiže to snalaženje u novim situacijama, tj. one ukazuju na psihološki mehanizam karakterističan za inteligentne radnje.
Jedan od prvih i najvećih istraživača inteligencije, Spirman (Spearman) definisao ju je kao:
a) shvatanje, uviđanje odnosa između datih članova
b) sposobnost apstraktnog mišljenja, koja je najčešće vezana za govor

Intelektualne sposobnosti i inteligencija

Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zaslužna istraživanja američkog psihologa Terstona ( L.L. Thurstona ).Prema njegovim prvim istraživanjima intelektualne sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora, i svi oni su od velikog značaja pri rešavanju složenijih inteletualnih zadataka.On smatra da se upravo ono što se naziva inteligencija može svesti na ovih 7 faktora, ili tzv. Primarnih mentalnih sposobnosti kako ih je on nazivao.Svaki faktor je označen jednim slovom abecede:
1) W-faktor (potiče od engleske reči Word fluenci, sto znači fluentnost, obilje ili tečnost reči)Ovaj faktor predstavlja sposobnost rečitosti i manifestuje se u bogatstvu rečnika ( kojim pojedinac raspolaže ), u sposobnosti brzog i lakog nalaženja potrebnih reči, kao i u lakom i tečnom govornom izražavanju.
2) V-faktor, ili sposobnost razumevanja verbalno ( govorno; racima ) formulisanog.On je od presudnog značaja prilikom učenja iz knjiga, naročito teže napisanih knjiga.
3) N-faktor, ili tzv. numerički faktor; To je sposobnost lakog i uspešnog operisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim, elementarnim računskim operacijama.Ovaj faktor ne podrazumeva sposobnost rešavanja matematičkih problema.
4) S-faktor, ili tzv. specijalni ili prostorni faktor.To je prvenstveno sposobnost predstavljanja i zamišljanja prostornih odnosa i promena u prostoru.
5) M-faktor, ili tzv. faktor memorije, sposobnosti pamćenja ....Predstavlja sposobnost zadržavanja i obnavljanja utisaka, naročito onih koji se mehanički pamte, koji su bey ikakvog logičkog smisla.
6) P-faktor ili tzv. perceptivni, opažajni faktor. Sastoji se u sposobnosti brzog opažanja objekata, njihovih karakteristika i međusobnih razlika posredstvom vida.
7) R-faktor ili tzv. faktor rezonovanja.Ogleda se u sposobnosti shvatanja odnosa, nalaženja opštih principa pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka i u sposobnosti rešavanju problema.Upravo ovaj faktor ima najbitniju ulogu pri svim inteligentnim operacijama tj. aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju. On je najsrodniji Spirmanovoj definiciji inteligencije ( on je inače tvrdio da uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opšteg ili generalnog takozvanog G-faktora koji je izjednačavao sa inteligencijom i većeg broja specifičnih ili S-faktora ).

Dakle prema Terstonu se o inteligenciji ne može govoriti kao o jedinstvenoj sposobnosti.Jedna opšta ocena sposobnosti ne pruža mnoge interesantne i značajne podatke o pojedincima.Mnogo više potrebnih informacija o čoveku se dobija ako se upoznaju sve njegove primarne sposobnosti.Upravo zbog toga, opšta ocena inteligencija je kod Terstona raščlanjena na sedam posebnih ocena.
Gilford (J.P.Guilford ,1956; 1957; 1959; ) ,američki psiholog, smatra da je struktura inteligencije još znatno složenija, i upravo zbog toga je produžio sa ''usitnjavanjem'' intelekta na posebne faktore ,odnosno sposobnosti.Po njemu ,inteligencija je sačinjena od velikog broja faktora ,najmanje 47 .Ove faktore je moguće podeliti na dve grupe:
-faktore pamćenja (koji čine manju grupu)
-faktore mišljenja (koji čine veliku grupu)

Ni pamćenje nije jedinstvena sposobnost.Kada je reč o faktorima koji čine strukturu pamćenja,moguće je razlikovati nekoliko sposobnosti:
-sposobnost za pamćenje vizuelnih draži
-sposobnost za pamćenje auditivnih draži
-sposobnost za ideje
-sposobnost za pamćenje nesmislenog materijala
-sposobnost za pamćenje položaja u prostoru
-sposobnost za pamćenje rasporeda u vremenu
-sposobnost od koje zavisi obim pamćenja


Takodje, ni mišljenje nije jedinstvena sposobnost.U okviru mišljenja se mogu razlikovati 3 velike grupe sposobnosti :

1) kognitivne sposobnosti
One omogućavaju uočavanje,prepoznavanje i otkrivanje prezentovanih podataka.Po Gilfordu , i one se opet mogu svesti na najmanje trinaest sposobnosti užih po obimu npr. na:
-sposobnost za vizuelno prepoznavanje objekata
-sposobnost za auditivno prepoznavanje
-sposobnost za otkrivanje odnosa među rečima,figurama ili pojmovima
-sposobnost shvatanja nekog problema i skiciranja načina za njegovo rešavanje

Ova sposobnost je za Gilforda najbitnija i naziva je sposobnošću rezonovanja.


2) produktivne sposobnosti
To je sposobnost stvaranja nečeg novog,korišćenja podataka i informacija kojima pojedinac raspolaze kad god to zatreba, a i za nova objašnjenja.One se mogu podeliti na dve zasebne grupe:
-sposobnost konvergentnog mišljenja
(Ona omogućava uspeh u nalaženju tačnog odgovora na osnovu datih podataka, u manipulaciji
figurativnihm simbolima i brojevima.Jednostavnije rečeno, ova sposobnost omogućava da se dođe do pravog rešenja koristeći date informacije.U testovima konvergentnog mišljenja postoji tačno jedno rešenje.)
-sposobnost divergentnog mišljenja
(Ona se manifestuje u obilju ideja,u originalnosti i kreativnosti, u rečitosti to jest umešnosti da se za kratko vreme nađe mnogo reči za označavanje neke situacije.U tetovima divergentnog mišljenja postoje brojna rešenja i uspeh pojedinca je utoliko veći,ukoliko su njegovi odgovori brojniji,raznovrsniji,neuobičniji i duhovitiji.U umetničkom stvaralaštvu su upravo najpotrebnije ovakve sposobnosti.)

3) evaluativne sposobnosti ili tzv. sposobnosti ocenjivanja
Manifestuju se u sposobnosti pojedinca da ono što je saznao ili samostalno stvorio oceni kao ispravno ili neispravno,tačno ili netačno ; odnosno da proveri vrednost podataka i iznesenih zaključaka.
Na osnovu ovoga se može zaključiti da inteligencija nije jedinstvena sposobnost već organizacija većeg broja sposobnosti.Neki pojedinci mogu imati više razvijene neke od ovih sposobnosti, a drugi pojedinci druge.Intelihencija pojedinca se ne razlikuje samo po stepenu, već i po vrsti, jer postoji mnogo različitih vrsta inteligencije.

Merenje inteligencije

Inteligencija se meri tzv. testovima inteligencije (testovi inteligencije su samo jedna vrsta psiholoških tj. mentalnih testova; sem njih postoje još testovi znanja tzv. pedagoški ili nastavni testovi i testovi ličnosti.);oni zapravo prvo provociraju pa zatim mere isprovociranu intelektualnu (mentalnu) sposobnost.Testovi inteligencije predstavljaju izabrani skup zadataka za koje je utvrdjeno na koji ih način treba postavljeti i ocenjivati rezultate dobijene njihovim rešenjem.Oni se koriste za donošenje bitnih odluka u ljudskom životu i gotovo su neizbežni.Danas se testovi inteligencije veoma široko koriste u obrazovanju, biznisu, vladi i vojsci.Nije svaki skup zadataka koji zahteva angažovanje mišljenja test inteligencije, niti su mnogobrojni testovi koji se mogu naći u novinama testovi inteligencije iako se tako nazivaju. Za formiranje ovakvog testa, neophodan je duži prethodni postupak konstruisanja zadataka prilikom koga treba pronaći baš takve zadatke koji će najuspešnije meriti one sposobnosti koje su najbitnije za intelektualne aktivnosti.Prvenstveno je bitno:
-utvrditi validnost (valjanost) testa tj. proveriti da li izbrani zadaci zaista ispituju inteligenciju (a ne na primer iskustvo ili nešto drugo)
-utvrditi relijabilnost (pouzdanost) testa tj. proveriti da li ćemo ispitujući tim zadacima iste ili slične ispitanike dobiti iste rezultate
-utvrditi osetljivost (selektivnost) testa tj. proveriti da li je u stanju da izmeri i najmanje razlike medju ljudima
-utvrditi objektivnost testa tj. proveriti da li svi oni koji ga primenjuju, jednake odgovore jednako ocenjuju; ili bolje reći standardizovati test odnosno unapred ,pre primene testa,odrediti kako će se ocenjivati dobijeni rezultati.

Prvi testovi inteligencije su korišćeni za merenje inteligencije dece.Konkretno,prvi test inteligencije su konstruisali 1905 francuski naučnici Bine i Simon (A.Binet i T.Simon) tzv. Bine-Simonova skala inteligencije.bBio je namenjen odvajanju dece koja su slabije umno razvijena i koja nisu sposobna da prate redovnu nastavu,da bi se sa tom decom posebno radilo i da bi se osigurao njihov uspeh u nastavi.
Izvršene su brojne revizije Bine-Simonove skale koju i dan-danas mnogi psiholozi smatraju najboljim sredstvom za merenje inteligencije kako zaostale, tako i normalne i talentovane dece.Jedan vid toga je Termanov test (Lewis Terman) izmenjen radi prilagođavanja američkom podneblju.Na osnovu njega je profesor Stevanović konstruisao test za ispitivanje naše dece.
Uopšte, skale ove vrste se stvaraju tako što se za svaku godinu starosti (od 3. do 14. ili 16.) stvaraju odgovarajuće zbirke, obično od 6 zadataka. Pošto za jedan uzrast (jednu godinu) postoji 6 zadataka, svaki ispravno rešen zadatak vredi 2 ''umna meseca'';to znači da ako dete položi svih 6 zadataka, dobija 12 ''umnihmeseci'' tj. jednu godinu umnog uzrasta.Svi položeni zadaci ,predviđeni za različite uzraste se sabiraju i tako se određuje umni uzrast deteta.Pri ispitivanju inteligencije nekog deteta,prvo mu se daju zadaci predviđeni za uzraste mlađe od uzrasta ispitanika.Zatim se daju zadaci za starije uzraste, i tako sve dok je dete u stanju da reši neki od zadataka.Npr. ako dete reši uspešno sve zadatke za uzrast od 8 godina i zadatke za mladji uzrast, a ne reši ni jedan zadatak za starije godine, ima umni uzrast od 8 godina.Ako uspe da reši i neki zadatak predviđen za starije uzraste,onda mu se za svaki rešen zadatak dodaje po 2 meseca mentalnog doba, a ukoliko ne uspe da reši zadatke za svoj ili za mlađe uzraste, oduzimaju mu se 2 meseca mentalnog uzrasta za svaki nerešen zadatak.Ovako dobijeni umni uzrast se ne mora podudarati sa hronološkim tj. kalendarskim, ali je to slučaj kod većine dece.Stepen inteligencije svakog deteta je moguće precizno odrediti tako što se umni uzrast podeli sa kalendarskim uzrastom tj. stvarnom starošću deteta, i to se pomnoži sa 100.Ovako dobijeni broj se naziva koeficijent inteligencije i obeležava se sa IQ.Ako je za neko dete umni uzrast jednak kalendarskom uzrastu , njegov IQ iznosi tačno100.To je prosečno dete.Ako neko dete od 7 godina pokazuje umni uzrast od 8 godina, njegov umni količnik iznosi 114 (8:7x100=114).

Deca resavaju test inteligencije
Slika: deca iz drugog razreda osnovne škole veoma uspešno rešavaju test inteligencije gde im se prikazuje slika apstraktnog dizajna a njihov zadatak je da konstruišu taj dizajn koristeći crne i bele kockice.

Na primer na osnovu Bine-Simonove skale deci se mogu zadati veoma različiti zadaci.Od njih se može tražiti uočavanje odnosa sličnosti ili razlike između različitih objekata ili pojmova (leptira i muve, reke i jezera, kamena i jajeta...).Time se ispituje obim njihovog neposrednog pamćenja,opšte znanje koje je dete trebalo da stekne živeći u određenim kulturnim uslovima ( na primer da imenuje 4 glavne boje )...Zahteva se da precrtavaju pojedine geometrijske oblike i sl.Bineov test počiva na pretpostavkama da je inteligencija jedna opšta sposobnost koja se izražava u rešavanju veoma različitih zadataka-uočavanju sličnosti i razlika ,nalaženju izvesnih pravila, neposrednom pamćenju, posedovanju izvesnih opštih znanja i perceptivnih sposobnosti...
Konstruisan je jako veliki broj testova inteligencije koji uvažavaju poznati Spirmanov postupak sa tri najbitnija faktora:
-uviđanje i shvatanje odnosa između datih članova
-pronalaženje novog člana koji je u odgovarajućem odnosu prema datim članovima
-sposobnost apstraktnog mišljenja koje je najčešće vezano za govor


Naročito je popularan test nazvan ''Ravenove progresivne matrice''.U tom testu ispitaniku je prikazana tablica mustri (šara), pri čemu jedna mustra nedostaje.Ispitanik treba da uoči pravilo po kome su mustre raspoređene, i da na osnovu njega od ponuđenih matrica izabere pravu tj. onu koja nedostaje.Poznati su još '' test rezonovanja likova''ili tzv. TRL test, ''domino test'', ''Perdju test''...

Primer jednog testa inteligencije:

1) Rešavanje matrice zaključivanjem
Uputstvo: uočiti koji od ponuđenih oblika odgovara praznom polju

Test inteligencije

2) Broj-Simbol
Uputstvo: za manje od 120 sekundi uočiti koji simbol odgovara kom broju


3) Uputstvo:zadatak je da se raspoloživim alatom za ograničeno vreme kreira prethodno viđeni dizajn

4) Uputstvo: složiti slike na taj način da kazuju priču

Individualne razlike

Pod prosečno inteligentnim osobama se podrazumevaju one čiji je IQ u opsegu između 90 i 110.Osobe normalne u pogledu inteligencije su one čiji je IQ u rasponu između 70 i 130.Osobe sa IQ ispod 70 se smatraju umno zaostalim, a osobe iznad 130 obdarenima, talentovanim, a nekad i genijalnim.U opsegu od 85 do 115 nalazi se 68% ljudi.U rasponu od 70 do 130 je 95% ljudi.Dakle 5% ljudi je umno zaostalo ili umno nadareno.


Umna zaostalost


Po ustaljenim normama računa se da su umno zaostala deca ona čiji je IQ ispod 70.Prema brojnim ispitivanjima , skoro u svakoj zemlji ima 2-3% umno zaostale dece.Umna zaostalost može biti različitog stepena.Razlikuju se tri grupe umno zaostalih osoba: debili ili moroni, imbecili i idioti.
-IQ debila se kreće između 50 i 70.Odrasli debili imaju umni uzrast od 8 do 12 godina.Ovaj vid umne zaostalosti je najčešći.Iako imaju inteligenciju ispod proseka, takve osobe se uz poseban napor i posebnom obukom mog naučiti da pišu pa i da završe osnovnu školu.Mogu se osposobiti za jednostavnija zanimanja, koja često vrlo uspešno i obavljaju.
-IQ imbecila je između 20 i 50.Odrasli imbecili su na nivou dece od 3 do 7 godina.Mogu da nauče da govore ali ne i da pišu i čitaju.
-Idioti su najteže umno zaostale osobe.Njihov IQ je ispod 20, a umni uzrast odraslih idiota je ispod 3 godine.Oni ne uspevaju dobro da nauče da govore, ne mogu se osposobiti da samostalno obavljaju neke poslove, a često nisu u stanju ni da samostalno održavaju ličnu higijenu ili da se sami hrane.

Umna nadarenost


Osobe čiji je IQ iznad 130 smatraju se odarenim ili talentovanim osobama.Neke od njih se nekad uzdižu i do nivoa genija.Pod genijem se podrazumeva osoba izvanrednih sposobnosti koja je stvorila nešto što je od trajne vrednosti i značaja za jednu civilizaciju.
Interesantan je pokušaj Koksove (psihologa iz SAD) da proceni IQ 300 najistaknutijih umova koji su živeli u periodu 1450-1850, na osnovu postojećih biografskih podataka o tome šta su oni sve bili u stanju da postignu u detinjstvu i mladosti.Procenjivana je intelektualna sposobnost
najpoznatijih filozofa, naučnika, umetnika, muzičara, državnika, vojskovođa...I njihov IQ je u proseku bio 155; najviši IQ je imala grupa filozofa-170; za pisce i revolucionare-160; za naučnike-155; velike muzičare-145; za slikare-125.Ogist Kont, Gete, Laplas, Mikelanđelo, Njutn, Paskal su imali IQ 200.Za Voltera se govorilo da je pisao ''još od kolevke'', Mocart je komponovao već u petoj godini, Gete je u osmoj godini pisao na nivou odraslog pismenog čoveka...Koksova smatra da ove ljude nije krasila samo visoka intelektualna sposobnost već i neke pozitivne osobine ličnosti: snažna motivacija za intelektualni rad, istrajnost u nastojanjima, snaga karaktera...A imali su i odlične porodične i obrazovne uslove.

Raspodela stanovništva po stepenu inteligencije

Na osnovu istraživanja koje je izvršio Meril (M.Meril, 1938) prilikom koga je Termanovim testom ispitivao veliki broj američke dece, došao je do sledećeg proračuna:



Prema jednom drugom ispitivanju (Pinter, Dragositz, Kushner, 1944 , zaključeno je da osoba čiji je koeficijent inteligencije:

 

Razvoj inteligencije i uticaj raznovrsnih faktora na njega

 

Uloga nasleđa i sredine u razvoju inteligencije


Postoji veliki broj autora koji smatraju da je stepen inteligencije koji ljudi pokazuju u potpunosti određen nasleđem.Pri tome oni polaze od činjenice da je koeficijent inteligencije stalan tj. konstantan, odnosno da se on ne menja u toku života. Zapravo radi se o tome da ako za neko dete od deset godina utvrdimo da poseduje koeficijent inteligencije 100, prema mišljenju ovih autora možemo biti u potpunosti sigurni da će ono i u dvadesetoj ili tridesetoj godini imati koeficijent inteligencije takođe 100. Međutim to bi značilo da se inteligencija čoveka tokom života ne razvija, da je nepromenjena, pa samim tim i da čovek od dvadeset godina nije u mogućnosti da reši teže zadatke nego dete od dve godine.Gotovo je nemoguće da postoji takva apsolutna stalnost koeficijenta inteligencije, može postojati samo relativna stalnost koeficijenta inteligencije što zapravo znači da će koeficijent inteligencije ostati stalan samo ako se ne izmene bitniji uslovi u kojima dete živi.
Razvoj inteligencije, kao i svih drugih osobina ličnosti ,ne zavisi samo od nasleđa, već i od različitih faktora sredine, prvenstveno od mogućnosti da se urođena dispozicija za inteligenciju može koristiti.Ukoliko ne postoje mogućnosti da se dispozicija za inteligenciju aktivira i razvija, onda se inteligencija neće ni razviti.Kao primer se mogu navesti deca koja su odrasla izolovana od drugih ljudi.Ona nisu naučila da govore, da se normalno kreću, da jedu, niti da misle.Kod njih se inteligencija nije razvijala i samim tim se nije ni razvila.Slično se dogodilo i deci čiji roditelji imaju nivo inteligencije ispod proseka.Ukoliko se takva deca predaju normalnim ljudima na staranje, koji se bave tom decom , stimulišu ih na mentalnu aktivnost i time podstiču razvoj njihovih umnih sposobnosti, Dolazi do vidljivog porasta njihovog koeficijenta inteligencije čak u za deset jedinica.
Postojanje uticaja sredine na razvoj inteligencije pokazala su brojna uporedna ispitivanja inteligencije crnaca belaca.Pokazano je da se belo stanovništvo nalazi na nešto višem nivou inteligencije nego crno i odatle je donet zaključak da su belci zapravo po prirodi inteligentniji.Neka istraživanja su čak pokazala da su crnci sa severa SAD-a inteligentniji od crnaca sa Juga, a glavni uzrok toga su bolji uslov života i prvestveno mogućnost školovanja crnaca i mnogo liberalniji odnos prema njima.Ukoliko se uporede crnačka deca sa sela i grada, može se zaključiti da gradska deca imaju utoliko veći koeficijent inteligencije ukoliko su više vremena proveli u gradu.
Iz svega ovoga se može zaključiti da na razvoj inteligencije bez i malo sumnje u velikoj meri utiče
sredina i da uopšte nije bezznačajno za razvoj te sposobnosti da li dete živi u dobrim ili lošim materijalnim uslovima, da li živi u gradu ili selu, da li je pohađalo školu ili nije, da li je ta škola bila dobra ili slaba.Bolji uslovi daju jači podstrek za razvoj inteligencije.Znači ,inteligencija koja se manifestuje nije samo izraz urođene dispozicije već i rezltat uslova u kojima je pojedinac odrastao.

Razvoj inteligencije tokom života

Inteligencija se razvije tokom života.Njen razvoj je postepen i smatra se da svoj maksimum dostiže u periodu između šesnaeste i dvadesetpete godine.Nakon toga ona počinje da opada, prvo sporije ,a zatim sve brže.Smatra se da je u pedesetoj godini inteligencija za jednu godinu manja nego što je bila u dvadesetoj, a u šezdesetoj čak za dve godina manja nego u u dvadesetoj.I pored ovog izlaganja, pogrešan je zaključak da je svaki mlađi čovek inteligentniji od svakog starijeg čoveka.Reč je o postojanju individualnih razlika.Neki izrazito inteligentan čovek biće i u osamdesetoj godini inteligentniji od mnogih dvadesetogodišnjaka, mnogo uspešnije će obavljati mnogobrojne poslove, posedovaće bolju sistematičnost u radu ,bolju sposobnost uopštavanja, i prvenstveno će mnogo bolje poznavati posao kojim se bavi.
Na osnovu mnogobrojnih istraživanja, Ovens (W. Owens, 1953) koji je ispitivao istae osobe kada su imale osamnaest i kada su imala trideset godina, našao je da im je IQ pro kasnijem ispitivanju bio mnogo viši. Bejli i Oden (N. Beyley i H. Oden, 1955) su zaključili da kod izuzetno talentovanih ne dolazi do opadanja inteligencije u periodu između tridesete i pedesete, već naprotiv do porasta za koji smatraju da teče i posle pedesete godine.Prema mnogim autorima postoji biološka razlika u razvoju inteligencije kod ljudi čiji je IQ iznad proseka i onih kod kojih nije.Postoji hipoteza koja kaže da kod ljudi prosečne i ispod prosečne inteligencije, porast inteligencije prestaje relativno rano i rano počinje postepeno opadanje, dok kod onih koji imaju natprosečnu inteligenciju , inteligencija mnogo duže raste.

Da li postoje razlike u inteligenciji između muškaraca i žena?

Na osnovu ispitivanja izvršenog u Škotskoj primenom Termanovog testa, dobijen je srednji koeficijent inteligencije i to za dečake 100,5 ,a za devojčice 99,7.Međutim ova razlika je jako mala tako da se ne smatra da postoje razlike po tom pitanju između muškaraca i žena.Sličan zaključak je iznela Ostojčić-Bujas na Prvom kongresu jugoslovenskih psihologa 1960 na osnovu ispitivanja izvršenih u Jugoslaviji.
Iako se može smatrati da ne postoje razlike u stepenu inteligencije između muškaraca i žena, veruje se da postoje razlike u vrsti inteligencije.Inteligencija, kao što smo spomenuli, predstavlja složenu sposobnost koja zavisi od više faktora.Pokazalo se da je kod devojčica razvijeniji V-faktor (sposobnost korišćenja reči) i M-faktor (sposobnost mehaničkog pamćenja), a kod dečaka N-faktor (sposobnost obavljanja jednostavnih matematičkih operacija) i R-faktor (sposobnost nalaženja opštih principa). Postoje dva objašnjenja ovih razlika:
1) Uzroci su biološki, genetički. Isto kao što među polovima postoje razlike u anatomskoj strukturi i hormonalnom sastavu, smatra se da postoje i prirodne razlike u vrstama intelektualnih sposobnosti.
2) Razlike u većoj razvijenosti pojedinih intelektualnih sposobnosti svode se na razlike u uslovima u kojima se razvijaju muška i ženska deca. Kod dečaka se podstiče jedna vrsta aktivnosti i interesovanja, a kod devojčica druga.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD