POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

UZGOJ MALINE

MalinaMalina je poznata kod nas, a mi smo svetu poznati i po najboljoj malini. Plodovi maline cenjeni su i traženi kako u svežem stanju tako i u prehrambenoj industriji. Od maline se pravi vino, sok, slatko, žele, sirup, ušećereno voće i malina u prahu. Naročito dobru cenu postižu pojedinačno smrznuti plodovi. Malina je lekovita pa se upotrebljava i u farmaciji.
Malina je vrlo rentabilna kultura i vrlo važna privredna grana u našoj zemlji. Pored finansijskog efekta, gajenje maline omogućava zaposlenje viška radne snage, što je u našoj današnjoj situaciji od velike važnosti, naročito u brdskim, priplaninskim i planinskim rejonima Srbije. To znači da malini treba pokloniti još više pažnje nego do sada jer se plodovi maline dobrog kvaliteta dobro plaćaju posebno na stranom tržištu. Razlog više da se ustanove kooperativni odnosi između JP "Srbijašume" i poljoprivrednih domaćinstava koja raspolažu zemljom i neophodnom mehanizacijom u ostvarenju obostranih interesa.


CILJ PROJEKTA

Jeste da se u glavnim crtama sagledaju osnovni biološki, ekološki i ekonomski parametri proizvodnje maline kroz: (1) formiranje matičnjaka za potrebe podizanja plantažnih zasada u našim brdsko planinskim područjima i (2) formiranje plantaže za potrebe proizvodnje kvalitetnih plodova za domaće i inostrano tržište.


3. BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Malina pripada familiji ruža Rosaceae rodu Rubus a podrodu Idaeobatus. Malina je žbunasta biljka sa puno izdanaka koji se razvijaju iz korena iz kojih se ona uglavnom razmnožava. Izdanci su snažni, trnoviti, visine od 1,5-2 m.

3. 1. Prodni uslovi


Za malinu važi da može manje više svuda da se gaji. Međutim za velik i kvalitetan rod i veću proizvodnju potrebni su najpovoljniji uslovi. Zato u gajenju pitomih sorti na većim površinama treba imati u vidu prirodne uslove za uspevanje divlje maline.
Prirodna staništa ove voćke su šume. Zbog toga malina ima veće zahteve za prohladnom i vlažnom klimom. Bolje uspeva u brdskim i planinskim krajevima nego u ravnici, gde su po pravilu, posledice suše izraženije. Najpovoljniji uslovi za uzgoj su kasno proleće, obilje padavina u maju i prvoj dekadi juna, suv period u berbi i kišno pozno leto.

3. 2. Klima


Malini najviše odgovaraju severni i sevarozapadni položaji. Tu je vazduh najvlažniji i najhladniji a malina koja kasno kreće izbegava izmrzavanje pupoljaka i izdanaka od ranih prolećnih mrazeva. Treba izbegavati uvale i široke i zatvorene doline, gde se zadržava hladan vazduh, kao i uske dubodoline, i položaje izložene hladnim vetrovima. U uslovima naše zemlje malina se gaji na 600 m nadmorske visine, dok se divlja malina sreće i na 1000 m nadmorske visine. Podnosi niske zimske temperature do -26 °C, ne podnosi mnogo suve i tople predele, za uspevanje traži dosta svetlosti zbog čega se redovi postavljaju sever jug. U pogledu vodenih taloga malina se slično ponaša kao i jagoda. Pošto joj se koren razvija u površinskom sloju zemljišta, ona u toku vegetacije zahteva veliku kišu, ali ne podnosi veliku pripeku. Najviše joj odgovara količina padavina od 700-850 mm, s tim da na letnje mesece otpadne 50%. To znači da joj je potrebno prisustvo dovoljne količine vlage i u zemljištu i u vazduhu.

3. 3. Zemljište

U Ariljskom kraju najbolje rezultate malina je dala na smeđim, kiselim zemljištima na škriljcima. Takva zemljišta su rastresita, laka za obradu i propusna. Lako primaju i dobro drže vlagu. Treba izbegavati zabarena zemljišta u dolinama i na padinama na kojima se u proleće pojavljuju povremeni izvori. U našim uslovima to su obično gajnjače i lake smonice, sa odnosom gline prema pesku 40-50:50-60 čiji se pH kreće od 5,5-6,5.
Zemljište treba da bude očišćeno od korova, naročito višegodišnjih, kako bi se u toku gajenja trošilo manje radne snage.

3. 4. Priprema zemljišta za podizanje plantaža malina


Zemljište treba na vreme pripremiti: očistiti od korova, žila i panjevai kamenja i poravnati ga. Za uklanjanje korova preporučuje se 60-100 kg/ha herbicida TCA, rastvorenog u 1000 litara vode.
U praksi se pokazalo da je mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih parcela nego u komadu na parceli koja nije ujednačena u pogledu kvaliteta zemljišta ili mikroreljefa.

3. 5. Oranje


Zemljište se ore na dubini od 30-40 cm. Posle oranja, korove, žile i panjeve treba spaliti, zemljište poravnati i pristupiti sadnji.

3. 6. Bolesti malina


Malina ima specifične bolesti i štetočine koje mogu da se blagovremeno suzbiju sledećim prskanjem: pre kretanja vegetacije, prskanje pre cvetanja i prskanje po završetku berbe. Nepovoljan položaj može da uzrokuje napad gljivičnih bolesti kao što su "didimela" i "antraknoza".

3. 7. Sadnja maline


U odnosu na sezonu, bolja je jesenja nego prolećna sadnja. Teškoća je u tome što malina dugo zadržava list, a pošto u brdskim krajevima zima rano nastupa, najčešće mora da se primeni rana prolećna sadnja. Sadnja u kasno proleće je nepovoljna zato što se uvećavaju pupoljci na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog oštećivanja. Pored toga, u proleće je manje vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi su najčešći uzroci lošeg prijema sadnica. Sadnja u suviše vlažno tlo, zbog stvaranja pokorice, sprečava da se izdanci iz podzemnih pupoljaka probiju na površinu, te se gaženje zemlje oko sadnice ne preporučuje. Sadnja ne sme da bude ni suviše plitka ni suviše duboka. Posle sadnje sadnice se prikraćuju na 15-20 cm iznad zemlje. Za sađenje treba koristiti samo autentične sortne i garantovano zdrave izdanke sa dobrim korenovim sistemom. Da bi se dobro primili izdanke treba što pre zasaditi. Pre sadnje dobro je izdanke skratiti za jednu četvrtinu, ukloniti sve suve i oštećene žile. Izdanci se sade po oblačnom vremenu na istu dubinu na kojoj su bili u malinjaku pre vađenja ili za 3-4 cm dublje. Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vršeno đubrenje stajnjakom to može sada da se uradi. Posle sadnje izdanci se skrate na 3-4 zdrava pupoljka odnosno 20-30 cm iznad zemlje i obilno zaliju.

3. 8. Đubrenje maline


Direktno stavljanje stajnjaka ili mineralnih đubriva na žilice prilikom sadnje može dovesti do potpunog sušenja korena. Prolećno đubrenje se vrši nekim azotnim đubrivom (KAN-om) ili amonijum sulfatom u količini 200-300 kg/ha. Za jesenje đubrenje se preporučuje stajnjak kojim se zemljište đubri svake treće godine, u količini od 20000-40000 kg/ha i mineralno đubrivo ili samo mineralno, u količini od 800-1200 kg/ha odnosa 0:15:30. Ako se zemljište ne đubri stajnjakom, treba ga pođubriti svake godine sa po 1000-1400 kg/ha kompleksnim mineralnim đubrivom NPK, odnosa 10:12:26. Herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodišnjih korova je gesaprim u količini 4-5 kg/ha rastvoren u 3000 l vode. Plastične folije se koriste isto za suzbijanje jednogodišnjih korova, a njihova primena povećavai prinos za 10-20% i ubrzava zrenje plodova za 2-3 dana.

3. 9. Gajenje maline


Visina prinosa i kvalitet malina zavise pre svega od sistema gajenja, kvaliteta sadnica i vremena i tehnike sađenja. Malina se može gajiti u 4 osnovna sistema: sistem žbunova sa kvadratnim rastojanjem, sistem žbunova sa pravougaonim rastojanjem, sistem pantljike, i sistem žive ograde.
Sistem žbunova sa kvadratnim rastojanjem: kod ovog sistema gajenja razmak između žbunova od 1,5-3 m u zavisnosti od bujnosti sorte i načina mašinske obrade, na jednom mestu se sade 1-4 izdanka zbog malog broja izdanaka i prinos je manji ali su plodovi krupniji i kvalitetniji. Ovaj sistem se može primenjivati u ravničarskim ili blago nagnutim terenima.
Sistem žbunova sa pravougaonim rastojanjem: rastojanje između redova je 2,5-3 m , a u redu 1-1,2 m. Na jednom mestu sadi se 1-4 izdanka zajedno. Kod ovog sistema lakša je obrada, i zaštita od bolesti i štetočina a i prinosi su nešto veći.
Sistem pantljike: kod ovog sistema razmak između redova je 2,5-3 m a u redu između izdanaka 30-50 cm. Na taj način se u pravcu redova formiraju pantljike širine 50-60 cm. Kod ovog sistema gajenja otežana je obrada zemljišta i zaštita zbog čega je slabiji prinos i kvalitet plodova.
Sistem žive ograde: ovaj sistem čini prelaz između sistema žbunova i sistema pantljike. Razmak između redova je 2,5 m a između izdanaka u redu 50 cm. Obrada zemljišta izaštita je lakša a osvetljavanje bolje.
Za mnoge sorte malina čiji se izdanci povijaju ka zemlji potreban je naslon. U tu svrhu koristi se kolje dužine 2 m i debljine 5-12 cm koji se postavljaju na razmaku od 10 m, a na njih se postavlja žica na dva nivoa.

3. 10. Nega maline


Nega maline počinje u rano proleće i obavlja se sve dok je produktivna odnosno 12-15 god. U tu svrhu primenjuju se sledeće mere: prašenje zemljišta uz primenu herbicida ili folija, đubrenje, orezivanje i zaštita od bolesti i štetočina.

3. 11. Prašenje


Prašenjem se površinski sloj zemljišta održava u rastresitom stanju i sprečava razviće korova. Prašenje se može izostaviti upotrebom herbicida i plastičnih folija. U malinjaku se najčešće izvode 4 prašenja: prvo u rano proleće, drugo sredinom maja posle cvetanja, treće posle berbe i četvrto u jesen posle đubrenja.

3. 12. Orezivanje malina


Za malinu se preporučuje uklanjanje izrođenih izdanaka na vreme jer mogu da budu leglo zaraze koje preko lastara može da se prenese i u sledeću godinu. Najbolje je malinu orezivati rano s proleća (mart) i leti posle berbe. Preporučuje se da se do maja uklanjaju i novi mladi izdanci da bi rodni dobili više hrane i svetlosti.
Za postizanje velikih prinosa važan je broj rodnih grančica, tako da izdanci moraju da se prikraćuju na radnu visinu i da se proređuju na razmak od 15-20 cm u špaliru. Nadzemni izdanak živi dve vegetacione sezone. U prvoj postiže najveći vegetativni porast (visinu i debljinu) a u drugoj se iz populjaka u pazuhu listova izdanka formiraju rodne grančice koje donose rod. Posle završene berbe ceo izdanak se suši i najkasnije u roku od 7 dana treba ga ukoniti rezom u osnovi. Izdanci se moraju prikraćivati na radnu visinu odnosno 180 cm. Cilj rezidbe je da se po izdanku obezbedi najviše 25 rodnih grančica što daje veliki rod - 20 t / ha. Rastojanje izdanaka u špaliru treba da iznosi 15-20 cm što po dužnom metru iznosi 5-7 izdanaka. Pri letnjem orezivanju uklanjaju se svi izdanci koji su rodili u tekućoj godini.

3. 13. Podizanje plantaža malina


Zasadi se moraju podizati uz armaturu, a najbolji razmak za brdske uslove je od 45-70 cm. Plodovi maline su veoma osetljivi u transportu zbog čega mesto za malinjak treba da je u blizini dobrog puta i naseljenog mesta radi obezbeđenja radne snage. U našim uslovima najviše joj odgovaraju blago nagnute severne ekspozicije nagiba do 8%.Povećanjem nadmorske visine južni položaji su povoljniji.

3. 14. Forma zasada maline


U gajenju maline mogu se primeniti razni sistemi. Na malim prostoru-okućnici malina se gaji u vidu kratkih špalira ili žive ograde. Može se primeniti i sistem žbuna s pravougaonim i kvadratnim rastojanjem i razmakom među biljkama od 1,5 -3,0 m. U savremenim uslovima koristi se isključivo špalirni sistem, u kojem je međuredno rastojanje od 2,2-2,8 m a u redu 25 cm. Prednosti ovakve guste sadnje su, između ostalog, u postizanju velikog prinosa već u prvoj godini roda - i do 90% od pune rodnosti. To je moguće postići tako što veći broj izdanaka izraste najmanje 160 cm zato su već u prvoj vegetaciji potrebne tri prihrane nitromonkalom. Prva posle izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu 30 cm i treć kada su dugački 60 cm. Time se već u prvoj godini odstvaruje prinos od oko 20 tona / ha.

3. 15. Koren maline


Koren maline je snažno razvijen prodire do 1 m dubine sa osnovnom masom do 50 cm.

3. 16. Cvetanje maline


U našim uslovima cvetanje počinje u drugoj dekadi maja i obično traje 20-30 dana, u zavisnosti od sorte i meteoroloških uslova.

3. 17. Razmnožavanje maline


Malina se razmnožava na 4 načina:
- semenom (samo radi stvaranja novih sorti),
- izdancima (zrelim i zelenim samo sorte crvene i žute maline),
- korenovim reznicama (sorte crvene maline) i
- ožiljavanjem vrhova izdanaka (sorte crne i purpurne maline).
Proizvodnja izdanaka može da se odvija u rodnim malinjacima i u malinjacima specijalno podignutim za proizvodnju izdanaka (ima detaljno MPB br.7 1979, str.41.).

3. 18. Sorte maline


U svetu je dosada stvoreno oko 1000 sorti malina različitih privredno-bioloških osobina od kojih je veliki broj davno iščezao iz proizvodnje. Gajene sorte potiču od 4 vrste malina: evropske crvene maline (Rubus idaeus ssp. Vulgaris Arrhen), maljave američke maline (Rubus idaeus ssp. Strigosus Mch), crne kruplolike maline (Rubus occidentalis L.) i purpurne maline (Rubus meglektus Peck.). Istorija uvođenja maline u kulturu datira od davnina. Ona je bila poznata Rimljanima i Grcima, čije su plodove koristili ne samo za ishranu već i za spravljanje lekova. Masovnije gajenje u Evropi počinje sredinom 16. veka. U našoj zemlji ona je počela sistematski da se širi krajem 19. veka preko introdukovanih sorti iz Nemačke i Francuske.
U ranocvetajuće sorte spadaju: maling promis, septembar, malboro (Valjevska malina).
U poznocvetajuće sorte spada norfordski xin. Sorte maline su različitog stepena samooplodnosti. Sorte maline za masovno gajenje: engleske sorte malling promis (rana sorta)- Valjevo i Čačak i malling eksploit, američka sorta vilamet, domaća sorta gradina.

3. 19. Opravdanost


Zahvaljujući prirodnim uslovima za uspevanje gustoj sadnji, pravilnoj ishrani, rezidbi i odrzavanju zemljišta, kao i uspešnoj zaštiti, u pojedinim krajevima prinosi od 20 i više tona kvalitetnih plodova maline po hektaru postali su uobičajeni. Poslednjih godina privredna vrednost maline se naglo povećala, jer se u raznim vidovima izvozi u velikim količinama. Prednosti gajenja maline u odnosu na druge voćke ogledaju se u tome što prorodi rano, već u drugoj godini, a u trećoj daje pun rod. Uz pravilnu agrotehniku zasad maline se može ekonomski opravdano koristiti 10-12 god. Štete od mraza, vetra i grada znatno su manje i ređe. Malina ima niz preimućstava u odnosu na druge voćne kulture koje se ogledaju u sledećem: zadovoljava se i nešto slabijem zemljištem kao i lošijim klimatskim uslovima, lako se i jednostavno gaji, rađa brzo i redovno svake godine, rizik u proizvodnji je manji nego kod krupnog voća, radna snaga mogu da budu i deca i stariji ljudi, sazreva posle jagode čime se omogućava dobar raspored radne snage.

3. 20. Korisnost


Plodovi imaju izvanredan ukus i aromačtičan miris zbog čega se koriste u svežem stanju. U industrijskoj preradi ovo voće je veoma tražena sirovina za proizvodnju sokova, sirupa, želea, slatka, voćnih vina i xemova. Ne treba zaboraviti da je malina izvrsna medonosna biljka zbog dugog perioda cvetanja, od 20-35 dana, zbog čega se može preporučiti za gajenje na manjim površinama u domaćinstvima.

3. 21. Plod


Plodovi maline bogati su raznim organskim jedinjenjima: kiselinama, taninima, pektinima, šećerima, vitaminima i mineralnim materijama, pre svega magnezijumom i gvožđem. Plod maline je zbirna koštunica, koštunica je sočna i obično crvene, žute ili crne boje. Težina ploda sortne maline kreće se od 1,7-8,4 g a ređe i do 12 g. Plodovi sazrevaju od početka druge dekade juna do kraja prve dekade jula, u zavisnosti prvenstveno od sorte.

3. 22. Primena


Od posebnog je značaja u ishrani osoba obolelih od raznih kardiovaskularnih bolesti i rekonvalescenata, kao i u ishrani dece. Lišće maline koristi se i u farmakologiji.

3. 23. Berba


Malina sazreva postepeno u zavisnosti od sorte i vremenskih prilika zbog čega se berba obavlja u više navrata (6-10) i traje oko 3-4 nedelje. Malina se bere kada su plodovi potpuno zreli i čvrsti po mogućstvu po hladovini. Količina plodova koja se može nabrati za sat ili dan zavisi od sorte, krupnoće i umešnosti berača. Obično se za osmočasovno radno vreme nabere 30-60 kg. Prilikom berbe maline se sortiraju prema zrelosti, krupnoći i kvalitetu plodova. Malina se pakuje već prilikom berbe u posebnu ambalažu male zapremine i težine koja je uz to jeftina i pogodna za transport. Malinu je neophodno odmah prevesti do krajnjeg kupca ili smestiti u hladnjaču.

4. PLANIRANI RADOVI U PROIZVODNJI SADNOG MATERIJALA MALINE


4. 1. RADOVI PRI FORMIRANJE MATIČNJAKA ZA POTREBE PODIZANJA ZASADA


- priprema zemljišta u redove (razmak izmeću redova 3 m, razmak u redu 1 m)
- jesenja sadnja elitnog sortnog materijala (reznica)
- prolećno orezivanje biljaka na visinu od 20 cm sa najmanje jednim razvijenim pupoljkom
- vaćenje matične biljke sa 2-3 izdanka na kraju prve vegetacije
- vađenje iz matičnjaka svih izdanaka na kraju druge vegetacije, njihovo klasiranje i trapljenje
- grabuljanje matičnjaka
- nega matičnjaka (đubrenje stajnjakom ili NPK mineralnim đubrivom)

4. 2. PLANIRANI RADOVI PRI FORMIRANJU PLANTAŽE - ZASADA


- Obrada zemljišta za jesenje sađenje (oranje na 15-20 cm dubine)
- đubrenje organskim i mineralnim đubrivima
- orezivanje žila pred sađenje
- formiranje špalirnog sistema, sistem žive ograde sa izolovanim žbunovima (red od reda 2,5 m; razmak između biljaka u redu 0,25 m; sadnja 1-2 izdanka u sadno mesto)
- nega zasada (malčiranje, navodnjavanje, đubrenje kompleksnim đubrivima i zaštita od bolesti i štetočina
- orezivanje i proređivanje izdanaka
- skraćivanje izdanaka na dva-tri pupoljaka u prvoj godini posle sadnje
- prolećno orezivanje izdanaka u drugoj godini nakon sadnje
- letnja berba plodova
- jesenje proređivanje maline

5. EKONOMIČNOST PROIZVODNJE

5. 1. EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATIČNJAKU

Račun rentabilnosti proizvodnje maline (matičnjak)



Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantaži ( 1 hektar)

Račun rentabilnosti proizvodnje maline (plantaža, prva godina)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO
Seminarski i Diplomski Rad

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi