POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

UZGOJ BOROVNICE


BorovnicaSmatra se da u prirodi postoji oko 130 vrsta borovnica, dok je u našoj zemlji zastupljena divlja borovnica (Vaccinium myrtillus), koja raste na skoro svim našim visokim planinama. Međutim, kako u inostranstvu, tako i kod nas, počelo se sa uzgojem onih sorti. One su uglavnom američkog porekla i oplemenjene su od tzv. "visoko žbunastih" borovnica (koje na vršnom delu izdanka ili grane obrazuju letorast kojim se produžavaju u visinu). Ove vrste borovnica ne šire se rizomima kako to čini naša divlja vrsta Vaccinium myrtillus. Ove sorte su nastale oplemenjivanjem borovnice Vaccinium corimbosum. Ove oplemenjene sorte odlikuju se samooplodnjom pa stručnjaci predlažu podizanje zasada sa najmanje dve sorte radi povešanja prinosa (naizmenična sadnja po dva reda od svake sorte).
Borovnice cvetaju dosta rano, te nekih godina mogu stradati od mraza.

RAZMNOŽAVANJE BOROVNICE

Veoma jednostavno, ali veoma pažljivo borovnicu možemo razmnožavati zrelim i zelenim reznicama.

Zrele reznice. Uzimaju se u periodu mirovanja vegetacije. Izrađuju se u dužini od 10-15 cm. Pri spremanju reznica treba odstraniti vršni deo (sa cvetnim pupoljcima) koji se teže ožiljava. Ožiljavanje se vrši u lejama sa vlažnim supstratom (mešavinom treseta i peska), dubine 17-20 cm. Reznice se pobadaju u razmaku 2-3 cm u redu, odnosno 5 cm među redovima. Ožiljavanje traje veoma sporo. Pobadanje reznica vrši se u proleće, a ožiljene reznice možemo očekivati u junu. Ožiljene reznice ostavićemo u lejama do sledešeg proleća.

Zelene reznice. Ove reznice se uzimaju u toku sekundarnog rasta. Dužine su oko 10 cm sa odstranjenim lišćem (osim 2 vršna). Ostavljenim listovima redukuje se lisna masa (radi smanjenja transpiracije). Ožiljavanje se vrši kao i u prethodnom slučaju, ali u plasteniku.

Obe vrste ožiljenica ostavljaju se u rasadniku još jednu vegetaciju radi razvoja u kvalitetnu sadnicu i zatim stavljaju u prodaju ili se od njih podiže zasad. Dvogodišnje sadnice najbolje su za podizanje zasada. Svaka od sorti razmnožava se na jedan ili drugi način o čemu moramo voditi računa.

USLOVI ZA GAJENJE BOROVNICE

Zemljišni uslovi

Neselekcionisane (divlje) visoke borovnice, ako i iz njih izvedene sorte, najbolje uspevaju u zemljištu kiselosti između 4.3 i 4.8. Odnosno, u uslovima kada je pH=4 treba dodati zemljištu magnezijum karbonat, tj. ukoliko je pH=5.5 treba dodati amonijum sulfat čime se kiselost povećava.
Često na samom terenu za podizanje zasada imamo i biljne edifikatore (npr. brusnice) prema kojima se možemo ravnati u izboru najpovoljnijeg staništa. Tačnije, nikada ne smemo pristupiti podizanju zasada borovnice ne poznajušći pri tome kiselost zemljišta.
Za uzgoj borovnice potreban je i visok sadržaj organskih materija, pa u protivnom, ako zemljištu nedostaju iste, treba izvršiti prethodno đubrenje stajnjakom, a u kasnijim fazama razvoja zasada, treba ga redovno đubriti i veštačkim đubrivom (oko samih grmova).

Klimatski uslovi

Sorte borovnica zahtevaju, kao i njihovi divlji srodnici, hladnije uslove, ali ne i suviše niske temperature. Vešina selektovanih sorti može izdržati i temperature niže od -30 0C. Svejedno, borovnice ne treba saditi u mrazištima i depresijama u kojima ima oticanja hladnih vazdušnih masa.
Borovnice ne podnose ni suviše visoke temperature, naročito ako je dug period suše (što je više u vezi sa vlagom u zemljištu).

PRIPREMA ZEMLJŠTA

Pre podizanja zasada zemljište treba duboko izorati, a prethodno osloboditi od korova. Naravno, kao što smo i ranije pomenuli, bilo bi dobro da se zemljište snabde i hranjivim materijama unošenjem stajnjaka (posebno u prvim godinama gajenja). Svakako treba izbegavati da parcela ima depresije u kojima se voda nagomilava. Stoga, zemljište prethodno treba drenirati.

SADNJA BOROVNICE

Za sadnju treba koristiti sadnice stare 2-3 godine čija je visina oko 50-60 cm sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Ukoliko je moguće treba koristiti kontejnerske sadnice kod kojih zaštićeni koren omogućava njihov nesmetan razvoj i brže stupanje rodu.
Međuredno rastojanje treba da iznosi 2.5 m, da bi se uspešno primenjivala mehanizacija. Rastojanje u redu treba da je takvo da se nakon nekoliko godina žbunovi međusobno ne dodiruju. Stoga je najbolje rastojanje 2.5 x 1.8 m, ili čak 2.5 x 2.5 m, jer omogućava i unakrsnu obradu.

Međuredna obrada

S obzirom da borovnice imaju veoma plitak korenov sistem i međuredna obrada treba da bude plitka sa ciljem eliminacije korova. Najbolje rezultate daje ručno okopavanje sa primenom malča, kao i primena herbicida. Obzirom na povoljno dejstvo stajnjaka treba ga koristiti u količini od 50 t/ha. Veštačko đubrenje takođe je pokazalo rezultate u količni 400-600 kg/ha (NPK=5:10:5) u vreme bubrenja pupoljaka (s tim da naredno unošenje treba obaviti nakon 6-7 nedelja).

Drenaža i navodnjavanje

Iako borovnica uspeva na vlažnim zemljištima, ona treba i da su dobro drenirana. Nivo podzemne vode treba da se nalazi na 35-55 cm. Isto tako, visokožbunaste borovnice ne podnose ni dugotrajne suše, stoga treba obezbediti nesmetano i trajno navodnjavanje. Posebnu pažnju treba posvetiti kada se borovnica nalazi u periodu dozrevanja plodova i obezbediti, ako je potrebno, 2-3 korekciona navodnjavanja.

Malčiranje

Malčiranje, ili zastiranje, grmova borovnice treba svakako provoditi. U ovu svrhu se koristi slama, seno, lišće, kompost ili neki drugi materijal koji pomaže u suzbijanju korova, održavanju vlažnosti zemljišta, zaštiti zemljišta od erozije i održavanju povoljne strukture zemljišta.

REZIDBA

Rezidba borovniceBorovnice donose plod na granama iz prethodne vegetacije. Krupnoća plodova je u zavisnosti od bujnosti biljke. Rodnost žbuna je sortna osobina i zavisi od genetičkih svojstava i uslova sredine u kojoj se borovnice gaje. Mnoge sorte pokazuju znake da prerode, a ako se deo cvetnih pupoljaka ne odstrani bobice će biti sitne, a prirast i bujnost letorasta za novi rod naredne vegetacije slabi.
Sorte koje imaju uspravan žbun (Erliblu, Kolins, Pembelton, Xersi i dr) zahtevaju proređivanje rodnih grana u središtu žbuna. Sorte koje imaju položene grane (npr. Marfi) koje padaju ka zemlji zahtevaju uklanjanje tih niskih grana.
Umerena rezidba, kojom se odstranjuju manje grančice (a i grane u žbunu) redukuju rod, ali u narednim godinama plodovi će biti krupniji, ranije će sazreti, a i drvo je bujnije.
Jačom rezidbom dobijamo krupne plodove, postižemo ranije sazrevanje, ali i manji ukupan urod u tekućoj godini. U nekim slučajevima se događa da kada je urod obilan, a rezidba nije izvršena određen broj plodova i ne sazri.
Jačom rezidbom se, takođe, smanjuje ukupan rod, povešava veličina ploda i povešava procenat plodova koji se u prvoj berbi mogu, kao zreli, ubrati. Posle ovakve rezidbe i do 90% plodova se može obrati u prvom kolu. U slučajevima umerene rezidbe taj procenat je oko 60%.
Intenzitet rezidbe je u zavisnosti od bujnosti žbunova. Vrlo bujne žbunove treba slabije orezati, što je u vezi i sa primenjenom agrotehnikom. U američkoj praksi važi pravilo da se na biljkama ne sprovodi rezidba do kraja treće godine gajenja, već da se počne na početku četvrte godine. Po tom iskustvu, polegle grane blizu zemlje treba odstraniti a ostaviti samo uspravnije izdanke. Ako je sredina žbuna gusta treba je rezidbom prorediti uklanjanjem slabih i starih grana. Uopšte govoreći, rezidbu treba sprovoditi u vremenu posle opadanja lišća do kretanja pupoljaka naredne godine.

ZAŠTITA

Zaštita od bolesti

U vlažnoj klimi i u humidnim uslovima u kojima se gaji borovnica javljaju se sledeće specifične bolesti:

1. Mumificiranje plodova. To je gljivično oboljenje koje izaziva jedna vrsta Moniliae. Znaci oboljenja su u vidu uvenuša i sušenja vrha letorasta i cvasti. Zaražene bobice dostižu normalnu veličinu ali su krem boje (za razliku od zdravih zelene boje), ostaju tvrde-mumificiraju se; Primenjuje se dinitrofenol, dinitrokrezol pre kretanja pupoljaka;
2. Rak kore. Izazivaju ga gljivice Rusicoccum putrefaciens (konidijska forma Gordonia cassandra). Meru borbe predstavlja korišćenje zdravog sadnog materijala i uzimanje polaznog materijala-reznica sa zdravih žbunova.
3. Stunt-kržljavost. Simptomi su vrlo vidljivi kao kržljavost žbunova, malo žuto lišće koje postaje sredinom leta brilijantno crveno. Bobice su sitne, neprijatnog ukusa i takve grmove treba ukloniti.
4. Botrytis cinerea. Izaziva oboljenje rodnih grana i cvetova.

Zaštita od insekata

U evropskim uslovima sredine insekti ne oštećuju jače borovnice. Ovde treba spomenuti Rhagoletis pomenella (u larvenom stadijumu oštećuje plodove), larve leptira Mineola vaccini i crv trešnje Grapholitha packardi.

Od ostalih štetočina treba spomenuti, svakako, ptice (najčešće čvorci u kom slučaju treba zasade prekriti plastičnim mrežama), zečevi (jede letoraste).

SORTE BOROVNICA

U ovom delu pomenucemo samo sorte koje su u gajenju kod nas.

Sorte krupnih plodova

- Earlyblue. Žbun srednje bujnosti, umereno razgranat i uspravnog rasta. Grozdovi rastresiti, a bobice vrlo krupne i neujednačene veličine. Prijatnog ukusa sa izraženom aromom. Bobice skoro okrugle, vrlo malo spljoštene. Plodovi sazrevaju veš krajem juna. Slabije rodnosti. Za gajenje se preporučuje tamo gde se može dobiti visoka cena plodova.
- Berkley. Jak, visok žbun, razgranat ali dosta iznad zemlje. Iz zemlje daje malo izdanaka. Bobice krupne prosečne težine 1.5-1.9 gr., spljoštenog oblika, prijatnog ukusa, blago nakisele, sa slabije izraženom aromom. Plodovi čvrsti u uslovima viših temperatura u vreme zrenja. Period zrenja je dosta neujednačen i traje od poč. jula do kraja avgusta.
- Bluecrop. Žbun srednje bujnosti, uspravnog položaja grana i dosta rodan. Bobice su krupne, okruglastog oblika, čvrste su zru dosta rano (nekoliko dana iza sorte Barkley). Srednje kisele, više slatke, sa malo izraženom aromom. Po hemijskom sastavu su ocenjene kvalitetnim, a dobro podnose i transport;
- Bluray. Bujnog žbuna, uspravnog rasta, ali se rodne grane dosta povijaju. Grozdovi su srednje veličine i kompaktni. Period zrenja je nekoliko dana posle sorte Bluecrop. Krupne bobice, težine od 1.5-1.8 gr, malo spljoštene. Prijatnog ukusa, slatko nakisele sa izraženom aromom. Plodovi čvrsti, dobro podnose transport i po hem. sastavu kvalitetni. Prosečna rodnost po žbunu je 2.2 kg.
- Coville. Vrlo bujnog žbuna i dosta razgranatog. Srednje pozna sorta. Grozdovi rastresiti, bobice vrlo krupne, ovalnog oblika, slatko-kiselog ukusa sa specifičnom aromom. Vrlo rodna sorta koja po žbunu daje oko 2.6 kg.
- Daronj. Novija sorta izvrskog kvaliteta. Bujan žbun uspravnog rasta. Grozd rastresit, a bobice čvrste, kiselkastog ukusa. Zri nešto kasnije od prethodne sorte. Dosta otporna na sušu.
- Herbert. Vrlo bujnog i rastresitog žbuna na plodnim zemljištima. Osetljiva je na prisustvo kalcijuma (zahteva vrlo kiselu sredinu). Grozdovi srednje dužine, bobice vrlo krupne plave boje. Slabije podnosi transport. Plodovi sazrevaju tek krajem jula. Rodnost od 1.5-2.2 kg po žbunu.
- Ivanhoe. Vrlo bujnog i razgranatog žbuna uspravnog porasta. Grozd je srednje rastresit, a bobice vrlo krupne (težine oko 1.7 gr), okrugle, plave boje i prijatnog ukusa. Sazreva dosta rano-početkom jula.

Sorte sitnijih plodova

- Burlington. Vrlo bujnog, razgranatog i uspravnog žbuna. Sitnog lišša. Grozd srednje rastresit, bobice okruglaste plave boje. Plodovi pogodni za preradu. Prosečna rodnost po žbunu 2.6 kg.
- Goldtraube. Bujnog žbuna i velike rodnosti (u Crnoj Gori). Grozd dosta rastresit. Bobice srednje krupne, čvrste i vrlo prijatnog ukusa. Zri srednje rano. Ova sorta pokazuje znatno vešu moš prilagođavanja raznim tipovima zemljišta.
- Rnacocas. Žbun bujan, uspravan i razgranat. List je mali i nazubljen. Grozd zbijen i dosta kratak. Bobice sitne i malo spljoštene, prijatnog ukusa sa dosta arome. Rodnost po žbunu iznosi i do 3.0 kg, a bobice su u proseku teške oko 1.2 gr.
- Rubel. Jedna od najstarijih sorti. Bujnog rasta i uspravnog žbuna. Rastresitog grozda, sitnih bobica. Obilno rađa (oko 2.9 kg po žbunu). Plodovi dobre tehnološke vrednosti.

Rodnost plodova borovnice zavisi od gajene sorte i nege koju im pružamo. Sa jednog hektara se može dobiti od 6,000-10,000 kg. S obzirom da je cena ploda veoma visoka, možemo očekivati i visoku dobit.

BERBA PLODOVA

Berbu zrelih plodova treba vršiti u više navrata (4-7) u intervalima od po 5-7 dana. Svaki reon gajenja treba da ima svoj sortment. Odnosno, reonizacija se preporučuje kako zbog rodnosti, tako i zbog organizacije rada u hladnjačama i fabrikama za preradu plodova.
Jedan berač može za dan da obere 35-60 kg plodova ili 60-100 malih korpica zapremine oko 1/2 litre. u koje se borovnice obično beru.
Po pravilu, cena plodova varira u zavisnosti ok krupnoše. Krupniji plodovi su skuplji, kao i plodovi ranih i sasvim kasnih sorti. Sitni plodovi su po pravilu jevtiniji.
Plodovi borovnice su veoma pogodni za čuvanje u smrznutom stanju, za spravljanje raznih proizvoda-slatkog, kompota, želea, sokova, vina i marmelada. U skoro svakom od ovih proizvoda borovnica ide veoma dobro zajedno sa ribizlom, kupinom, malinom, ali i jabukama.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO