POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ RACUNOVODSTVA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ RAČUNOVODSTVA
Gledaj Filmove Online

SVOĐENJE KNJIGOVODSTVENOG NA STVARNO STANJE

Preduzeće kao celina je skup međusobno povezanih elemenata koji funkcionišu sa svrhom ostvarivanja nekog cilja. Preduzeće je dinamičan, stohastičan i autonoman sistem. Svi problemi u poslovanju jednog preduzeća nastaju zbog nedostatka informacija. Računovodstvene informacije prezentiraju se korisnicima putem računovodstvenih izveštaja.
Menadzment ima primarnu odgovornost da pripremi i prezentira financijske izveštaje preduzeća.
Računovodstvo je naučni process identifikovanja, merenja i prezentovanja ekonomskih informacija sa ciljem da korisnicima informacija omogući donošenje odluka na bazi činjenica.
Računovodstvo je zaokruženi sastav evidencije u kom se na poseban način planiraju, evidentiraju, kontrolišu i analiziraju stanja i kretanja imovine i izvora imovine u preduzeću te na temelju toga sastavljaju finansijski izvještaji.
Računovodstvo je veština beleženja, razvrstavanja, skraćenog prikazivanja i interpretiranja u novčanom obliku izraženih poslovnih događaja.
Računovodstvo je uslužna funkcija koja prikuplja, obrađuje i prezentira računovodstvene informacije o poslovanju preduzeća i dostavlja ih zainteresovanim korisnicima.
Predmet knjigovodstvene evidencije su svi poslovni događaji koji ispunjavaju određene uslove:

  1. da je poslovni događaj nastao
  2. da se mogu dokazati pouzdanom ispravom
da se može vrednosno izraziti
da se menja postojeće stanje imovine, kapitala, obveza, prihoda ili rashoda

Računovdstveni proces

Faze:
1. Prikupljanje podataka o nastalim poslovnim događajima - odnosi se na prikupljanje podataka dobijenih na temelju računovdstvenih isprava, a predmet računovodstvenog procesa biće sledeći poslovni događaji:
  • oni nastali unutar preduzeća
  • oni nastali na relaciji preduzeće – okruženje
  • oni nastali na relaciji okruženje – okruženje ali u vezi s preduzećem (npr. banka plaća našem dobavljaču)

2.– Proces obrade

    • analiza poslovnih događaja
    • proces evidentiranja u poslovnim knjigama
    • sastavljanje probnog bilansa

3. Sastavljanje FI - Obuhvata bilans, račun dobitka i gubitka, izveštaj o novčanom toku, izvještaj o promenama glavnice, računovodstvenih politika i beleške.
Temeljni FI se čuvaju trajno i u izvorniku, sastavljaju se za poslovnu godinu ili kraća obračunska razdoblja.
Zakon propisuje minimalne pozicije.
Jednom godišnje moraju se objavljivati FI kao i mišljenja revizora, te predati u sudski registar.

1. SVOĐENJE KNJIGOVODSTVENOG NA STVARNO STANJE

Na kraju poslovne godine, pre sastavljanja bilansa i zaključenja poslovnih knjiga, vrši se inventarisanje (popis) sredstava i izvora sredstava sa ciljem da se njihova stvarna vrednost uporedi sa knjigovodstvenim stanjem.

      POPIS (INVENTARISANJE)

 Popis ili inventarisanje je postupak utvrđivanja stvarnog stanja imovine, obveza i tuđe imovine i zaključenje na dan popisa kod preduzetnika i upoređivanje sa knjigovodstvenim stanjem.
Inventarisanje je popis imovine i obveza preduzeća, dokument koji se sastavlja prilikom popisa zove se inventar (popisna lista).
Inventarisanje može nastati i kod:

  • Promene cena
  • Statusne promene
  • Stečaj i likvidacija

Ciljevi inventarisanja:

  • utvrđivanje stvarnog stanja imovine i obveza preduzeća
  • usklađivanje knjigovodstvenog stanja imovine i obveza sa stvarnim stanjem

Predmet popisa su:

  • Sva imovina preduzeća
  • Obveze
  • Tuđa imovina zatečena na dan popisa kod preduzetnika

Vrste popisa:

- prema vremenu kada se sprovodi

  • Redovan popis (obavlja se prema unapred utvrđenim rokovima, obavezno 31.12.)
  • Vanredan popis (sprovodi se kada to zahtevaju prilike)

- prema predmetu obuhvata popisa

  • Kontinuiran popis (obavlja se kontinuirano tokom godine, a 31.12. obavezno se provodi potpuni popis)

 KONTINUIRANI POPIS:

  • koriste ga velika preduzeća
  • npr. dugotrajnu imovinu i obveze mogu popisivati bilo kada tokom godine jer nema velikih promena, a kratkotrajnu imovinu i obveze na kraju godine
  • ni jedan deo imovine i obveza ne sme ostati nepopisan
  • Vanredni popis
    • Potpuni popis (obuhvata ukupnu imovinu, obveze i tuđu imovinu)

 POTPUNI POPIS

  • na kraju poslovne godine i na početku poslovanja
  • prilikom statusnih promena (spajanje, deoba, stečaj, likvidacija i sl.)
  • popisuje se sva imovina i sve obveze preduzeća
    • Delimični popis (obuhvata samo određene vrste imovine i obveza)

 DELIMIČNI POPIS

  • sprovodi se kad se popisuje samo neki deo imovine ili neki deo obaveza
  • najčešće je to i vanredan popis (zbog sniženja cena nekih artikala, popis blagajne kod primopredaje dužnosti blagajnika)

Faze popisa:

  • prethodni radovi
    • imenovanje popisne komisije
      • za člana popisne komisije ne može biti izabrana osoba koja je odgovorna za taj deo imovine
    • izrada uputstva i plana popisa
    • priprema imovine i obveza
  • utvrđivanje stvarnog stanja
    • utvrđuje se unosom u popisne liste
  • procena imovine i obveza
    • vrednost se mora svesti na neto tržišnu da ne bi bilo gubitaka u bilansu
    • oštećenu imovinu treba otpisati iz istog razloga
  • utvrđivanje popisanih razlika
    • upoređuje se knjigovodstveno sa stvarnim stanjem
    • razlika može biti inventarni višak ili inventarni manjak
  • sastavljanje i razmatranje elaborata

daje se predlog za eliminisanje viškova ili manjkova

Na kraju popisa popisna komisija sastavlja elaborat o popisu koji ima dva dela:

  1. popisne liste
  2. izveštaj o popisu

Izveštaj o popisu sadrži 3 dela:

  1. mišljenje o uzrocima inventarnih viškova i manjkova
  2. predlog mera za uklanjanje inventarnih viškova i manjkova
  3. predlozi za knjiženja inventarnih viškova i manjkova

Knjigovodstveno stanje ili stanje po knjigama, pokazuje kolika treba da je vrednost pojedinih kategorija sredstava i izvora sredstava i omogućava da se utvrde i knjiže razlike. Osim toga, ispituju se uzroci koji su doveli do pojave razlike i preduzimaju se odgovarajuće mere.
Utvrđene razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja su inventarni viškovi (kada je stvarno stanje veće od knjigovodstvenog) ili manjak (kada je stvarno stanje manje od knjigovodstvenog).
Manjak ili višak mogu da nastanu na različitim pozicijama konta stanja: u blagajni, na zalihama i sl. Uzroci manjaka ili viška mogu da budu različiti.

Te razlike mogu nastati zbog:

  • Normiranih gubitaka (kalo, rasip, lom i kvar)
  • Pogrešnog knjiženja u knjigovodstvu (ako se neka isprava pogrešno knjiži, ako se dvostruko knjiži ili ako uopšte nije knjižena)
  • Nesavesnog rukovanja imovinom (kod zamene artikala ili otuđivanje imovine)
  • Elementarnih nepogoda (poplava, tuča, potres, požar)

 
1.2. KNJIŽENJE (ELIMINISANJE) INVENTARNIH RAZLIKA

Razlika između stvarnog stanja (stanja po popisu) i knjigovodstvenog stanja iskazuje se i knjiži kao manjak ili višak. Za iznos manjka smanjuju se iznosi na kontma onih sredstava kod kojih su manjkovi utvrđeni, a za isti iznos povećavaju vanredni rashodi. Suprotno, za iznos viškova povećavaju se iznosi na kontima onih sredstava kod kojih su utvrđeni višak, a za isti iznos se povećavaju vanredni prihodi.

Višak po popisu:

  • kod inventarnih viškova zaduži se konto imovine, a priznaje se prihodi utvrđeni popisom

Manjak po popisu:

 kada je pospisano stanje manje od knjigovodstvenog

  • kod manjkova važno je je li uprava donela odluku da se radi o opravdanom ili neopravdanom manjku
  • ako se radi o opravdanom manjku on se knjiži kao rashod utvrđen popisom tj. priznajemo konto imovine, teretimo konto rashoda drugim rečima ako je opravdan manjak knjiži se na teret rashoda (inventarni manjak duguje, zalihe potražuju )
  • ako se radi o neopravdanom manjku, to znači da odgovorna osoba mora platiti taj iznos
  • kada plati to knjižimo tako da teretimo imovinu, a priznajemo potraživanja od radnika
  • knjiženje kada teretimo odgovornu osobu je složeno jer je teretimo za prodajnu cenu s obračunatim PDV-om

ZAKLJUČAK

 Na kraju računovodstvenog perioda, a pre zaključivanja poslovnih knjiga, sprovode se predzaključni stavovi. Oni imaju za cilj da vremenski razgraničene prihode i rashode koji se odnose na isti obračunski period za koji se sastavljaju izveštaji, kao i da svedu knjigovodstveno na stvarno stanje.
Viškovi i manjkovi koji proističu kao razlika između knjigovodstvenog i stvarnog stanja sredstava knjiže se kao vanredni prihodi, odnosno vanredni rashodi. Za iste iznose povećavaju se, ili smanjuju, pozicije sredstava kod kojih je utvrđen višak ili manjak po popisu.
Suština predzaključnih stavova je u tome da se obezbedi realan prikaz poslovnog rezlutata i finansijskog položaja preduzeća.
Postojanje tj. knjiženje prihoda i rashpda utiču na konačan izgled bilansa uspeha.
Svi viškovi povećavaju prihod jer se knjiže na klasi 6.
Svi manjkovi smanjuju prihode jer se knjiže na klasi 5 odnosno na teret troškova.

LITERATURA

(1) Prof. dr. Šljivić S.- “Dvojno knjigovodstvo”, ICIM, Kruševac, 2005.
(2) www. ekonomist.co .yu

 

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO