POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ POLJOPRIVREDE
Gledaj Filmove Online

 

UZGOJ ŠAMPINJONA

Uzgoj sampinjonaŠampinjoni predstavljaju zdravu hranu, bogatu belančevinama pa kao takvi zauzimaju sve značajnije mesto u ljudskoj ishrani. Uspešna proizvodnja zavisi od spoljašnjih ( temperatura, vlaga, svetlost, supstrat, vazduh) i unutrašnjih (genetički proizvodni potencijali) činilaca. Šampinjoni svoju životnu aktivnost obavljaju u temperaturnom intervalu od 30 °C do 35 °C. Optimalna temperatura u fazi razvoja micelije u hranljivom supstratu je oko 25 °C. U fazi prorastanja micelije kroz pokrovni sloj (pokrivku) i u vreme formiranja plodonosnih tela optimalna temperatura je 15-17 °C. Sveži šampinjoni sadrže 88-91% vode, što zahteva vlagu u toku procesa proizvodnje ( u hranljivom supstratu potrebno je obezbediti 68-70% vlage, a u pokrovnom sloju 60-68%. Relativna vlažnost vazduha u proizvodnim objektima treba da bude između 85 i 95%.
U gajilišta se unosi zasejana hranljiva podloga u vrećama dimenzija 60-80 h 60 h 35cm. Prosečno ostvaren prinos šampinjona je oko 15kg / 100kg hranljive podloge. Prosečna cena je 2 € U tunelima gde nije potrebna montaža rashladnih uređaja pozitivni finansijski efekti na proizvodnoj površini od 2.000m2 mogu se očekivati u toku jedne godine . U podzemnim prostorijama gde je potrebno montirati uređaje za regulisanje temperature u toku jedne godine pokrivaju se investicije ( biološke i tehničko-tehnološke) sa povećanjem proizvodne površine povećava se profitabilnost proizvodnje uz pretpostavku obezbeđenja plasmana.
Gljive iz roda Agaricus, poznatije pod imenom šampinjoni, mogu se uzgajati na prirodnom ili sintetičkom kompostu. Kompost predstavlja hranljivu podlogu u kojoj se micelija pečurke razvija. Prirodni kompost predstavlja konjski izmet uz razne druge dodatke, a sintetički je na bazi slame koja je izmešana sa kokošijim izmetom, krečom, gipsom, piljevinom, superfosfatom, kalijumovim sulfatom i drugim sastojcima. Prilikom kupovine micelije najčešće se kupuju i kompost i pokrivka. Ređe se uzgajivači opredeljuju da samostalno prave kompost. Za one koje to zanima slede dve receptura za proizvodnju komposta za šampinjone:
Prva receptura za proizvodnju komposta za šampinjone: konjski stajnjak 1000 kilograma + kreč u prahu (CaCO3 ) 25 KG, + sladne klice ječma 30 kg, + gips CaSO4 25 kg, + superfosfat 6 kg, + rastvor mokraće ( 1 do 2 %) 50 litara + 200 do 250 litara vode + fungicid (diazinonom 1 do 1,5 kg).
Druga receptura za proizvodnju komposta za šampinjone: živinski stajnjak 1000 kg, + pšenična slama 1000 kg, + gips 60 do 70 kg ,+ voda po potrebi + fungicid.

Osnovne informacije o uzgoju šampinjona

Micelija najbolje prorasta kompost na temperaturi od 22 - 25 °C i pri vlažnosti vazduha od 70% -90%. Kompost se najčešće četvrtasto oblikuje i omotava plastičnom folijom. Ređe se stavlja u plastične vreće. Na taj način on zadržava visok procenat vlage, pa uzgajalište nije neophodno dodatno vlažiti. Micelija ugiba na temperaturi od 30 °C i kada temperatura padne ispod 0 °C.
Prorastanje micelije kroz kompost traje od 12-18 dana. U tom periodu inkubacije nije značajno provetravanje, jer se povećava koncentracija ugljendioksida od 1%-3%, što dalje ubrzava rast micelije. Ipak je značajno postaviti ventilator koji u prostoriji simulira kretanje vazduha. Treba ga uključiti čim koncentracija ugljendioksida u prostoriji postane veća od 0,07%. Na početku inkubacije micelija ima tamnosmeđu boju, a na kraju perioda dobija zlatnosmeđu boju i specifičan gljivlji miris.
Po završetku inkubacije, kompost treba pokriti zemljom, da bi došlo do pravilnog formiranja plodnih tela - gljiva. Pokrivka mora imati veliku sposobnost primanja i otpuštanja vode i veliku propusnost za gasove. Ona treba da omogući izlazak ugljendioksida i ulazak kiseonika u kompost.
Pokrivka se najčešće radi od treseta, kome se dodaju ilovača, rečni mulj, pesak i laporac, a može i rastresita baštenska zemlja uz dodatak kreča. Pri tom kiselost pokrivača mora biti od 7,5 - 7,6 pH. Kiselost se meri na sledeći način: U staklenu čašu se stavi pola šake pokrovne smese, prelije destilovanom vodom i dobro izmeša. Posle 1 - 2 sata u čašu se stavi lakmus papir. Ako je kiselost ispod 7,5 pH, u pokrivku se dodaje još kreča.
Pre stavljanja na kompost, pokrivka se mora dezinfikovati. To se obično radi formalinom ili parenjem. Obzirom na otrovnost formalina, mora se voditi računa o tome da ne dođe u direktan dodir sa kožom ili sluzokožom. Parenje je drugačiji postupak. Pokrovni materijal se pokrije polietilenskom folijom, a zatim se pod nju uvodi para u trajanju 3 - 4 sata. Kada se ohladi na 25 °C i ocedi, možemo je staviti preko komposta. Debljina pokrivke je 3 - 4 cm. Temperatura prorastanja pokrivke je od 15 - 25 °C. Ako je temperatura previsoka, treba je sniziti, a ako je ispod poželjne, prostoriju treba dogrejati.
Kad micelija proraste pokrivku, bude na 2 mm ispod površine, temperaturu treba sniziti na 15 - 18 °C. Dan - dva nakon sniženja temperature javljaju se primordije, prvi pupovi iz kojih se razvijaju plodna tela gljiva. Prvi rod se javlja nakon 8 - 15 dana od trenutka kada smo kompost pokrili. Dok se ne pojavi veliki broj gljiva veličine zrna graška , pokrivku je dovoljno zalivati sa 0,5 - 1 litra vode po kvadratnom metru. Pri tom voda ne sme kroz pokrivku dopreti do komposta, da ne bi došlo do truljenja micelije. Najbolje je zalivati po malo više puta dnevno i obavezno treba provetravati prostoriju. Vlagu vazduha treba održavati na 90 - 95 %. Sa rastom gljiva zalivanje treba pojačavati na 2 - 3 litra vode dnevno po kvadratnom metru. Bogatije berbe se zalivaju i 4 - 5 puta dnevno.
Ako se gaje radi prodaje na tržištu, berba se obavlja dok šešir još nije otvoren. Ako ste hobista, gajite za sebe, najbolji ukus i miris imaju oni šampinjoni čiji je šešir sasvim otvoren. Gljive se ne smeju seći ili čupati. Potrebno ih je blago uvrtati i nežno odvajati od micelije. Jedino tako micelija se neće oštetiti i biće spremna da da još bogatih berbi. Tek nakon branja, odreže se donji deo drške i gljive se ređaju u kutije. Treba ih što manje dodirivati da ne bi potamnele.
Nakon branja pokrivka je puna rupa koje treba zatrpati. Gljive za berbu dozrevaju u talasima. Jedan talas traje 4 - 5 dana, a jedan ciklus ima 6 - 7 talasa, najplodnija su prva tri. Od 1 tone komposta moguće je dobiti od 150 - 300 kg gljiva. Uvežban berač za 1 sat može da ubere 10 - 15 kg gljiva. Na tonu komposta to iznosi 8 - 10 sati branja po svakom talasu. Ciklus se završava nakon 4 - 6 nedelja. Stari kompost mora da se izbaci, prostorija dezinfikuje i pripremi za novi ciklus.
Tokom celog procesa moguća je pojava raznih bolesti i štetočina koje napadaju šampinjone (virusi, bakterije, plesni, mušice). Njih treba tretirati antibioticima, fungicidima i insekticidima.

Projekat uzgoja šampinjona

Uzgoj jestivih gljiva je tehnologija zahvaljujući kojoj se neiskorišćeni složeni otpad iz poljoprivredne proizvodnje iskorišćava u svrhu proizvodnje hrane visokog kvaliteta. Tehnologija se sastoji iz više celina, od kojih je za proizvođače šampinjona najznačajnija faza samog uzgoja. Naime, kompost već zasejan micelijom dolazi u gajilišta koja su adekvatno opremljena, i u toku turnusa koji traje 75 dana, proizvođač bere oko 25% gljiva u odnosu na težinu komposta koji je ubačen u gajilište. Razlozi koji doprinose profitabilnosti proizvodnje gljiva koja je nesumnjiva, leže pre svega u:
1) mogućnosti iskorišćenja prostora različite predhodne namene;
2) relativno niskoj investiciji u prilagođavanje tih prostora tehnologiji gajenja;
3) mogućnosti uspostavljanja plasteničke proizvodnje;
4) mogućnosti brzog početka posla;
5) kratkom proizvodnom ciklusu;
6) stalnom porastu potražnje.

Okvirni prikaz investicije i isplativosti proizvodnje šampinjona

Uzgoj gljiva može započeti u postojećem prostoru ili onom koji se za te potrebe izgradi. U slučaju gradnje objekta, preporučuju se plasteničko - montažni objekti čija konstrukcija traje kraće (do 20 dana), što obezbeđuje brži početak proizvodnje. Visina investicije za ovakav objekat je oko 26 EUR/m2 objekta. Zajedno sa stalažama, investicija u ovakvo gajilište je oko 3.000,00 EUR. U slučaju uspostavljanja gajilišta u postojećem prostoru površine 100 m2, investicija u sam prostor je oko 1.100 EUR, što opet zavisi od kvaliteta samog prostora. U oba slučaja, investicija ne podrazumeva ugradnju rashladnog sistema koji je specifičan za proizvodnju gljiva i predstavlja ozbiljan izdatak.

Proizvodnja: Godišnje se planira 4 turnusa.
Prikaz investicije proizvodnje sampinjona
PRIHOD: 2.800 kg x 1.4 evra = 3.920 EUR
GODIŠNJE: 4 turnusa x 3.920 evra = 15.680 EUR
PROFIT= 15.680 - 11.520 = 4160 EUR /god.

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI ASPEKT PROGRAMA

Prostorija za uzgoj sampinjonaPoznato je da pečurke imaju vrednost u ljudskoj ishrani. Šampinjoni imaju prijatan ukus i osrednju hranljivu vrednost. Obično se kao merilo ocene kvaliteta neke životne namirnice uzima količina belančevina. Sudeći po tome, gljive su po vrednosti odmah ima mesa. Sveži šampinjoni sadrže 90-91% vode, 3,5-4,9% belančevina (proteina), 3,3-3,6% ugljenih hidrata, 0,18-0,20% masti i 0,4-0,8% mineralnih materija.
U šampinjonima ima u manjim količinama i vitamina. Najviše je zastupljen vitamin C (8,6 mg/100 g), zatim vitamin B1 (0,15 mg/100g), dok vitamina B2 i B6 ima u tragovima, a nešto više ima vitamina D i provitamina A.
Znači, šampinjoni prestavljaju zdravu hranu, bogatu belančevinama a i drugim sastojcima, pa kao takvi zauzimaju sve značajnije mesto u jelovniku ljudi. Mogu se koristiti sirovi kao salata, kuvani, a najbolje uz druga lako svarljiva jela.
Uspešna proizvodnja šampinjona zavisi od spoljnih i unutrašnjih činilaca. U spoljašnje činioce spadaju uslovi sredine (temperatura, vlaga, svetlost, supstrat, vazduh i dr.), u kojima se gljiva uzgaja, a unutrašnje čine genetički i proizvodni potencijali vrste i sojeva šampinjona. Svi činioci su podjednako važni i poboljšavanjem jednog ne može se nadoknaditi nedostatak drugog ili ostalih. Ovde ćemo ukazati samo na najvažnije spoljašnje činioce u proizvodnim objektima.
Šampinjoni svoju životnu aktivnost obavljaju u dijapazonu temperature od 3 °C do 35 °C. Oni, međutim, imaju različite potrebe u pogledu temperature u raznim fazama razvoja. Optimalna temperatura u fazi razvoja micelija u hranljivom supstratu je oko 25 °C. Ukoliko je niža ili viša temperatura, rast se usporava. U fazi prorastanja micelije kroz pokrovni sloj (pokrivku) i u vreme formiranja polodosnih tela optimalna temperatura se kreće od 15-17 °C.
Sveži šampinjoni sadrže između 88-91% vode. Tako visoko učešće vode zahteva i obilje vlage tokom celog procesa proizvodnje (u hranljivom supstratu potrebno je obezbediti od 68-70%, a u pokrovnom sloju od 60-65%). Relativna vlažnost vazduha u porizvodnim objektima treba da se kreće između 85 i 95%.
U toku procesa gajenja šampinjona neophodno je prisustvo vazduha, odnosno kiseonika. Potrebe za kiseonikom su veoma velike, naročito za vreme aktivnijeg procesa razlaganja organskih materija, kojom prilikom se oslobađa veća količina ugljen-dioksida (CO2).
Ugljen-dioksid štetno deluje na normalan rast i razvoj šampinjona, a naročito ako je njegova koncentracija veća od 0,5%. U početnom periodu razvoja šampinjona nije potrebna velika izmena vazduha. Ali sa izraženijim razvojem micelija povećava se i potreba za većom izmenom vazduha, usled pojačane koncentracije CO2, a dostiže svoj maksimum u periodu formiranja plodišta.
Direktna svetlost ne smeta rastu šampinjona, ali u izvesnoj meri može izazvati povećano isušivanje proizvodnih površina, može uticati na izvesnu promenu tiplotnog režima u gajilištu, zatim može izazvati promene boje plodišta i tako umanjiti kvalitet, a može uzbrzati i razvoj uzročnika nekih bolesti i štetočina. Imajući sve to u vidu, proizvodnju šampinjona treba organizovati u mračnim prostorijama, jer se tu postižu najbolji prinosi i kvalitet.

Postupci pri gajenju šampinjona

a) Prorastanje (inkubacija)

Kada se u gajilište unese zasejana hranljiva podloga (u vrećama dimenzija 60-80x60x35 cm) preduzimaju se mere u cilju njenog prorastanja. Vlažnost vazduha u gajilištu treba da bude između 90 i 95%. Ukoliko instrumenti pokažu manju vlažnost moraju se preduzeti mere da se deficit što pre nadoknadi. To se može ostvariti:
- vlaženjem vazduha zamagljivanjem pomoću rasprskivača,
- povremenim vlaženjem poda prostorija.


Ako je vlažnost preko 95%, što se retko dešava, ona se lako može smanjivati na optimalnu povećanim provetravanjem.
Vlažnost supstrata (hranljive podloge) treba da se održava na 68-70% tokom celog inkubacionog perioda.
Ukoliko se primeti da se površina hranljive podloge počela sušiti, taj sloj treba nakvasiti. To se mora činiti jako obazrivo. Nikako jakim mlazom vode, već rasprašivačem vode u vidu izmaglice.
Veći broj proizvođača smatra da se površinski sloj hranljive podloge može zaštititi od gubitka vlage ako se pokrije vlažnim listovima novina koje se zadrže 12 do 16 dana do postavljanja pokrivača ("pokrivke") uz povremeno vlaženje. Napominjemo da za pokrivanje podloge nikako ne treba koristiti plastičnu foliju.
Temperatura u gajilištu, u vreme prorastanja hranljivog supstrata micelijom, treba da bude oko 250 C. Osciliranje temperature naviše ili naniže usporava razvoj micelije.
Prostoriju treba provetravati stalno, jer se u procesu razlaganja supstrata oslobađa velika količina ugljen-dioksida koja u povećanoj koncentraciji do 0,5% može štetno delovati na razvoj micelija.
Preventivne mere, protiv raznih mušica treba obaviti jednom ili dva puta nedeljno u toku letnjeg perioda.
Kada je hranljivi supstrat prorastao micelijom neophodno ga je pokriti organsko-mineralnom smešom, koju nazivamo pokrivkom, u sloju od 3 do 4 cm kako bi se iz micelija izazvalo stvaranje polodnice šampinjona.
Za pokrivku u gajilištima može se koristiti tzv. "kovinska zemlja" uz dodavanje kalcijum-karbonata kojim se dovodi pH vrednost na 7,8-8,0.
Ova pokrivka ima jaku poroznost i veliki vezdušni kapacitet. Redovno je dezinfikovana hemijskim sredstvima.
Međutim, najčešće se za pokrivku koriste treset, rečni mulj i kalcijum-karbonat. Tako na primer prosečan sastav pokrivača koji prave proizvođači u Holandiji, poznati po visokim prinosima, sastoji se od 50% crnog treseta, 30% belog treseta, 20% rečnog mulja. Tome dodaju 12 kg kalcijum-karbonata ili 18 kg lapora po m3 organske mešavine (uz neznatna odstupanja) i tako se podesi pH vrednost od 7,5 do 7,8%.
Proizvođači šampinjona obavljaju dezinfekciju pokrivke hemijskim putem. Masa pokrivke se dobro izmeša sa sredstvom za dezinfekciju (Basamid, @uvapin, Vapam 2-3 kg/t) i pokrije folijom tako da oslobođeni gasovi pomažu masu. Posle dva do tri dana plastična folija se otvara, postepeno uklanja i pokrivka se rastrese (prekopa) i onda se može koristiti ili lagerovati. Ako se lageruje onda se mora zaštititi od mogućih infekcija (do momenta korišćenja).
Nedostatak ovog načina dezinfekcije je u tome što se ne uništavaju i nematode, dok kod korišćenja vodene pare za ovu svrhu to nije slučaj.
Kada micelije šampinjona dobro prorastu hranljivu podlogu, a to je obično nakon 14 do 20 dana od setve, treba je pokriti pripremljenom masom pokrivača.
Pre nanošenja pokrivke potrebno je ukloniti vlažne novine ako su bile postavljene, gornju ivicu vreće treba podaviti i formirati udubljenje od 3 do 4 cm u koje se stavlja masa pokrivke.
Naneti sloj pokrivke ne treba nabijati, već samo pravnati, vodeći računa da debljina bude ista na celoj površini.
Posle postavljanja pokrivke još jednom se izvodi dezinfekcija rastvorom formalina. Rastvor se priprema tako što se uzme 2 litra 40%-nog formaldehida i pomeša sa 2 litra vode i dobro izmeša. Ta količina je dovoljna za kubni metar pokrivke. Tretiranje pokrivke sa pripremljenim rastvorom treba da bude u vidu izmaglice.
Glavne mere nege u fazi prorastanja pokrivke kao i za vreme plodonošenja su: povoljna vlažnost, toplota i provetravanje vazduha.
Vlažnost sredine u zoni pokrivača treba da se kreće od 60-65%, a vlažnost vazduha 90-95%. Najbolji način da se to ostvari je da se topla voda dozira pomoću finih rasprskivača u vidu izmaglice.
Ako se posle postavljanja pokrivke ona pravilno nakvasi onda se ne zaliva nekoliko dana. Nakon toga sledećih deset dana samo se ovlaš prska i tako održava potrebna vlažnost i to samo toliko koliko iznosi gubitak nastao isparavanjem (2-3 litra vode po m2).
Kad god se primeti da je pokrivka jako sabijena i da slabije propušta vodu, izvrši se pažljivo rastresanje (ručno ili prikladnim grabljicama). Pre tog posla korisno je pokrivku poprskati rastvorom nekog fungicida i insekticida. Za 100 m2 površine dovoljno je na primer 100 g fungicida (Benlejt) i dva decilitra insekticida (Malation).
Nakon dve nedelje, posle postavljanja pokrivke, tempratura u gajilištu se održava od 22 do 25° C. U toku osam do deset dana micelije šampinjona prorastu pokrivku skoro do samog vrha (oko 2 mm ispod površine). To se lako primećuje po pojavi plavkasto-beličastog odsjaja. Tada temperaturu treba smanjiti na 5 do 7 ° C, a vazdušnu vlažnost na 85-90%.
Prilikom provetravanja, odnosno jačeg proticanja spoljnjeg vazduha, mogla bi se smanjiti ne samo temperatura u objektu, nego i vlažnost, što bi usporilo razvoj plodišta, pa se mora o tome voditi računa. Ukoliko u prostoriju ulazi suv vazduh, onda treba obezbediti da on prelazi preko vlažnog zastirača kako bi se ovlažio i tako izbegle nepoželjne posledice.
Kada se na površini pokrivke pojave mali skupovi miocelija, znak je da se formiraju plodišta šampinjona (karpofor). Primordijum se zapaža golim okom u vidu sitnih, belih tačkica (kao krupa). Ova faza je dosta osetljiva pa se strujanje vazduha mora smanjiti, a izbegava se i zalivanje. Nakon sledećih osam dana plodnice dostignu veličinu zrna graška, 4 do 5 dana posle toga treba očekivati prvu berbu. U toj fazi potrebno je obilno zalivanje (2 - 2,5 l/m2), jer tada nastaje njihov intenzivan porast, a i provertavanje prouzrokuje smanjenje vlažnosti pokrivci, odnosno celom gajilištu.
Svakodnevna briga radnika u gajilištu ne sastoji se samo u valjanom zalivanju i održavanju vlažnosti, nego i u održavanju temperature, provetravanju kao i redovnoj kontroli da u objekat ne prodru muve, mušice, šugavci i drugi insekti. Treba svakodnevno pregledati postavljene mreže na svim ulazima i izlazima. Ukoliko ima oštećenja treba ih odmah otkloniti.
Tokom svakodnevnog rada i pregleda u gajilištu, naročito treba obratiti pažnju na zdravstveno stanje šampinjona. Ukoliko se primete deformacije, odnosno oštećenja plodišta, treba ih odmah odstraniti iz objekta i dotično mesto dezinfikovati.

b) Berba šampinjona

U gajilištima šampinjoni se beru u 4 do 5 navrata. Vreme između berbi (talasa) je obično nedelju dana. Vreme berbe traje oko 45 dana.
U tom periodu u gajilištu se obezbeđuju sledeći uslovi:
Temperatura U supstratu za vreme trajanja berbe temperatura je obično od 15 do 17° C. Ukoliko je temperatura viša drške plodišta mogu da se izduže, a ako je niža od 15° C, produžava se vreme porasta, ali je kvalitet šampinjona bolji.
Ovaj toplotni režim u gajilištima teško se održava u toku letnjih žega ukoliko objekti nisu najbolje izolovani.
Vlažnost U pokrivci relativna vlažnost se najčešće kreće od 60 do 65%, a vlažnost vazduha oko 95%.
Optimalna vlažnost pokrivke i u objektu gajilišta održava se zalivanjem.
Provetravanje U periodu intenzivnog porasta šampinjona javljaju se velike količine CO2 koji, ako se blagovremeno ne odstrani, može da izazove potpunu blokadu razvoja šampinjona. Da bi se to izbeglo izmena vazduha u gajilištu izvodi se svakodnevno i u više navrata sa blagim strujanjem vazduha.
Ima mišljenja da bi količina vazduha trebala da bude 60 do 80 m3 po toni supstrata za 1 čas.
Plodišta šampinjona obično se beru kada šešir dostigne prečnik oko 3 cm i pre nego što se otvore sa donje strane.
Berba plodišta šampinjona obustavlja se ručno, a vrše je obučeni radnici tako što se šešir plodnice uhvati sa 3 prsta, malo se pokrene u desno pa u levo (kao kada se zavrće i odvrće šraf) i onda se lako odvoji od pokrivke. Drugom rukom se odseca drška sa delom micelije. Koliko će se od drške odrezati zavisi od navika potrošača, odnosno od zahteva kupca. Za neka tržišta se podrezuju odmah ispod šešira plodišta, a najčešće za domaće tržište na 10 mm ispod klobuka. Zatim se plodište stavlja u pripremljenu ambalažu. Iskusan radnik može jednim zahvatom da ubere 2-3 plodišta i da za 1 čas ubere, podseče i stavi u ambalažu 10-20 kg, a prosečno 15 kg šampinjona.
U toku berbe posebna pažnja se posvećuje zdravstenom stanju šampinjona. Prilikom podrezivanja treba videti da li je svako plodište zdravo ili je napadnuto larvom nekog insekta, što se naročito dešava u letnjim, odnosno toplim mesecima. Obolela plodišta se pažljivo odstranjuju a deo supstrata na kojem su rasla dobro dezinfikuje kako bi se zaustavilo širenje zaraze.
Odsečeni delovi drške i korena šampinjona, sakupljeni u posebnim posudama, moraju se izneti iz gajilišta i treba ih na prikladnom mestu zakopati i spaliti.
Broj berbi zavisi u prvom redu od sprovedenih tehnoloških mera i ostvarenih uslova u proizvodnji. najčešće se u gajilištima ostvare 4 berbe. Vremenski razmak između berbi je obično 7 do 10 dana. Prema tome, sezona ukupne berbe traje između 35 i 40 dana. Prve 3 berbe daju oko četvrtine ukupnog prinosa.
Prosečno stvaren prinios šampinjona iznosi oko 15,25 kg na 100 kg hranljive podloge.
Klasiranje šampinjona Prilikom klasiranja mora se poći u prvom redu, od navika potrošača. većina potrošača traži da plodišta šampinjona budu zatvorena i podrezana odmah ispod šešira koji imaju prečnik 3 cm.
Ambalaža i pakovanje Ambalaža za pakovanje svežih šampinjona se sastoji od izduženih tanjirastih posuda od stiropora ili kartona pokrivenih providnim celofanom u težini od 0,5 do 1 kg, a za srednje pakovanje 2 do 5 kg, obično je u vidu prikladnih gajbica, sandučića i sl., sa odgovarajućim poklopcem. Za veće potrošače (restorani, hoteli, menze i sl.) koristi se veća plastična ambalaža (10 kg) a koristi se kao trajna (više puta). Ona je laka, čvrsta, pogodna za oranje i dezinfekciju.
Na ambalaži se postavlja certifikat sa podacima o proizvođaču, vrsti i klasi šampinjona, bruto i neto težini, vremenu berbe i pakovanja, kao i upoutstvo za čuvanje i sl.
Tako pripremljeni šampinjoni se upućuju na tržište, ili se čuvaju na temperaturi od 2° C.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO