POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

UZGOJ RIBIZLA

CRNA RIBIZLA

Crna ribizlaU našoj zemlji se od 1954. godine naglo proširila crna ribizla , i to najpre a Sloveniji, a zatim i u drugim republikama.
Pored vitamina A, B i C, plodovi crne ribizle sadže i različite mineralne materije, kiseline i pektinske materije, koje inače korisno utiču na zdravlje ljudi. Otuda se plodovi ribizle uopšte, a posebno crne, preporučuju zdravim osobama kao i deci, odnosno rekonvalescentima i u svežem stanju u obliku sokova, voćnog koncentrata i smrznutom stanju.
Prema tome, u gajenju šireg asortimana jagodastog voća, ribizli, svakako, pripada značajno mesto.
Uz dobru negu, odnosno agrotehniku, zasad ribizle može trajati do 20 i više godina.
Plodovi ribizle vrlo dobro podnose transport i nisu podložni truljenju, pa su i sa ovog razloga interesantni za preradu za mnoge krajeve naše zemlje.
Kao što smo napomenuli, ribizla je višegodišnja biljka, uspravnog žbuna, koji dostigne i do 2 m visine. Ribizla ima jak korenov sistem plitko ispod zemlje. Cela biljka cme ribizle, stablo, list, plod odaje vrlo karakterističan miris.

Zemljište, položaj, klima za uzgoj ribizli

Ribizla se može gajiti na različitim tipovima zemljišta. Gajenje, odnosno plemenite sorte, uspevaju na peskovitim glinovitim zemljištima sa dubokim oraničnim slojem, dovoljno rastresitim i sa dosta humusnih materija. Ribizla voli kiselo zemljište sa oko 800 mm padavina godišnje. Smatra se da će ribizla dati apsolutno veće prinose na visinama većim od 600 m, a time i veći ekonomski efekat. Međutim, u poslednje vreme se preporučuje, gajenje ove kulture i na niskim terenima, naročito onima sa više atmosferskih padavina, s tim da su i drugi faktori agrotehnike na potrebnom nivou.
Hladniji položaji; odnosno ekspozicije - severni i severoistočni preporučljiviji su nego južni, zbog zaštite biljaka od štetnih južnih vetrova.
U prilog položaja važno je istaći da i vazdušno provetravanje ima značajnu ulogu, obzirom da se time izbegavaju rani prolećni mrazevi, od čega čitav rod ribizle jako strada. Crna nbizla je najosetljivija neposredno pre otvaranja pupoljaka i odmah posle zametanja plodova. Dovoljna je temperatura od minus 2 °C da uništi ceo rod u toj godini.

Sađenje ribizle

Jesenja sadnja ribizle je bolja od prolećne, jer se zemljište bolje sleže, vlažnije i time žile sadnica brže uspostavljaju vezu sa matičnim tlom. U svakom slučaju, iz iskustva govorći, biljke posađene u jesen pokazuju brže i bolje razviće u proleće i u toku života, što je sigurno važno za buduću rodnost zasada.

Rezidba ribizle

Ribizla daje najveće i najbolje prinose na bujnom jednogodišnjem izdanku. Stoga treba nastojati da žbunovi budu bujni, a naročito letorasti jednogodišnjeg izdanka. Ukoliko se žbun prve godine slabo razvija, već posle završetka prve vegetacije, preporučuje se rezidba na 2 do 3 pupoljka. Na taj način će ojačati koren, a dobiće se i 6 do 8 bujnih izdanaka. Najrodniji deo žbuna su jednogodišnji izdaci i letorasti iz prethodne vegetacije. Starije drvo - dvogodišnje, a naročito trogodišnje - daje slabiji rod i sitnije plodove. Imajući ovo na umu, lako ćemo shvatiti težnju za formiranjem mladog drveta.
U praksi se odavno pakazalo dobrim da na jednom dobro razvijenom žbunu ribizle treba da bude podjednak broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Taj broj može biti od 3 do 5 komada od svakog uzrasta. Pri ovome se računa da će jednogodišnje zameniti dvogodišnje, a ove trogodišnje:
Povremeno djubrenje zasada ribizle većim količinama stajnjaka je obavezno. Već prema izgledu i stanju žbunova, oni se svake godine prihranjuju i mineralnim djubrivima.

Oprašivanje crne ribizle

Ribizle su samooplodne biljke; što znači da daju plodove oprašivanjem cvetova sopstvenim polenom. No, i pored te osobine; mnogi stručnjaci preporučuju gajenje po 2-3 sort u istom zasadu. U oprašivanju cvetova ribizle veliku ulogu imaju pčele. Naučno je dokazano da se prinosi kod sorte ‘’Rozental" mogu skoro udvostručiti kod žbunova koje pčele posećuju.
Ribizle treba, pre svega, brati u zrelom stanju. Ovo naročito važi za plodove namenjena zamrzavanju. Plodovi ribizle beru se dosta lako. Jedan radnik rnože da nabere za dan do 80 kg.
Postoje mnoge sorte ribizla od kojih ćemo ovde navesti samo nekoliko: Baldwin, Baldwin-hilltop, Boskoop giant, Daniels september, Goliat, Wellington, Silvergiters, Rozental.
Pre nego što odlučimo koju ćemo sortu u zasadu gajiti; treba se držati sledećih pravila:
Gajiti sorte približno ujednačenag i istovremenog perioda cvetanja i sazrevanja plodova. Jednovremeno cvetanje nam omogućava bolje oplodjavanje. Istovremeno dozrevanje plodova omogućava istovremenu berbu dve sorte.

Razmnožavanje crne ribizle

U principu crna ribizla se lako razmnožava. Za njeno raznmožavanje najbolji je način oživljavanja zrelih reznica, t.j. reznica sa jednogodišnjih izdanaka skinutih pred kraj vegetacije.
Veoma je važno odrediti pravi momenat za skidanje reznica. Najbolji rezultati se dobijaju kod reznica skinutih u poznu jesen (u oktobru ili novembru).
Reznice možemo seći u periodu dok se na vršnom delu nalazi nekoliko listova. U ovo doba skinute reznice daju najbolje rezutate u proizvodnji sadnog materijala. Skinute reznice u proleće obično se slabije oživljavaju, a sadnice dobivene od njih su uvek slabijeg kvaliteta.

CRVENA RIBIZLA

Crvena ribizlaU odnosu na rasprostranjenost površina pod crnom ribizlom, gajenje crvenih ribizla u svetu je više nego skromno. Ovo pored ostalog i zbog činjenice da su plodovi crvene manje traženi na svetskaj pijaci od plodova crne ribizle.
Najveće prinose i najbolje rezultate crvene ribizle mogu dati na dovoljno dubokim, propustljivim zemljištima, koja se brzo suše i koja su bogata kalijumom. Propustljiva zemljišta zahteva crvena ribizla zato što ne podnosi teška, vlažna i bez drenaže, koja, inače, crna ribizla podnosi vrlo dobro.
Voli blago kisela do neutralna zemljišta, a što se tiče položaja, kao i druge voćne vrste, ne podnosi ekspozicije koje su izložene jakim i hladnim vetrovima.

Zasnivanje zasada

Za sadnju se koriste sadnice dobivene oživljavanjem reznica. U ovom slučaju se, obično, koriste dvogodišnje - za razliku od crnih ribizla, gde se podjednako rnogu koristiti jednogodišnje i dvogodišnje sadnice.
U većim zasadima, gde se sadi veći broj biljaka, gde šteti mehanizovanoj obradi i gde se traže veći prinosi: traži se i veće rastojanje, u konkretnom slučaju 2,8 x 1,5 m.

Osnovne agrotehničke mere

Postoji izvesna razlika a rezidbi izmedu crne i crvene ribizle.
Naime, crvena ribizla plodove donosi na pupoljcima starijeg drveta, a ne na drvetu iz prethodne godine. Reže se slično kao i kod vinove loze na kondire tj. kratke pupoljke. Takodje treba pažljivo posmatrati orezan i neorezan žbun. Jedan žbun treba uvek da ima 8 glavnih grana. Glavne grane svake godine treba skratiti na polovinu. Ostale letoraste skraćivati na oka 2-4 cm.
Suvišno je govoriti o činjenici da je ovde važno obratiti pažnju na čistoću zemljišta. Naime kao i kod drugih voćnih vrsta i ovde je naročito važno održavati zemljište preko cele vegetacije u besprekornom stanju, a što će bez sumnje, pored ostalog, uticati na postizanje visokih prinosa.
Berba plodova crvene ribizle vrši se u jednom navratu. Plodovi zajedno sa peteljkama, tj. celi grozdovi, beru se vodeći računa da se ne ozlede bobice.
Zaštita protiv bolesti i štetočina se, pre svega, sastoji u obaveznom zimskom prskanju. Ono se izvodi istim sredstvima kao i kod crne ribizle na bazi žutih ulja (,Kreozan", „Gebutaks" i dr.).

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO