POČETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PEDAGOGIJE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ PEDAGOGIJE
Gledaj Filmove Online

 

 

 

 

 

 

SLOBODNO VREME

Slobodno vremeNačin provođenja slobodnog vremena je jedna od određujućih karakteristika stila života mladih a, kada su srednjoškolci u pitanju, upravo u tim sekvencama dana mladi dobijaju slobodan prostor za lični (i grupni) izbor. Tek kada pritisak odraslih popusti, kada se zaustave svakodnevne rutine, mladi imaju priliku da pokušaju da otkriju ko su oni zaista, šta i koga vole ili ne vole, šta žele da postanu. Za mlade, gotovo da nema važnijeg vremena od slobodnog vremena.
Pojedini autori vide slobodno vreme kao proizvod postindustrijske ere i navode da su i mladi upravo njen produkt, tvrdeći da se mladost i ponašanje mladih gotovo u potpunosti mogu definisati vremenom oslobođenim od obaveza. Prema jednom, nešto drugačijem, stanovištu način na koji pojedine potkulturne grupe mladih provode slobodno vreme pod velikim je uticajem životnih stilova odraslih predstavnika određene društvene zajednice. Tako se može reći da se preko slobodnog vremena mladi približavaju svetu odraslih.
Jedan od najvažnijih zahteva današnjeg vremena je kako da tradicionalnu nastavu i školsku organizaciju osmisliti da učenici požele da aktivno učestvuju u procesu svog vaspitanja i obrazovanja. Većina praktičara i teoretičara pedagogije nastoji da tradicionalnoj školi da novi izgled i pristup kako metodički i principijalno tako i šire, kako bi se potpomoglo učenje. Na žalost u svemu tome postoje određena ograničenja. Menjanje škole predstavlja dug i mukotrpan proces i zahteva angažovanje svih učesnika vaspitno obrazovnog procesa.
Slobodno vreme u školi gubi smisao ako se na nov način ne bude organizovalo. Aktivno učešće učenika i nastavnika u organizovanom slobodnom vremenu zavisiće, pre svega, od motivacije nastavnika kao ljudskog faktora i načina raspolaganja resursima kao što su prostor, vreme i oprema u školi.
iz dosadašnje prakse naše škole i iskustava razvijenih zemalja može se zaključiti da je slobodno vreme:
• Faktor emancipacije učenikove ličnosti
• Uslovi za rekreaciju i odmor
• Mogućnost za socijalizaciju i humanizaciju učenikove ličnosti
• Slobodno vreme u funkciji samovrednovanja i samoidentifikacije učenika
(Đorđeviđ, D.:2003,43).


Pojam slobodnog vremena


Slobodno vreme je pojava koja je u naučnim krugovima postala veoma interesantna šezdesetih godina dvadesetog veka kao pojava koja značajno utiče na promene u životnom stilu. Jedan od prvih mislilaca, koji je u okviru svojih teorijskih i empirijskih istraživanja obuhvatio oblast slobodnog vremena i svojom koncepcijom uticao na mišljenje mnogih drugih kako marksističke tako i građanske orijentacije, je Karl Marks. Za Marksa slobodno vreme podrazumeva „vreme za slobodni razvitak“ (Marks,K. 1974 : 274) individua, njihovih duhofnih i fizičkih snaga i sposobnosti. Razvijanje kapitala, prema Marksovom mišljenju, doprinosi stvaranju pretpostavki da se radno vreme redukuje i stvore uslovi za nastajanje većeg slobodnog vremena. Marksovo shvatanje je u velikoj meri uticalo i na shvatanje naših teoretičara i kao orjentir i kao materijal za kritiku.
Analizom različitih shvatanja slobodnog vremena može se reći za slobodno vreme:
• Da je društveno uslovljen fenomen, kako istorijski tako i klasno, uslovljen je ekonomski, kulturno, naučno-tehnički i slično
• Da predstavlja integralni deo čovekovog vremena, zahvaljujući čijim aktivnostima čovek stvara, razvija i određuje svoju suštinu, radnu i individualnu.
• Da je vrednosno obojeno,što naročito dolazi do izražaja kroz razne aktivnosti u slobodnom vremenu
• Da pretpostavlja (relativnu) slobodu izbora
(Kačavenda-Radić, N. 1986).

Slobodno vreme ima tri važne funkcije: odmor (rekuperacija), zabava i razonoda, razvoj ličnosti (Dumazedier, 1967, prema ilišin, 2002). Kroz slobodno vreme odvija se značajan deo socijalizacije mladih – deo koji ih približava njima samima ali i društvu u kome žive. Pod organizovanim slobodnim vremenom se najčešće podrazumeva vreme u koje nije ispunjeno aktivnostima škole i nastave. Pregled interesovanja dece kod korišćenja slobodnog vremena navodi na sledeće zaključke:
• Prvi rang zauzimaju aktivno-rekreativni sadržaji
• Zatim pokazuju interesovanje za pasivni odmor
• Estetsko-umetničke aktivnosti
• Humanitarne aktivnosti
(Ješić,D., 2001, 72)

U dosadašnjim istraživanjima slobodnog vremena preovlađuju ona koja akcenat stavljaju na pojedine aktivnosti mladih tokom slobodnog vremena i posmatraju njihovu učestalost. Ukoliko postoji kategorizacija, ona uglavnom nije dobijena empirijskim putem nego je teorijski zasnovana i služi kao okvir za interpretaciju podataka. Tako se u nekim istraživanjima slobodno vreme posmatra zavisno od toga da li je provedeno aktivno ili pasivno, da li su vršnjaci ili odrasli ti koji usmeravaju aktivnost, koje aktivnosti su prisutne, koje kompetence mladi angažuju baveći se određenim aktivnostima.
U našoj zemlji poslednjih godina je zapažena tendencija mladih da izlaze iz kuće u kasnim večernjim satima i da u kafanama, kafićima, diskotekama i sl. i ostaju do ranih jutarnjih časova. Lekari ukazuju na pogubne posledice takvog ponašanja i na fiziološke promene u samom mozgu, posebno kada ovakvo ponašanje pređe u naviku. Prosvetni radnici se žale na apatiju, bezvoljnost i letargično ponašanje kod učenika i nemogućnost normalnog održavanja nastave. Pojava alkoholizma, narkomanije je povezana sa kasnim izlascima i zadržavanjem na pomenutim mestima do ranih jutarnjih sati. istraživanja Ješić Dragan pokazuju da većina mladih počinje da izlazi jos u osnovnoj školi (54,3%). U velikom procentu (56,4%) učenici izjavljuju da nemaju nikakvih ograničenja i da mogu da se vrate kad njima odgovara. Ovim se postavlja opravdano pitanje, da li su i u kojoj meri učenici sposobni za praćenje nastavnog procesa i opšte napore sledećeg dana, ukoliko se kući vraćaju u ranim jutarnjim satima. Sigurno je da treba tražiti rešenje u koordiniranom delovanju svih društvenih institucija kako bi mladi kreativno i osmišljeno provodili vreme. (Ješić,D., 2001,72-78).

Van nastavne aktivnosti

Van nastavne aktivnosti su važan segment života i rada u školi. Osnovno su obeležje savremene škole.
U van nastavnim aktivnostima moguće je prepoznati sklonosti deteta pre nego na nastavnom času. Dete već svojim opredeljenjem za određene sadržaje nagoveštava i nešto o svojoj jačoj strani. Mogućnost izbora je korak ka slobodi i izražavanju u skladu s mogućnostima i afinitetima. Hoće li to biti gluma, ples, otkrivanje pojedinosti o prirodi, zaštita prirode, proučavanje običaja, prikupljanje
podataka o igrama koje su nekad bile popularne ili bavljenje ekologijom, ili možda uživanje u novim pričama i razgovorima o ispričanom, manje je važno.
Važnije je da učenici prošire vidike, a istovremeno bogate emocionalni svijet.
Zadaci :
• Povezivanje, proširivanje i produbljivanje znanja, veština i navika stečenih u nastavi i van nastavnim aktivnostima
• Usvajanje novih znanja, veština i navika
• Razvijanje interesovanja za društveno koristan rad
• Osposobljavanje za aktivnosti u slobodnom vremenu koje će biti u funkciji razvoja vaspitanja i obrazovanja, prevencije svih vrsta zavisnosti, zaštite i unapređivanja zdravlja
• Osposobljavanje za aktivno učešće u društvenom životu i njegovom demokratskom razvoju
• Podsticanje dečijeg stvaralaštva – kreativnosti
• Osposobljavanje za komunikaciju, interakciju i kooperaciju sa drugima
• Omogućavanje upoznavanja drugih i drugačijih
• Omogućavanje učenja fleksibilnosti i tolerancije


Obrazovanje i slobodno vreme

Obrazovanje i slobodno vreme su pojmovi koje se nalaze u interakcijskom odnosu, u međusobnoj vezi. Oni su pojmovno i istorijski delovi istog procesa. Raspoloživo vreme možemo razumeti kao prostor koji čovek i društvo mogu ispuniti svestranim razvojem sopstvenih znanja, sposobnosti i proizvodnih snaga. Raspoloživo vreme obrazovanja nije privatizovano vreme, nije protraćeno vreme koje predstavlja suprotnost i protivtežu radnom vremenu, nego je vreme koje ostaje na volju za razvoj čoveka i potvrđivanje ljudskosti. iz tih razloga su istorija teorije i prakse obrazovanja i istorija raspoloživog vremena (dokolice ili slobodnog vremena) delovi istog procesa. U obrazovanju se brišu granice između rada i dokolice, radnog i slobodnog vremena. Školovanje se prepliće sa radom, i to toliko da možemo govoriti o stapanju proizvodnog rada sa obrazovnim aktivnostima. Upravo s obzirom na veliku količinu raspoloživog vremena moguće je na višem nivou ujediniti rad i obrazovanje.
Predmet slobodnog vremena, ma kojim putem mu prišli, teško može biti raspravljen bez tretiranja obrazovanja.
U tradicionalnoj školi odvija se preko redovne nastave, dodatnog i dopunskog rada, fakultativne i izborne nastave ali i preko organizovanih takozvanih slobodnih aktivnosti (klubovi, sekcije, učeničke organizacije). Škola je socijalna sredina koja vrši nameran uticaj na razvoj učenikove ličnosti. Struktura i sadržaj tog uticaja su definisani nastavnim planom i programom, ali i ograničeni propisanom organizacijom rada, brojem učenika u odeljenju, prostorom, brojem obaveznih nastavnih predmeta i obimnošću sadržaja nastavnih predmeta. Vreme ostavljeno za ostale forme uticaja na razvoj ličnosti može bitno doprineti da se učenik ispolji kao ravnopravni partner.
istraživanja profesora Đorđević Dušana koje je sproveo u školi pokazala su da učenici starijih razreda veoma cene rad u društvenim i slobodnim aktivnostima. Veliki broj njih žele da se prijave i učestvuju u radu neke sekcije, učeničke organizacije, a njih 16% želi da rukovodi nekom sekcijom. Ovo istraživanje pokazuje da je loša praksa u školama da se u sekcijama angažuju samo odlični učenici jer se time zapostavlja veliki broj učenika koji žele sa radom i učešćem u ostvarivanju sadržaja neke aktivnosti da pokažu koliko i oni mogu. Potrebno je omogućiti svim učenicima, bez obzira na uspeh, da se afirmišu svojim radom. Različita istraživanja i iskustva pokazuju da učenici nepogrešivo tačno vrše izbor sekcije prema svojim mogućnostima. isto ovo istraživanje pokazuje da je osećaj zapostavljenosti veći što su učenici manje uspečni u nastavi.
Ovo istraživanje je isto tako pokazalo das u odlični učenici u 26% slučaja izjavili da ih niko nije podsticao da se angažuju u nekoj sekciji, vrlo dobri u 29%, dobri u 33% slučaja i dovoljni učenici u 44% slučajeva. Osećaj zapostavljenosti raste što su učenici starijeg godišta.
Emancipacija učenika preko sadržaja u slobodnom vremenu je važna vaspitna karika u razvoju ličnosti. Slobodu učenika da biraju sadržaje treba podržavati od najranijih razreda. Preko realizacije sadržaja u slobodnim aktivnostima se može sagledati i nastavnikov odnos prema tom vaspitnom momentu, prema učenikovoj ličnosti i odnosu prema deci uopšte.
Aktivnostima u slobodnom vremenu može se ostvariti proces socijalizacije putem različitih sadržaja. Humanizaciju međuljudskih odnosa i izgrađivanje kulture komunikacije najlakše če se obaviti preko sadržaja slobodnih aktivnosti van redovnih časova. Sama priroda rada u klubovima, sekcijama, učeničkoj zadruzi, hour ili nekoj drugoj sekciji doprinusi da učenici osete slobodnijim da iskažu sebe, pomognu drugima i međusobno se bolje upoznaju. Mentor tih sekcija je tu da koordinira, sarađuje, on je tu kao primer, model za rad i ponašanje.
U jednu sekciju, klub učlanjuju se ili opredeljuju za rad u nima učenici sa sličnim sposobnostima, interesovanjima, shvatanjima… sama ta činjenica utiče da se mladi sličnih opredeljenja bolje razumeju, da bolje međusobno komuniciraju jer imaju isti motiv- dostići maksimum u poslu koji ih motiviše.
Slobodno vreme može biti i u funkciji samovrednovanja, samoprocene i samoidentifikacije. U slobodnim aktivnostima nema ocena ali postoji nešto što je istovetno a to je da se osvoji prvenstvo, da se zaradi priznanje u zavisnosti od aktivnosti. U sekcijama isti cilj imaju svi članovi grupe. Tu je učenik u prilici da se javno uporedi sa boljim ili gorim od sebe u nastupu i da nedvosmisleno odredi svoje mesto u rangu na datom takmičenju.
Samovrednovanje i samoprocenjivanje se ne uči već se stiče u postupku radi i javnog nastupa. Dakle da bi se ove sposobnosti razvile na pravi način potrebno je što više ovakvih aktivnosti i dobra organizacija istih. Bez realne slike o sebi nema ni pravilnog vaspitanja. Organizovano slobodno vreme i aktivnosti u njemu će dati najbolju šansu da se taj važni vaspitni cilj ostvari.
internom organizacijom rada sekcije potrebno je izvršiti što bolji izbor mentora sekcija i aktivnosti kako bi se učenici vaspitavali na pravi način.

 


Zaključak


Želimo li da kao društvo izbegnemo mnoga socijalno neprihvatljivo ponašanje dece i mladih ( droga, alkohol, fizički obračuni mladih, dokoličarenje i slično) potrebno je u školi ozbiljno programirati i izvršavati slobodne aktivnosti. Tu će učenici naći zadovoljstvo, rad i dobru rekreaciju. Dobra organizacija aktivnosti znači zadovoljstvo učenika u sportskim, muzičkim, likovnim, tehničkim sekcijama i slično. Škola sa dobro organizovanim sekcijama okuplja učenike oko interesantnih rekreativnih sadržaja, ne zbog ocena, uspeha, diploma već radi dobrog korišćenja svog vremena i samorazvoja. Odmor i rekreacija podstiču na stvaralaštvo, popravljaju odnos prema radu i učenju. U porodici dok je dete jos malo treba razvijati navike aktivnog odmora u igri, šetnji, trčanju (Đorđević. M, 1994:48). Kulturu kreativnog odmora mladih treba da razvija i formira škola a ne ulica i kafići. Dobro organizovane slobodne aktivnosti u školi popraviće njenu dosadšnju sliku. Poslednjih godina je zapažena tendencija da mladi izlaze iz kuće u kasnim satima i dolaze kući do ranih jutarnjih sati. Najčešće imaju slabu kontrolu i roditelji i nastavnici nisu upućeni u načine njihovog provođenja slobodnog vremena. Kako bi se to izbeglo treba uposliti decu i dati im veće mogućnosti izbora vannastavnih aktivnosti koje će oni iskoristiti za svoju afirmaciju i kako bi saznali nešto novo. Treba im omogućiti da češće putuju, upoznaju nove ljude, kulture i stiču nova znanja, da upoznaju različite jezike i pripreme se za ulazak u svet rada.
Na taj način ih sprečavamo da se upuste u konzumiranje nedozvoljenih sredstava ili se upuste u različite kriminalne aktivnosti za koje veliki broj dece potvrđuje da radi ili proba zbog dosade, osećaja neispunjenosti i kako bi otkrila nesto novo.
Škola i roditelji samim tim treba da uzajamno i organizovano deluju kako bi deci bili dostupni adekvatni sadržaju njima i omogućiti im pravilan rast i razvoj.

Literatura:

1) Ješić D. (2001): Uticaj porodice na sadržaj i provođenje slobodnog vremena mladih, Pedagogija Pedagoško društvo Srbije, Beograd
2) Đorđević D. (2003): Pedagoški smisao slobodnog vremena, Pedagogija, Pedagoško društvo Srbije, Beograd
3) Đorđević M. (1994): Kako uspešno vaspitavati, Gradina, Niš
4) Krivokapić,N. (2007): Pojimanje slobodnog vremena u savremenom društvu do 80-tih godina dvadesetog vijeka, Filozofski fakultet, Nikšić
5) Marks,K (1974): Temelji slobode, Napred, Zagreb
6) Kačavenda-Radić (1986): Slobodno vreme i obrazovanje, Kulturni život br.6-7
7) http://users.beotel.net/~nenadic/dokolica.html

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO