POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

UZGOJ DRENA

1. Upotrebna vrednost drena

Vrste i forme iz roda Cornus sp. su često razmnožavane u našim rasadnicima. Drvo drenovina je jako tvrdo, teško i žilavo, te se upotrebljava u različite svrhe. Drenjine su cenjene za ljudsku ishranu, bilo da se konzumiraju sirove ili se od njih prerađuju različiti specijaliteti kao: voćni sok, kompot, slatko, liker, a najčešće pekmez. Prema raspoloženim podacima u našim rasadnicima najčešće se proizvode sadnice Cornus mas L., Cornus alba L., Cornus sanguinea L.

2. Ekologija vrste

Široko uzevši, dren je istočna submediteranska vrsta. Oblast uglavnom zahvata Balkansko i Apeninsko poluostrvo, dobar deo Srednje Evrope, Malu Aziju, Krim i Kavkaz. Kod nas je dren jedan od čestih žbunastih vrsta i regionu listopadnih hrastovih šuma. U visinu se penje do oko 1.300 m. U Submediteranu u termofilnim šumama grabića (Carpinetum orientalis croaticum Horv.), crnog graba (Ostryeto- Seslerietum autumnalis Horv.), a dublje u kopnenim krajevima u šumama medunca i crnog graba (Ljuerco- Osryetum carpinifoliae Horv.), sladuna i cera (Ljuercetum farnetto cerris Rud.) i mnogim drugim. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima (rano cvetanje!). Dosta dobro podnosi sušu.

3. Morfološke karakteristike drena

Žbun ili manje drvo, postiže visinu do 8m, debljinu do skoro pola metra i starost preko 1 veka, rastući vrlo sporo. Koren je razvijen i prodire duboko u podlogu.
Plod je koštunjava bobica, dužine 14-16 mm. Ispod tamnocrvenog mesnatog dela nalazi se tvrda koštica, dužine 11-16 mm, a širine 4-7 mm.
Plodovi sazrevaju u avgustu-septembru i treba ih sakupljati kada čim počnu da dobijaju crvenu boju. Od 100 kg sirovine može se dobiti 15-30 kg setvenog materijala. U jednom kilogramu ima oko 4.500 zrna, masa 1.000 zrna je oko 220 g.

4. Prirodni značaj

Koristi se svež i osušen plod (Corni fructus), ređe kora (Corni cortex) i list (Corni folium).
Bere se zreo plod (drenjine) i po potrebi suši na suncu ili u sušnici da bi sačuvao prirodnu boju. Kora se guli u jesen ili u rano proleće sa stabla ili debljih grana. List se bere preko leta.
U jestivom delu drenjina ima šećera (do 9%), organskih kiselina, pretežno jabučne (do 3%), proteina, tanina, boja, vitamina C i dr. U semenom jezgru ima preko 30% masnog ulja. U kori i listu ima tanina. Upotrebljava se kao adstrigens, antidijaroik i narodni lek.
"Plod se može jesti, naše vidarice ga daju kao lek protiv proliva, u nas se gdešto pravi od njega slatko, semenke ispržene mogu poslužiti kao surogat od kafe"(Pančić J. 1873).
"Zreo plod od drena je kiseo, a nedozreo jako skuplja usta. U ovom poslednjem stanju upotrebljuje se skuvan ili spravljen kao slatko, protiv proliva, odliva krvi, umesto drugih lekova što stežu" (Petrović S. 1883).
Gostuški R. (1997) piše da je dren dobro poznato sredstvo, da se upotrebljava slatko ili kompot od drenjina kod poremećaja creva, a kora od drena protiv groznice-malarije.
"Drenjine se kod nas katkada prerađuju u rakiju, a u Francuskoj i Italiji nekada su iz ovog voća pravili vino. Najviše se drenjina jede u Rusiji"...(Grlić LJ. 1980).
Zrele drenjine kad počnu same da opadaju ili ubrane posle mraza još su bolje za jelo, jer su slađe i manje opore.
U Rusiji se od zrelih drenjina, u domaćinstvima po selima, spravlja desetak raznih proizvoda koji se koriste kao hrana i lek preko zime. Plodovi, posuti šećerom mogu se čuvati sveži po nekoliko meseci, na prohladnom mestu, zatim kao zamrznute ili osušene, na čardacima.. Drenjine se koriste kao začin uz neka kavkazka jela. Stari grci su ih pripremali kao maslinke.
U narodnoj medicini u Rusiji, sveže i osušene drenjine upotrebljavaju se kod malokrvnih osoba, kod kožnih oboljenja, kod nazeba i dr. čaj od lišća drena koristi se i kao halagogno i diuretično sredstvo. Za lečenje groznice upotrebljava se i cvet od drena.

5. Tehnologija proizvodnje sadnica

Generativno razmnožavanje

Osnovna karakteristika proizvodnje sadnica generativnim putem je sporo i neujednačeno (posledica dormantnosti embriona i tvrde, nepropustljive semenjače).
Sema sazreva u avgustu. Plodove treba sakupljati u avgustu- septembru, čim počnu da dobijaju crvenu boju. Faktor ekstrakcije je 15%. U jednom kilogramu ima oko 4.500 zrna semena, apsolutna težina je oko 220 g. Klijavost semena je 50-80%. Seje se odmah po sakupljanju, oko 15 g semena /m", na dubinu od oko 3-4 cm. Najčešće u toku cele sledeće godine seme preleži. Zato je bolje da se stratifikuje najmanje godinu dana, pa da se posuje naredne jeseni. Da bi setva bila uspešna, preporučuje se i stratifikovanje u trajanju od 18-24 meseca. Sadnice ostaju u sejalištu 2 godine, posle čega se presađuju u školu, gde se gaje još 2-3 godine.

Vegetativno razmniožavanje

Vegetativno razmniožavanje ima veću upotrebu u rasadničkoj proizvodlji. Pomoću z e l e n i h r e z n i c a mogu se uspešno razmnožavati sve šarenolisne forme (Cornus alba "Spaethii", Cornus mas "Aurea", Cornus mas "Elegantissima"). Pod staklom biljke ostaju 2 godine. U školi se sporije razvijaju od osnovnih vrsta.

Z r e l i m   r e z n i c a m a  mogu se razmnožavati forme Cornus alba. Reznice su od jednogodišnjeg drveta. Moraju se posaditi odmah po odsecanjju, jer i kratko čuvanje dovodi do gubitka.

P o l e g a nj e  je uobičajen način razmnožavanja za Cornus alba "Sibirica", ali je uspešno i za mnoge šarenolisne formr.
Dobar uspeh se postiže kod razmnožavanja Cornus stalonifera "Flaviramea" z a g r t a njem matičnog žbunja.

K a l e m lj e nj e   se primenjuje obično pri razmnožavanju formi Cornus alba i Cornus mas. Kalemi se na osnovnu vrstu (2-godišnje sadnice ili ožiljene reznice), mada stručnjaci preporučuju za podlogu sadnice Cornus amonum. Od načina kalemljenja primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu (avgust-septembar) na otvorenom ili kopuliranje (bočnim zarezom, sedlastim i običnim spajanjem) u korenov vrat ili krunu, krajem zime u staklari.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO