POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

UZGOJ JAPANSKIH PREPELICA

Japanska prepelicaJapanske prepelice, koje se kod nas još uvek odgajaju iz hobija, u Francuskoj, Italiji, Japanu, Kini, Rusiji i SAD se gaje po industrijskim principima. Meso prepelica je lako svarljivo, tako da se preporucuje deci u razvoju, starim osobama i rekonvalescentima. Prepelicija jaja su kao pomocno lekovito sredstvo uvedena u tretman u bolnicama Rusije, Poljske, Italije, Madjarske. Kroz vekove se, u istocnjackoj literaturi, proteze prca o korisnosti jaja japanske prepelice. Narocito su lekovita za krvotok, srce, jetru, bubrege, zeludac i mozak. Mesa prepelice je u proslosti bilo samo na kraljevskim trpezama. Danas gotovo da nema porodice u Japanu na cijem dnevnom jelovniku se ne nalaze ova jaja. Ona su veoma bogata vitaminima A, B, C, D i E, gvozdjem, fosforom, cinkom i vaznim aminokiselinama. Po svojoj hranljivosti, prepelicje jaje zamenjuje pet kokosijih.

NAČIN DRŽANJA JAPANSKE PREPELICE

Kavezni sistem – najčešći način. Višespratne kavezne baterije koje mogu biti poluautomatske, ali i napravljene ručno od drveta i žice.
Podni sistem – koristi se za podmladak prepelica uzrasta do 3 nedelje.
Volijerski sistem – prirodan način držanja prepelica na travnatoj, ogradjenoj površini u vreme povoljnih klimatskih uslova (u Francuskoj više cene ovako gajene prepelice u kulinarstvu, a takođe je to način uzgajanja prepelica za lov)

OPREMA I OBJEKTI

Prostorija u kojoj se gaje prepelice treba da ima visinu od 3-3,5m. Za jato od 1200 prepelica, dovoljno je 25m2 prostora, koji ima uvedenu struju i vodu. Temperatura u prostoriji ne sme da padne ispod 18°C dok visoke temperature i do 36°C prepelice odlično podnose. Uz jedan zid najčešće idu kavezi za tov a uz drugi odgajalište i tople baterije. U sredini prostorije su redovi baterija sa jednikama za razmnožavanje. U dodatne dve prostorije mogu da budu smešteni:
-Magacin za hranu, ambalažu i drugi mateijal
-Inkubator i aparat za prosvetljavanje jaja za nasad
-Idealno je da ulaz u prepeličarnik bude iz magacina, jer se tako izbegava promaja, na koju su prepelice osetljive.
-Baterije u koje su smeštene prepelice mogu da budu dvene za manja jata, ali se za veće odgajivače ipak preporučuju metalni kavezi industrijske izrade.
-Za držanje u kaveznim baterijama potrebna je sledeća oprema:
-Inkubator
-Topla horizontalna odgajalica
-Vertikalna baterija sa grejanjem (ili topla baterija)
-Vertikalan baterija bez grejanja (ili hladna baterija)

RAZMNOŽAVANJE JAPANSKIH PREPELICA

Japanska prepelica je najmanja kokoš na svetu, ali godišnje snese preko 300 jaja, koja zbog hranjive vrednosti imaju tretman ''biološki vrednije hrane'', i ne traži veliki prostor i utrošak hrane. Polno stasaju za 3 nedelje koliko im je potreno da udesetostruče svoju masu.
Razmnožavanje je najbitnija proizvodna faza i treba obratiti pažnju na sledeće:
Odabir ženki i mužjaka, gde se pravi razlika u proizvodnji jaja za reprodukciju i potrošnju ili se razmnožavaju radi proizvodnje mesa
Parenje i inkubiranje – ženke nose jaja posle 40 dana života i godišnje snesu 250-300 jaja (neke i do 400) – dakle, od 100 ženki dnevno 80-90 jaja. Jedan mužjak se čuva sa 3 ženke ili 2 mužjaka sa 5 ženki (najčešće) U praksi se pare ženke od 60-90 dana starosti i mužjaci od 4 meseca života.
Izbor jaja za nasad – izbegavaju se jaja sa belom ljuskom i biraju se ona od reprezetnataivnih roditelja, ni previše krupna ni previše sitna.

INKUBACIJA

Jaja se do inkubiranja čuvaju leti 7-8 a zimI 10-12 dan u odgovarajućim kutijama, okrenuta na dole, na temperaturi od 15-18°C. Za inkubaciju se preporučuju savremeni inkubatori (na primer tip AIM 1151, kapaciteta 2010 jaja) jer je ovo elikatan posao, iako neki odgajivači sami izrađuju inkubatore. Inkubiranje traje 16 dana na 39,2-39,5°C. Od 3-15 dana jaja se okreču svaki dan (u savremenim inkubatorima to se radi automatski) 5. dana se prosvetljavaju da se vidi da li su oplođena, a drudi put se prosveljavaju 11. dana. Inkubator se otvara 21-30 sati po izleganju pilića i prenose se u deo za uzgoj mladih (tada su teški 7-9g)

UZGOJ MLADIH

Prva 3 meseca traže izuzetnu pažnju. Prvih 7 dana su u toploj odgajalici i nakon toga se prenose u tople baterije. Drugi način je držanje na dubokoj piljevini od neinpregniranog drveta. Nakon 30 dana se prebacuju u hladne baterije radi razmnožavanja.
Od prvog dana se hrane industrijkom hranom – smešama za prepelčiće, više puta dnevno. Razlikuje se hrana za podmladak do 3 nedelje (rast, razvoj), podmladak od 4-5 nedelja (rast, tov) i za odrasle jedinke (jaja). Hraniva su energetska, proteinska i vitaminska.

ZAŠTITA

Otporne su na mnoge bolesti i one se retko javljaju. Opšte higijenske mere su dezinfekcija i deratizacija. Čuvane golubova ili živine se ne preporučuje u blizini prepelica. Pre useljavanja svake generacije, čiste se i dezinfikuju odgajalice.

TOV I KLANJE

Najcenjenije su utovljene prepelice mase oko 110g i više. Prepelice se tove u starosti 21-30 dana i hrana im se daje po volji. U 6. nedelji dostižu masu preko 110g. Pošto su za vreme tova hiperaktivne, kretanje im se ograničava gustim naseljavanjem kaveza (150 prepelica na 1m2, tj. 66,66cm2 na 1 jedinku) Utovljene prepelice se kolju kada imaju 42 dana. Ubijaju se udarcem u glavu. Ubijene prepelice se očerupaju (vrat i glava se ne čerupaju) Za 1 sat može da se očupa 6-12 prepelica. Zimii se unutrašnji organi ne vade, ali je leti, posebno kod dužeg transporta, to neophodno.

TRANSPORT

Jaja - u specijalnim kutijama, izolovana piljevinom ili vatom, zbog osetljivosti.
Prepelice – prepelčići se isporučuju noću u kutijama sa puno pleve. Teško podnnose prevoz pa se prevozi veći broj mladih. Već posle 25. dana transport ne predstavlja problem. Mlade prepelice su skupe pa se retko prodaju, više se prodaju odrasle jedinke.
Meso – transportuje se u plastičnim kutijama sa providnim poklopcem (2, 4, 6 ili 12 komada u kutiji) najkasnije 1 dan po klanju.

EKONOMSKA OPRAVDANOST

Gajenje prepelica je veoma rentabilno, posebno u velikim jatima od 1200 prepelica, ali će to zavisiti kako od tržišta (npr. velike samoposluge) tako i od troškova koji su individualni.
Prepelica od 110g u 5. nedelji života traži 400g hrane, a u 6. nedelji 535g hrane. Prosečan broj jaja po prepelici 234 komada.
Malo je poslova u kojima se na ulozenih 2.000 din za mesec dana moze zaraditi 15.000, a upravo ovoliko novca donosi uzgoj japanskih prepelica. Isplativost uzgoja prepelica ogleda se u malom utrosku hrane, jer prepelica pojede 1,6 kilogram koncentrata da bi snela oko 90 jaja.
Jaje na trzistu vredi od 5-6 din. Primera radi, od jaja koja snese sto prepelica za mesec dana moze se zaraditi i 15.000 din, dok se za njihovu ishranu utrosi oko 2.000. Zarada se ostvaruje posto se prvo ulozi u opremu i maticno jato japanskih prepelica. a celokupan ulog se moze vratiti za nekoliko meseci.
Trenutna cena jedne uredjene prepelice, tezine oko 150 gr je oko 60 din. dok je cena prepelice pred nosenje jaja iznosi oko 150 din. Cena kaveza za 10 prepelica je oko 10-20 EUR. Na 1 m2 u zatvorenom objektu, moze se drzati oko 100 komada prepelica cija je dnevna potrosnja koncentrata hrane oko 30 gr po glavi.
Ovaj posao se isplati za oko 6 meseci, sto, naravno, zavisi i od broja ptica.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO