POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

PROIZVODNJA JAGODE

JagodeJagoda se smatra ekonomski najvažnijom vrstom jagodastog voća kod nas i u svetu. Plod joj je izuzetno kvalitetan, bogat šećerima, mineralima i vitaminom C. To je prva voćka na pijacama u proleće. Lako se razmnožava, daje dobre prinose i rentabilna je jer se može gajiti na velikoj površini i već za manje od godinu dana od osnivanja zasada ostvaruje se značajan prihod. Prinosi koji se postižu u individualnom sektoru daleko su ispod proizvodnih mogućnosti ove vrste. Pravilnim izborom sorti i primenom savremene tehnologije osnivanja i negovanja plantažnih zasada jagode prosečan prinos po hektaru može se udvostručiti u odnosu na današnji prosečni prinos.
Cilj projekta je da se na osnovu bioloških osobina jagode, prirodnih uslova za njeno gajenje i ekonomske analize razradi tehnologija podizanja zasada i proizvodnje visokokvalitetnih plodova za potrebe domaćeg i inostranog tržišta.

BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE JAGODE

Jagoda (Fragaria vesca L.) je višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim stablom i karakterističnim zelenim listom koji se zadržava na biljci tokom zime. Prosečan vek jedne biljke je 5-6 godina. Rast izdanaka počinje rano u proleće, pri temperaturi od 2-5 °C. Cvetovi, čija diferencijacija započinje u jesen, pojavljuju se sledećeg proleća, 14-20 dana nakon listanja. Cvetanje u proseku traje 10-25 dana a sazrevanje ploda još narednih 10-15 dana u zavisnosti od sorte, uslova staništa i vremenskih prilika. Formiranje živića pomoću kojih se jagoda razmnožava počinje pre kraja berbe ploda i produžava se sve do zime i tokom zime ukoliko nema mrazeva.

Prirodni uslovi uspevanja

Jagoda se u našoj zemlji gaji u gotovo svim krajevima. Zbog svog niskog rasta poželjno je da se gaji na velikim nadmorskim visinama i severnim geografskim širinama. Najbolje uspeva na dubokom, rastresitom plodnom zemljištu. U takvim uslovima štetni uticaji visokih ili niskih temperatura na obrazovanje i razvoj cvetova i plodova najmanje utiču na prinos.

Klima

Za gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlagom vazduha u toku leta. Visoke letnje temperature i niska relativna vlaga vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja vrućih dana. Belika količina padavina u vegetacionoj sezoni nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva, npr. od kukuruzovine. Golomrazica je najčešća pojava u krajevima sa malom količinom padavina u toku zime. Iz tog razloga pogodna su staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja.

Zemljište

Zbog svog žiličastog korena, jagoda koristi vlagu i đubriva iz međuprostora redova. Pošto joj je koren plitak, najviše joj odgovara plodno zemljište, dobro i redovno obezbeđeno vodom, ali i dovoljno propusno kako bi se korenov sistem pravlino razvijao. Zemljišta sa preko 60% ukupne gline i sa preko 70% peska nisu pogodna za jagodu. Najpogodniji zemljišta su stari rečni nanosi, nanosi u podnožju brda, nanosi nastali erozijom tla, černozem i gajnjača.

Priprema zemljišta

Pre formiranja zasada jagode, neophodno je uklanjanje panjeva, korenovih žila i krupnog kamenja sa parcele. Zemlju treba izorati plitko i izdrljati. Veoma je važno da zemljište bude očišćeno od korova, jer prisustvo korova direktno umanjuje prinos jagode. Za uklanjanje korova preporučuje se 60-100kg/ha herbicida TCA, rastvorenog u 1000 l vode.
Pre sađenja jagode neophodno je obezbediti dovoljne količine hranljivih materija, najbolje unošenjem stajnjaka. U zavisnosti od tipa zemljišta, što treba proveriti pre sadnje, dodaju se mineralna đubriva različitog sastava. Ukoliko je zemljište potrebno popraviti unošenjem azotnih đubriva, najbolji rezultati se postižu primenom amonijum-sulfata na krečnom, a nitromonkala na kiselom zemljištu. Od fosfornih đubriva, na krečna zemljišta se dodaje superfosfat a tomasovo brašno na kisela zemljišta. Od kalijumovih đubriva preporučuje se primena jednog od sledećih: kalijum-sulfata ili kalijumove 40% soli, bez obzira na kiselost zemljišta. Umesto ovih, mogu se koristiti i kompleksna NPK đubriva.

Bolesti i štetočine

Od brojnih bolesti koje napadaju jagodu najčešće su : virusna oboljenja, siva i crvena pegavost lišća, siva trulež plodova i verticilijum (truljenje) jagode. Preventiva protiv virusnih oboljenja je unošenje potpuno zdravih i na viruse istestiranih živića za osnivanje zasada. Te poslove rade specijalizovani Instituti od kojih živiće treba kupovati. Direktne mere borbe protiv pegavosti lišća su prskanje jagodnjaka 2% bordovskom čorbom, kaptanom i cinebom, najmanje jednom mesečno u toku vegetacije. Za borbu protiv sive truleži jagode osim pomenutih mogu se koristiti još i ortocid ili euparen, svake dve nedelje od pojave cvetova pa sve do stadijuma kada su plodovi još sitni i zeleni. Kada biljku napadne gljiva Verticilium njeno lišće se ubzano suši i može doći do potpunog venjenja biljke. Obzirom da direktnih mera borbe protiv ove bolesti nema, najbolja preventiva je izbegavanje đubrenja zemljišta velikim količinama azotnog đubriva i izbegavanje korišćenja zemljišta na kojima su kao predkulture sađeni krompir, crveni patlixan i paprika.

Najveću štetu u jagodnjaku prave jagodin cvetojed, bela štitasta vaš, gundelj i miševi. Protiv jagodinog cvetojeda treba oprskati jagodnjak preparatima na bazi fenitroticina i metidationa. Bela štitasta vaš prvo napada staro lišće sa naličja. Kada se larve primete, potrebno je ukloniti suvo lišće ili cele suve biljke i spaliti ih. Preostali zasad bi trebalo isprskati preparatima na bazi parationa i malationa prvi put pred cvetanje, drugi put pre zrenja plodova, a pri jačoj zarazi ponoviti tretman 2-3 puta nakon berbe. Larve gundelja žive u zemlji i već u rano proleće intenzivno napadaju korenove žile i korenov vrat mladih biljaka. Razmnožavanju gundelja dodatno pogoduje zakorovljeno zemljište. Ako se ne može izbeći sadnja na već zaraženom zemljištu, pre oranja po zemljištu bi trebalo rasturiti geolin.

Izbor sorti jagoda

Pre donošenja odluke o izboru, neophodno je upoznati se sa osnovnim ekološkim i proizvodnim karakteristikama sorti koje se kod nas najčešće gaje. Na tržištu se prvo pojavljuju 1) vrlo rane sorte : "Erlidaun" (Earlydonjn) i "Sirpris dezal" (Surprise des Halles), koje se prve pojavljuju na tržištu u proleće i izuzetno su kvalitetne. Gajenjem u tunelima od plastike postiže se još ranije sazrevanje, 2) rane sorte : "Pokaontes " (Pocahontas)- karakteristična je po otpornosti na mraz i sušu, "Humi grande" - sa najkrupnijim plodovima i izuzetnim prinosima i "45/7" - domaća sorta nastala u Institutu za voćarstvo u Čačku sa karakteristikama materinske sorte "Talisman": žbunast rast, visok prinos i rano zrenje plodova (7-8 dana)., 3) srednje rane sorte : "Reritan" i "Gorela" 4) srednje pozne sorte : "Zenga zengana" i "Vesper"- koje su vrlo cenjene i rentabilne.

Sađenje

Najbolje vreme za sađenje jagode je ranije u jesen ( do 15.oktobra) ili krajem leta, kako bi se naredne godine ostvarili najveći prinos i dohodak. Jagoda daje najbolje prinose kao čista kultura. Kada se jagoda sadi kao uzrodica (između voćki) ona daje slabije prinose i oduzima vlagu i hranu voćkama i smanjuje se prinos obema vrstama. Osim toga, preparati za zaštitu od bolesti i štetočina mogu biti za jednu vrstu korisni i neophodni a za drugu jako štetni, čak i otrovni. Zato jagodu treba saditi isključivo kao zasebnu kulturu na zemljištu na kome su prethodno uspevale leguminoze (detelina,npr.), a nikako nakon krompira, crvenog patlixana ili paprike. Jagodu treba gajiti kao jednogodišnju kulturu, jer se tako najbolje borimo protiv korova, sprečavaju se razne virusne bolesti, plod ranije zri i samim tim se dobija krupniji plod i veći prinos po hektaru. Visoka dobit od ovakvog sađenja opravdaće nešto veća ulaganja u živiće i sađenje u odnosu na višegodišnje zasade. Takođe, treba voditi računa da se jagoda, ako se pravilno neguje, može saditi dve godine na istom mestu.

Izbor živića za sađenje

Delovi jagoda koji se koriste za osnivanje jagodnjaka (živići) moraju biti potpuno zdravi i dobro razvijeni. Zato se preporučuje da se oni kupuju svake godine od specijalizovanih ustanova (npr. Instituta) koje jedine mogu garantovati da su biljke zaštićene od virusa. Kvalitetni živići imaju žile bledožute boje. Stare živiće, sa tamnocrnim žilama, ne treba saditi.

Sistem gajenja

Najuspešnije je presađivanje živića odmah nakon vađenja živića iz zemlje ili u kratkom vremenskom roku nakon toga, kako se žile ne bi osušile. Pre sadnje preporučuje se umakanje žila u smešu goveđe balege i zemlje u srazmeri 1:1 ili bar umakanje žila u vodu.
Razmak sadnje živića zavisi od izbora sistema sadnje. Ako se jagoda gaji bez navodnjavanja, razmak između redova je 70-80 cm a u redu 20-25 cm. Pri ovoj gustini sadnje, po hektaru se može posaditi 50-70 hiljada živića. Ukoliko se vrši navodnjavanje natapanjem brazdama, najjednostavnije je nakon svaka dva reda napraviti brazdu za navodnjavanje gravitacijom (natapanjem). Pri korišćenju veštačke kiše, brazde nisu potrebne.
Najviše se preporučuje sadnja u duplim redovima i na posebno pripremljenim lejama. Razmak između duplih redova je 100 cm a između dva obična reda 20 cm. Razmak između biljaka u redu je 15-20 cm. [irina leje na kojoj se nalazi dupli red je 40-50 cm, a širina brazde 50-60 cm. Pri ovakvom sistemu sadnje po hektaru se može posaditi 83-110 hiljada živića. Pri prosečnom prinosu ploda sa jednog živića od samo 50 grama može se dobiti bar 4-5,5 hiljada kilograma ploda jagode po hektaru. Ukoliko se sadnja dobro razvijenih živića obavi u julu, sledeće godine se po živiću može dobiti po 200 grama ploda, tj. preko 30 hiljada kilograma po hektaru.
Pri sadnji, krunica živića treba da bude u visini površine zemljišta, a zemlja dobro nabijena nakon sadnje. Sađenje živića se obavlja sadiljkom ili u brazdice duboke 5-7 cm, pa se zagrne zemljom i sabije oko biljke nogom ili alatom. Jedan radnik može za 10 sati rada da posadi 3-4 hiljade živića. Uz pomoćnog radnika koji donosi i kvasi živiće, može se za isto vreme posaditi 5-7 hiljada živića.

Nega jagodnjaka nakon sađenja

Na živiće koji se nisu primili treba zameniti novim a stolone (vrežice) na živićima redovno uklanjati kako se od njih ne bi formirali nepoželjni živići između redova. Redovnim prašenjem zemljišta treba održavati rastresitost tla i suzbijati korov. Vlagu zemljišta održavati orošavanjem, ukoliko nema prirodnog pada. U proleće zasad treba zaštititi od mrazeva dimljenjem ili pokrivanjem slamom, plastičnim folijama, itd.
Odmah nakon primanja, živiće treba pođubriti sa 20-30 kg po ha amonijum-nitrata ili niotromonkala, ili sa 10-15 kg po ha uree (po malo oko svake biljke). U junu mesecu bi trebalo prihraniti zasad sa 200 kg a početkom septembra sa 300 kg nitromonkala ili amonijum-sulfata. Od organskih đubriva njbolji je pregoreo stajnjak, koji se rastura u količini od 20-40 hiljada kg po ha u jesen po površini, a u proleće ga treba zakopati.
Jagodnjak je najbolje navodnjavati orošavati veštačkom kišom na ravnom tlu, ili natapanjem brazdama na tlu pod nagibom. Formiranje brazdi i leja treba sprovesti po napred iznetim normativima, kako bi se obezbedilo pravilno navodnjavanje. Da bi se obezbedio visok prinos jagoda neophodno je da se zemljište održava u umereno vlažnom stanju. Od sastava zemljišta zavisi čestina zalivanja. U proleće je dovoljno zasad zaliti svake druge ili treće nedelje, a u leto i u vreme berbe svaki treći-četvrti dan. U vreme berbe, plod jagode se ne sme zalivati.

Berba jagodnjaka

Kvalitetni plodovi (prezreli) se koriste za preradu u xemove, slatka, sokove, itd. Organizacija berbe Najkvalitetniji plodovi jagode su oni ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli, čvrsti i zdravi. Oni se koriste za prodaju u svežem stanju ili za duboko smrzavanje jbolje se prodaje tzv.rolend roba- pojedinačno smrznuti plodovi). Manje se može sprovesti na dva načina: da se prvo oberu najbolji plodovi, pa da se berač vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela prema čestini berbe pa se jedna parcela češće bere za tržište u svežem stanju a druga se povremeno obere za potrebe prerade. Redovno sakupljanje plodova u jagodnjaku ne sme se zapustiti jer može doći do truljenja prezrelih i još nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos i dobit. Pedantnost u branju je zato neophodna. Posao se može organizovati tako da npr. najbolji berači proberu najbolje jagode, a za njima slabiji berači sakupe ostale zrele plodove.
Za berbu najkvalitetnijih plodova, neophodno je obrati jagodnjak svakog drugog, najkasnije trećeg dana. Branje zelenih plodova neće biti od koristi jer jagoda u toku skladištenja ne dozreva. Istovremeno se branjem vrši se i klasiranje plodova u tri kategorije, od kojih se najviše ceni ekstra i prva klasa, koja se može prodavati za jelo i duboko zamrzavanje. Za berbu treba obezbediti korpice teške do 1kg. Plodovi se ne smeju brati nakon kiše ili po vlažnim jutrima. Plod nakon branja ne sme ostati na suncu.
Radi efikasnog branja, treba obezbediti dovoljan broj berača. Za berbu 1 ha potrebno je 15-20 radnika dnevno tokom čitavog perioda berbe. Za 10 časova rada, vešt berač može obrati 80-100 kg jagoda.

Nega jagodnjaka nakon berbe

Ako se jagodnjak dobro neguje i nakon berbe, svi su izgledi da će se moći eksploatisati i naredne godine. Odmah nakon berbe jagodnjak treba detaljno očistiti od korova, trulog i suvog lišća i suvišnih živića. Jagodnjak zatim treba prihraniti (rasturiti oko 200 kg amonijum sulfata ili nitromonkala ili kompleksnog đubriva). Livadskom drljačom a zatim prašačem treba mehanički obraditi zemlju. Postupak sa drljanjem i đubrenjem obavezno je obaviti i u jesen, a u međuvremenu samo povremeno skidati nove živiće. Svi ovi radovi su neophodni kako bi se u toku jeseni formirali cvetni pupoljci za narednu vegetaciju.

PLANIRANI RADOVI U TOKU PROIZVODNJE

Radovi pri podizanju zasada (kasno leto i jesen)

- Priprema zemljišta: krčenje, oranje, drljanje, uklanjanje korova, đubrenje organskim i mineralnim đubrivom
- Sadnja živića
- Zamena živića koji se nisu primili, prašenje, uklanjanje korova, đubrenje oko živića, zalivanje

Radovi u jagodnjaku ( naredno proleće i leto)

- Suzbijanje korova
- Uklanjanje stolona i novih živića
- Zaštita od mrazeva
- Navodnjavanje ili orošavanje
- Prskanje protiv bolesti jednom mesečno u toku vegetacije odgovarajućim preparatima ali nikako neposredno pred zrenje plodova
- Berba plodova

Radovi u jagodnjaku nakon berbe (kraj leta i jesen)

- Uklanjanje trulog i suvog lišća i plodova
- Detaljno čišćenje od korova
- Đubrenje, drljanje i prašenje zemljišta
- Uklanjanje novih stolona i živića


5. EKONOMIČNOST PROIZVODNJE


Ekonomska kalkulacija se odnosi na jagodnjak osnovan sadnjom 100.000 živića po hektaru.

Čista dobit po 1 ha zasada jagode iznosi cca 6120 €€

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO