POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

ПРОИЗВОДЊА РУЖА

 

RuzeЗбог својих декоративних особина ружа заузима високо место међу цвећем и хортикултурним садним материјалом. Ружа се гајила још код најстаријих цивилизација.

Велики избор сорти, боја и величина цвета сврставају је у сам врх цветних врста (краљица цвећа) заступљених у хортикултури.

Осим декоративних поседује и лековита и хранљива својства па се неки делови користе за чајеве, мармелада, слатка или као арома храни.

 

2. ОСОБИНЕ ВРСТЕ

Ружа је дрвенаста жбунаста биљка која у природи расте на врло широком пространству северне полулопте у различитим климатским условима. Код нас од природе расте неколико десетина форми.
У хортикултури се најчешће користе гајене или хибридне руже. Оне се деле на више група:
- Чајно хибридне
- Полианте хибридне (месечарке, многоцветне)
- Флорибунда руже (букеташице)
- Минијатурне, патуљасте (бенгалске)
- Пењачице, пузавице

За подлогу се користе дивље руже Rosa canina и Rosa multiflora.
Највиталније су па према томе и најбоље оне подлоге које се могу наћи самоникле у самом региону где се производе руже.
Природни облик руже је жбун који не развија посебно стабло. Избојци расту директно из врата корена. Развијају само гранчице другог и трећег реда а после избојак природно одумире. Жбун се постепено обнавља новим избојцима из врата корена који врло бујно расту. Врста је осетљива на ниске температуре и мора се током зиме штитити загртањем.
Руже су релативно осетљиве биљке. Нападају их многе штеточине и болују од разних болести. За заштиту од болести и борбу од штеточина ангажовати стручно лице (фитопатолог и ентомолог).

3. ПРОИЗВОДЊА САДНИЦА

RuzaРуже значајне за хортикултурну праксу су хибридног карактера (осим неких дивљих као што је Rosa rugosa) и као такве се размножавају искључиво вегетативним путем. У пракси је калемљење најзначајнији и најраширенији начин размножавања где се пресађује пупољак племените руже под кору дивље руже. Једино се патуљасте руже и полианте производе из резница. Rosa multiflora која се користи као подлога такође се ожиљава из резница. Ипак руже намењене за подлогу (Rosa canina) највише се производе из семена.

 

3.1. ПРОИЗВОДЊА ПОДЛОГЕ ИЗ СЕМЕНА

Rosa Canina бере се у полузрелом стању, одмах чисти од меснатих делова (дробилицом за муљање грожђа), затим се одговарајућим ситом просеје чисто семе. После испирања чистом водом, семе ружа се меша са песком, навлажи и у слоју дебљине 20 цм положи, најбоље у дрвени сандук који пропушта воду и остави да лежи у хладном наткривеном простору.
Сетва се врши у октобру или новембру у бразде ширине 20 цм, са размаком између бразди 40 цм. Дубина сетве је 3 до 4 цм. Земља треба да је растресита, плодна и добро обрађена.
Посејано, потпуно зрело семе Rosa canina неће клијати следеће године, него ће једну годину прележати у земљишту. Семе Rosa muliflora, клијаће одлично, без обзира и ако се бере у зрелом стању.
Успављивање клице семена дешава се под утицајем специфичних материја инхибитора, које се стварају у сочном делу плода и због тога је пречишћено семе добро одмах опрати.

3.2. РАЗМНОЖАВАЊЕ РУЖА ROSA MULTIFLORA

Резнице се могу припремити средином јула као полуодрвењене резнице или крајем октобра као зреле резнице. За резнице се бирају добро развијени избојци средње дебљине и користе се само делови из средине избојка (одбацује се вршни део као и најдоњи где нема развијених окаца).
Резнице се секу тако да доњи део добије коси рез под углом од 450, а горњи хоризонтални изнад окца око 3 мм. Пресек доњег реза треба да буде у пределу успаваног пупољка, јер ту има највише ћелија способних да се трансформишу у ткиво корена.

3.3. КАЛЕМЉЕЊЕ РУЖА

Најраспрострањенији начин калемљења ружа је окулирање. На овај начин се преноси само један пазушни пупољак племке под кору подлоге. Како је природни облик руже жбун који не развија посебно стабло него доноси избојке директно из кореновог врата то је и место где се руже најжешће окулирају.

3.4. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС ПРОИЗВОДЊЕ

За добар раст и обилно цветање руже захтевају сунчана, отворена и од јачих ветрова заклоњена места. Добро је да место за узгој ружа буде изложено сунцу у преподневним часовима што се повољно одражава на боју и трајност цветова. Према наведеном, за узгој ружа најбоље одговарају јужне или југозападне експозиције, док је северна експозиција крајње неповољна. Руже је најбоље гајити на равном до благо нагнутом (до 15 степени) терену. Руже се најбоље развијају на иловастом до глиновитом земљишту (у леје се додаје 2 дела стајњака и 1 део глиновите земље). Земљиште за руже треба да има реакцију која се креће од врло слабо киселе до неутралне pH 6,5 до 7,0. Оно треба да је дубоко и добро обрађено. Обраду земљишта (риголовање на дубину од 40 до 50 цм) за јесењу садњу треба извршити минимум један месец пре садње, а ѕа пролећну садњу у јесен предходне године. Паралелно са обрадом уноси се одговарајућа количина ђубрива и то 6 до 8 кг/м2 стајског ђубрива. Земљиште сиромашно фосфором потребно је нађубрити са 30 до 40 г/м2 фосфорним брашном које се уноси у исто време када и стајњак односно са било којим другим органским ђубривом. Ако је земљиште кисело не треба га ђубрити са суперфосфатом већ треба унети коштано брашно. На тако припремљеном земљишту треба извршити благовремено садњу.
Једногодишње саднице Rosa canina посаде се у марту или октобру у редове на размаку од 80 цм и у самом реду 10 до 15 цм. Коренов врат треба да је 2 до 4 цм изнад земље ради лакшег калемљења. После садње подлогу обавезно загрнути у висини врата корена. Нега подлоге се састоји у редовном окопавању.
Следеће године дан пре калемљења припремају се племке ружа. Важно је да су избојци добро развијени и зрели (да су цветови на њима већ прецветали). На пресеку су такви избојци дрвенасти, а бодље су им суве и лако се одвајају од корена. Избојци се одмах чисте од лишћа, али тако да лисна петељка остаје на избојку. Вршни, недовољно развијени део се одсеца као и доњи део где су окца слабије развијена. Најбоља су окца средине гранчице. До калемљења се тако припремљене племке чувају у влажној крпи.
Калемљење се врши или у мају (на будни пупољак) или од половине јула до октобра, а најбоље у августу (на спавајући пупољак). На откривеном горњем делу корена, који се предходно добро очисти од прашине, реже се кора најпре хоризонталним резом дужине 1,5 цм, а потом вертикалним дужине 2 цм. Затим се другом страном калемарског ножа мало одлуби кора. Са припремљене гранчице племке се одсеца пазушни пупољак (окце). Врло је важно да калемарски нож буде идеално оштар и чист како би површина реза била равна и фина. Дужина скинутог окца је око 1 цм испод и исто толико изнад окца. Важно је да слој дрвета који се скида са кором буде што тањи. Окце се ухвати за патрљак лисне дршке и завуче у одлубљени зарез на подлози. Одмах се завеже виноградарском гумицом, рафијом или специјалном гуменом флекицом, која се причвршћује шналом од танке жице. При окулирању је најважније радити чисто, брзо и прецизно.
У повољним климатским условима, након две недеље, пресађено окце треба да срасте за подлогу. Уколико при додиру патрљак лисне дршке лако отпадне значи да се окце примило и срасло и тада ножем одсецамо гумицу са друге стране калема.
У октобру исте године калемљене руже се загрћу (2 до 3 цм изнад калемљеног пупољка), а рано следеће године одсеца се крошња дивље подлоге око 4 цм изнад места калемљења. Када млади избојци племке достигну 25 цм дужине треба их прикратити да би се бокорили.
Током лета руже се окопавају, штите од штеточина и болести, а дивљи избојци и прецветали цветови се редовно уклањају. У првој годин ружама нетреба резати цвет. Крајем октобра руже су спремне за вађење и продају.

4. ВАЂЕЊЕ, КЛАСИРАЊЕ И ТРАПЉЕЊЕ ПРОИЗВЕДЕНИХ РУЖА

 

4.1 ВАЂЕЊЕ РУЖА

Пре вађења руже се етикетирају. Руже се ваде ручно или плуговима за изоравање ружа. Извађене саднице се класирају (са три и више избојака, са два и са једним избојком) и везују у снопове.
Одстрањивање лишћа са извађених садница врши се машински или орезивањем ружа на висину 30 до 40 цм пре вађења.

4.2 ВЕЗИВАЊЕ РУЖА

Класиране руже се повезују меким канапом или пластичном траком, тако што се најпре вежу у врату корена, а затим на средини избојка. Сваки сноп мора имати етикету.

4.3 ТРАПЉЕЊЕ РУЖА

Трапљење се врши у добро припремљену земљу која би требала да буде песковита. Ископа се јарак дубине 40цм тако да се земља избацује само у једну страну.
Снопови се ређају у трап тако да им се жиле не савијају уназад, па се земља набаца на њих све до самих врхова избојака. Тиме се добија нови јарак ѕа следећи ред ружа.
После завршеног трапљења, ако ће руже остати дуже у њему, или чак преко целе зиме, трап се добро залије да земља потпуно прионе уз корен ружа. За трап бирати северне експозиције и да буде заштићен од југа како неби отопљавање у рано пролеће утицало да руже крену у трапу..

4.4 ПАКОВАЊЕ РУЖА ЗА ТРАНСПОРТ

Руже садрже релативно мало воде и брзо се исушују. Кад сушење пређе одређену критичну границу немогу се повратити потапањем у воду. Зато се при транспорту корен ружа увија у пластичну фолију у коју је стављено мало влажног тресета, маховине или струготине од дрвета. Овакве везе ружа са заштићеним кореном се слажу у пластичне кутије и тако испоручују.
Појединачно паковање ружа и лепо опремљени пакетићи са колор фотографијом и упутством за садњу и негу је услов за добар пласман.


5. ПРОИЗВОДЊА РУЖА ПО ЈЕДНОМ АРУ

Proizvodnja ruza

Код производње садница ружа чиста добит на производној површини од 1ара је 495,00 €.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO