POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ RACUNOVODSTVA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ RACUNOVODSTVA
Gledaj Filmove Online

Knjigovodstvo osnovnih sredstava

Racunovodstvo - pojam i zadaci

U okviru predmeta Racunovodstvo izucava se ekonomska problematika preduzeca, privredne pojave u preduzecu i utvrdjuje vrednosni odnos izmedju ulozenih sredstava u delatnost kojom se bavi preduzece i postignutih rezultata. Poslovanje svakog preduzeca kao i upravljanje istim predstavlja stalno prilagodavanje promenljivim uslovima poslovanja. Poslovne odluke kroz koje se upravljanje preduzecem izražava moraju se zasnivati na blagovremenim, potpunim i adekvatnim odlukama primerenim informacijama. Informativnu podršku upraljanjem preduzeca pruža racunovodstvo. Zbog toga se racunovostvo najcešce definiše kao podfunkcija funkcije upravljanja. Mnogi autori pod pojmom racunovodstva obuhvataju sve postupke ciji je zadatak kolicinsko i vrednosno obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i ucinaka koji nastanu u preduzecu ( izazvani proizvodnjom ili prodajom ).

Racunovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Dokumentovanost i kontrola predstavljaju prvi interni zadatak i ostvaruju se putem kolicinskog i vrednosnog obuhvatanja kao i nadzora nad privrednim procesima u preduzecu. Drugi važan interni zadatak je pružanje upravi preduzeca osnove za planiranje stanja imovine i rentabiliteta. Zadaci eksternog racunovodstva vezani su za polaganje racuna i informisanje. Na osnovu zakonskih propisa sva preduzeca su obavezna da polože racun o poslovnim tokovima, a takav zahtev je iskljucivo ostvariv uz pomoc racunovodstva. Delom zbog zakonske obaveze a delom zbog upravljanja menadžmentom racunovodstva. Svrha racunovodstva je da informiše vlasnike, poverioce, zaposlene, poreske organe i ostalu zainteresovanu javnost o finansijskom i prinosnom položaju preduzeca.

Celina racunovodstva moze da se podeli prema razlicitim kriterijumima. Na primer, prema grupama srodnih poslova ( knjigovodstvo sa bilansom, obracun troskova, racunovodstveno planiranje i analiza, kontrola i revizija ). Ili pak prema nameni u upotrebi Racunovodstvo se deli na ono koje je usmereno ka ispunjenju informativnih zahteva eksternih korisnika i nazivamo ga finansijskim racunovodstvom, dok racunovodstvo ciji je primarni cilj zadovoljenje potreba za informacijama uprave preduzeca nazivamo upravljacko racunovodstvo.


Knjigovodstvo – pojam , ciljevi i zadaci

Knjigovodstvo obezbeduje podatke koji se na razlicite nacine primenjuju u pojedinim delovima racunovodstva. To je osnovni razlog zbog cega se knjigovodstvo najcešce definiše kao racunska osnova racunovodstva. Knjigovodstvo pri racunovodstvenom planiranju pruža osnovu tako što pri izradi plana i uvek polazi od sadašnjeg stanja a potom omogucava pružanje podataka o ostvarenom rezultatu kao i o stanju imovine. Knjigovodstvo mora raspolagati pouzdanim informacijama da bi se donele što kvalitetnije poslovne odluke.

Ciljevi knjigovodstva se izvode iz ciljeva preduzeca. Ono pocinje osnivanjem preduzeca i prestaje trenutkom njegove likvidacije. Osnovni ciljevi knjigovodstva su :

1. utvrdivanje rezultata poslovanja ( dobitka ili gubitka ) u odredenom vremenskom periodu;
2. utvrdivanje stanja imovine , obaveza kao i sopstvenog kapitala na odredjeni dan obracuna;
3. pružanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju pojedinim delovima imovine preduzeca;
4. pružanje podataka za planiranje rezultata poslovanja , stanja imovine kao i priliva i odliva novca;
5. pružnje podataka za kontrolu izvršenja planskih velicina.

Da bi svi ovi navedeni ciljevi bili ostvareni neophodno je da menadžment racunovodstva prikupi sve informacije koje dokazuju nastanak svakog poslovnog dogodaja tj. prikupljanje, klasifikovanje, reklasifikovanje, beleženje, cuvanje podataka i naravno izveštavanje o nastalim poslovnim dogadajima ( a sve to predstavlja zadatke knjigovodstva ).
Postoje dva metoda vodjenja knjigovodstva: prosto i dvojno knjigovodstvo.
Prosto knjigovodstvo je nezaokruzen sistem u kome se vode evidencije o pojedinim delovima imovine, kao sto su: gotovina, roba, duznici, poverioci i sl. Iz prostih ( pojedinacnih, izolovanih ) evidencija ne moze se utvrditi ni ukupna vrednost imovine i obaveza, a ni ostvareni rezultati poslovanja.
Dvojno knjigovodstvo je zaokruzen sistem evidencije u koji su ukljuceni svi delovi imovine, obaveze i kapital, kao i promene na njima, sto omogucava da se na osnovu knjigovodstvenih podataka utvrdi ukupna vrednost imovine, obaveza i rezultat poslovanja preduzeca.


Osnovna sredstva - pojam i podela


U zavisnosti od funkcije koju imaju u procesu proizvodnje ukupno uložena sredstva jednog preduzeca mogu se podeliti na osnovna sredstva i obrtna sredstva.
Osnovna sredstva predstavljaju sva ona sredstva koja u proces proizvodnje jednog preduzeca ulaze svojom celokupnom vrednošcu , ali se pri jednom poslovnom ciklusu ne utroše u celosti vec se njihova vrednost usled fizickog kao i moralnog rabacenja postepeno smanjuje i do kraja proizvodnog ciklusa zadržavaju svoj prvobitni oblik. Osnovna sredstva se mogu javiti u obliku : stvari , prava i novca.
Podela osnovnih sredstava može se izvršiti prema razlicitim kriterijumima u zavisnosti od potrebe preduzeca. U našim zakonskim propisima najcešce kao kriterijum za podelu osnovnih sredstava koristi se proces proizvodnje , tako da razlikujemo :

1. osnovna sredstva u pripremi ( izgradnji );
2. osnovna sredstva u funkciji;
3. osnovna sredstva van funkcije.

Osnovna sredstva u pripremi ( u izgradnji )

Veoma je bitno precizirati koje stvari ili koja prava treba nabaviti kao i iz kojih izvora ce biti izvršeno finansiranje te iste nabavke. Kod ovih sredstava visina potrebnih novcanih sredstava za njihovu nabavku se odreduje na osnovu investicionih programa kao i tehnicke dokumentacije (predracunska vrednost gradevinskih objekata, opreme, visine troškova montaže i drugi izdaci vezani za izgradnju i puštanje u rad datog objekta kao i izvori iz kojih se obezbeduju sredstva za finansiranje izgradnje ).

Ulaganje u sva osnovna sredstva mogu se vršiti sa ciljem da se izgradi: novi kapacitet, proširi vec postojeci kapacitet, modernizuje ili pak izvrši zamena postojeceg kapaciteta. Osnovna sredstva u pripremi su prema tome ona sredstva cija izgradnja još uvek nije završena, kao i ona sredstva koja još uvek nisu spremna za datu poslovnu aktivnost. Ova sredstva se mogu javiti u sledecim oblicima :
1. potraživanja za avanse;
2 .potraživanja po osnovu zajednicke izgradnje osnovnih sredstava;
3 .investicije u toku.

Osnovna sredstva u funkiciji

Sva osnovna sredstva jednog preduzeca koja se koriste za obavljanje delatnosti kojom se preduzece bavi predstavljaju osnovna sredstva u funkciji. U ova sredstva spadaju sledece stvari i prava: zemljišta koja služe u privredne svrhe, šume, gradevinski objekti, oprema, dugogodišnji zasadi, osnovno stado, materijalna prava, osnivacka ulaganja datog preduzeca i ostala osnovna sredstva.


Osnovna sredstva van funkcije

Sve obustavljene investicije jednog preduzeca, kao i osnovna sredstva koja se ne mogu više koristiti zbog svoje fizicke porabacenosti, ili je pak njihovo korišcenje postalo ekonomski necelishodno zbog svog moralnog zastarevanja kao i sva ona sredstva zbog kojih pri izmeni proizvodnog programa gube svoju upotrebnu vrednost predstavljaju osnovna sredstva van funkcije datog preduzeca.

Zbog toga što ne ucestvuju u obavljanju poslovnih aktivnosti jednog preduzeca ova sredstva se otpisuju ( ova sredstva mogu izazvati dodatne troškove i na taj nacin smanjiti finansijski rezultat polovanja datog preduzeca ). Ova sredstva van funkcije otpisuju se otudenjem putem prodaje, privremenim ili trajnim ustupanjem nekom drugom preduzecu kome su ova sredstva potrebna za poslovanje ili se pristupa njihovom ponovnom osposobljavanju radi ponovne upotrebe za poslovne funkcije u preduzecu.


Knjigovodstvena evidencija osnovnih sredstava


Da bi se moglo govoriti o evidenciji osnovnih sredstava i obracunavanju njihove amortizacije, treba napomenuti koje se vrednosti razlikuju kod osnovnih sredstava.
Vrednost osnovnih sredstava po kojoj su kupljena od dobavljaca predstavlja njihovu fakturnu vrednost. Fakturna vrednost dobavljaca, uvecana za zavisne troskove ovih sredstava (dopreme, carine, montaze, poreza i sl.) i dovodjenje u stanje njihove funkcionalne pripremljenosti, tj. ukljucivanje u upotrebu, predstavlja nabavnu vrednost.
Nabavna vrednost sluzi za evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu, kao osnovica za obracunavanje amortizacije, tj. otpisivanje. Kada se nabavna vrednost umanji za izvrsene obaveze (amortizovanu vrednost), dobija se sadasnja vrednost osnovnih sredstava. Trzisna vrednost osnovnih sredstava predstavlja vrednost koja moze da se postigne njihovom prodajom i koja moze biti veca ili manja od sadasnje vrednosti.
Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja svodjenje knjigovodstvene vrednosti na trzisnu vrednost. Za to svodjenje se koristi koeficjent revalorizacije po mesecima u toku godine i zbirni koeficjent na kraju poslovne godine. Koeficjent predstavlja stopu rasta cena na malo koju zvanicno objavljuje zavod za statistiku. Vrsi se radi obracunavanja realne amortizacije i radi utvrdjivanja dobiti.
Za evidenciju osnovnih sredstava koriste se sledeca dokumenta:

Za evidenciju nabavke:
1) faktura dobavljaca ( o kupovini ) osnovnih sredstava,prevozu,montazi,carinama…
2) obracun ( situacije )
3) resenje o besplatnom prijemu, izvestaj, zapisnici

Bez obzira na nacin nabavke, fizicki prijem osnovnih sredstava vrsi se komisijskim zapisnikom o prijem – preuzimanju osnovnih sredstava. Po zavrsenoj nabavci strucna sluzba zaduzena za njenu realizaciju treba da sastavi izvestaj o stavljanju osnovnih sredstava u upotrebu.

Za evidenciju otudjivanja koriste se sledeca dokumenta:
1) odluka i zapisnik o rashodovanju osnovnog sredstva ( izvestaj o aktiviranju ) koji predstavlja nalog za knjigovodstveni obracun
2) odluka i zapisnik o primopredaji i faktura o prodaji osnovnog sredstva
3) odluka i zapisnik o besplatnom ustupanju osnovnog sredstva

Zadatak knjigovodstva osnovnih sredstava jeste, izmedju ostalog, da utvrdi poslovne knjige u koje ce se evidentirati svi podaci i sve promene na ovim sredstvima.
Svako preduzece ima obavezu da organizuje evidenciju o sopstvenim osnovnim sredstvima tako da se u svakom trenutku može sagledati : nabavna , otpisana i sadašnja vrednost osnovnih sredstava u celini , kao i svakog pojedinacnog osnovnog sredstva tog preduzeca. Takva evidencija preduzeca vodi se kroz sledecu dokumentaciju :
1. glavnu knjigu;
2. knjigu inventara;
3. analiticke kartice osnovnih sredstava.

U glavnoj knjizi vodi se sinteticka evidencija kao i evidencija po grupama osnovnih sredstava. Preko ovih racuna prati se samo stanje ali i kretanje osnovnih sredstava iskljucivo po vrednosti.

Knjiga inventara je oblik analiticke evidencije, uvek je povezana i ne vodi se nikada u slobodnim listovima. Ona uvek mora biti overena od ovlašcenog lica sa precizno numerisanim stranicama zbog eventualne zloupotrebe. Knjiga inventara treba da pruži podatke o stanju ali i promenama osnovnih sredstava. Ona uvek mora da sadrži sledece: inventarni broj, nomenklaturni broj, naziv, podatke o dobavljacu i njegovom sedištu, precizno evidentiran broj i datum dokumenta o prijemu osnovnog sredstva, vek trajanja, datum stavljanja u upotrebu istog, nabavnu vrednost, otudenje, rashodovanje sa naznacenim datumom i primedbom knjigovodstvenog inventara osnovnih sredstava. Znaci ona pruza veoma veliki broj razlicitih podataka, od opstih, tehnickih do ekonomskih, sto po pravilu nije slucaj sa ostalim hronoloskim evidencijama. Ovakva knjiga inventara koristi se sve dok u njoj postoji slobodnih listova. Tek pošto se popuni otvara se nova u kojoj se nastavlja evidencija na potpuno identican nacin koji je vec naveden u prethodnom tekstu. Ova se hronoloska evidencija ne zakljucuje krajem godine vec prestankom rada preduzeca i ona prati sve promene na osnovnom sredstvu tokom njegovog veka trajanja.

Analiticke kartice osnovnih sredstava predstavlja analiticku evidenciju o postojecim osnovnim sredstvima jednog preduzeca koja se vodi na slobodnim listovima koje u knjigovodstvu nazivamo karticama. Za svaku stvar iz osnovnog sredstva otvara se posebna kartica. Na prednjoj strani svake kartice upisuju se osnovni podaci o osnovnom sredstvu i to: inventarni broj, nomenklaturni broj, tacan naziv osnovnog sredstva, svi potrebni podaci o dobavljacu, datum stavljanja sredstava u upotrebu i ostali podaci vezani za odredena osnovna sredstva. Na poledini analitickih kartica knjiži se stanje i sve promene vezane za vrednost osnovnih sredstava. Skup svih analitickih kartica jednog preduzeca predstavlja kartoteku osnovnih sredstava tog preduzeca.

Pored pomenutih dokumentacija u jednom preduzecu moguce je koristiti i dodatnu pomocnu evidenciju. Jedna od takvih vidova evidencija je reversna knjiga. Ove knjige služe preduzecu da pruži dodatne podatke gde tj. u kom delu preduzeca se nalaze i koriste osnovna sredstva, ko je za njih zadužen kao i ko odgovara za njihovu ispravnost. Reversna knjiga se ne vodi za celo preduzece kao što je slucaj kod knjige inventara, vec se odnosi na uže organizacione jedinice. U ovu knjigu potrebni podaci o osnovnim sredstvima koje jedno preduzece poseduje unose se hronološkim redom , baš onako kako i pristižu u to preduzece.

Za evidenciju svih osnovnih sredstava iz kojih se izuzimaju zemljišta, šume, višegodišnji zasadi i osnovna stada knjigovodstvo svakog preduzeca koristi dva paralelana racuna. Na prvom od ovih paralelnih racuna treba obezbediti sve neophodne podatke o nabavnoj vrednosti, dok na drugom racunu treba obezbediti podatke o otpisanoj vrednosti konkretne vrste sredstava. Na osnovu ovako tacno evidentiranih paralelnih racuna knjigovodstvo je u mogucnosti da obracuna i trecu vrednost ovih osnovnih sredstava , a to je sadašnja vrednost.

Svako preduzece zakonski je obavezno da prati kontni okvir koji propisuje država u kojoj to isto preduzece posluje. Prema najnovijem kontnom planu svaki od osnovnih sredstava ima svoj tacno odradeni broj racuna radi lakše knjigovodstvene evidencije. U našoj zemlji za evidenciju osnovnih sredstava predvidjeni su sledeci racuni :

020 - zemljišta;
021 - šume i višegodišnji zasadi;
022 - gradevinski objekti;
023 - postrojenja i oprema;
024 - investicione nekretnine;
025 - osnovno stado;
026 - ostale nekretnine , postrojenja i oprema;
027 - nekretnine , postrojenja , oprema i biološka sredstva u pripremi;
028 - avansi za nekretnine , postrojenja , opremu i biološka sredstva;

Svaki od ovih racuna se najcešce analiticki rašclanjava, jer sem brojnosti pojedinih vrsta sredstava rašclanjavanje nalaže i potrebu za obezbedivanjem nekih podataka koji se ne mogu dobiti sa finansijskih kartica. Tu pre svega mislimo na podatke o kolicinama, površini, snazi, kapacitetu, modelu ...

Ulaganja u osnovna sredstva


Proces ulaganja u osnovna sredstva odvija se kroz dve posebno odvojene faze i obe su predmet knjigovodstvenog obuhvatanja. Prva faza predstavlja kupovinu kao i prijem materijalnih vrednosti dok druga faza predstavlja isplatu obaveza za nabavljenim sredstvima. Obe ove faze cine celinu procesa ulaganja novca u osnovna sredstva i ostale faktore proizvodnje. Zbog toga se kupovina tj. prijem i novcani izdatak u knjigovodstvu prikazuju paralelno. Preduzeca svoja osnovna sredstva (stvari i prava ) mogu pribavljati na tri nacina a to su :
1. kupovina;
2. izgradnja;
3 .ostali nacini.


Za sva tri pomenuta nacina nabavke osnovnih sredstava isplata se može izvršiti sa :
1. žiro racuna;
2. iz izdvojenih novcanih sredstava za investicije;
3. iz odobrenih zajmova;
4. kombinovano iz prethodnih izvora.


-kupovina osnovnih sredstava

Pri knjiženju ekonomskih promena vezanih za osnovna sredstva koristi se sinteticki racun osnovna sredstva za sva osnovna sredstva u obliku stvari. Knjiženje kupovine novih osnovnih sredstava razlikuje se od knjiženja korišcenih osnovnih sredstava. Kupovinom osnovnih sredstava zamenjuju se dotrajala osnovna sredstva tj. proširuju se postojeci kapaciteti preduzeca.

a) kupovina novih osnovnih sredstava

Preduzece može da nade gotova sredstva na tržištu gotova , spremna da se bez ikakvih dodatnih intervencija ukljuce u funkciju. Tada knjiženje vršimo tako što se za nabavnu vrednost osnovnog sredstva zaduži odgovarajuci racun osnovnih sredstava dok na racunu Dobavljaci za osnovna sredstva beležimo porast obaveza. U koliko se kupljeno osnovno sredstvo ne može neposredno ukljuciti u poslovnu aktivnost , vec se prethodno mora izvršiti montaža , izgradnja postolja , prikljucaka i dr. tada se kupovina obuhvata na racunu Investicije u toku. Na ovom racunu knjižimo i sve troškove nabavke. Na dugovnoj strani ovog racuna prikupljaju se svi elementi nabavne vrednosti dok se protivuknjiženja sprovode na poražnoj strani racuna Dobavljaci za osnovna sredstva. Likvidiranje obaveza prema dobavljacima knjiži se tako što se ovaj racun zaduži , a odobri se odgovarajuci racun izvora sredstava iz kojega je kupovina finansirana.

Graficki prikaz napred opisanih knjiženja izgleda ovako:

Knjizenja

(1) prijem fakture za kupljeno osnovno sredstvo koje ne podleže montaži i za zavisne troškove nabavke;
(2) prijem fakture za osnovno sredstvo koje se mora montirati , fakture za zavisne troškove nabavke i za montažu;
(3) aktiviranje osnovnog sredstva;
(4) isplata obaveza prema dobavljacima.


b) kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava

Neke od potreba za osnovnim sredstvima preduzece pokriva kupovinom korišcenih osnovnih sredstava tj.onih koja su postala nepotrebna preduzecima koja ih izlažu prodaji. Cena ovih osnovnih sredstava odredena je ponudom i tražnjom na tržištu pa njihova kupovna vrednost može biti jednaka, viša ili niža od njihove neotpisane vrednosti. Nabavka ovih sredstava može biti u celini ili delimicno finansirana iz dugorocnih kredita tj. obaveza prema dobavljacu može biti izmirena na taj nacin što ce preduzece kupac preuzeti na sebe obavezu dalje otplate datog kredita.Graficki prikaz ovih knjiženja :

Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava

(1) i (2) –knjiženje kupovine ovih sredstava vrši se tako što se za nabavnu vrednost zadužuje racun Osnovna sredstva, a odobrava se racun Ispravka vrednosti osnovnih sredstava i racun Dugorocni krediti za iznos preuzetog kredita.

Prijem osnovnih sredstava bez naknade


Preduzeca koja se nalaze u društvenoj sredini mogu osnovna sredstva sticati i prijemom bez naknade. Prijem osnovnih sredstava bez naknade tj. na poklon vrši se na osnovu ugovora izmedu preduzeca ustupioca i preduzeca primaoca sredstava. Predmet ustupanja mogu biti i stvari i prava. Knjiženje prijema ovih sredstava vrši se tako što se na racunu osnovnih sredstava knjiži povecanje u visini nabavne vrednosti preuzetog osnovnog sredstva, za visinu otpisane vrednosti odobravaracun Ispravka vrednosti osnovnih sredstava, dok se za sadašnju, neotpisanu vrednost odobrava racun sopstvenog kapitala Pocetni društveni kapital. Graficki prikaz ovih knjiženja :

Prijem osnovnih sredstava bez naknade


(1) knjiženje otpisane vrednosti preuzetog osnovnog sredstva;
(2) knjiženje sadašnje vrednosti preuzetog osnovnog sredstva.



Trosenje osnovnih sredstava
- amortizacija -


Reprodukciono trosenje sredstava za proizvodnju je, u stvari, simbioza dveju procesa: procesa trosenja sredstava i proces reprodukovanja tih sredstava u novom proizvodu. Uslov za reprodukovanje je prenosenje vrednosti utrosenog sredstva na novi proizvod. Trosenje sredstava za rad je postepeno, a to znaci da se jedno sredstvo za rad utrosi tek posle veceg ili manjeg broja istih ciklusa reprodukcije. Prenosenje nabavnih troskova sredstava na nov proizvod treba da bude postepeno, u zavisnosti od veka trajanja sredstva. Ovaj proces prenosa troskova nazivamo amortizovanje sredstava za rad. Vrednost sredstava za rad, koje u narednim ciklusima ostaje aktivno, smanjuje se u visini otpisane sume.
Obracun amortizacije se vrsi prema uredbi o nomenklatri osnovnih sredstava i propisanim godisnjim stopama amortizacije. Osnovica za obracun amortizacije je nabavna vrednost osnovnog sredstva.
Kod ekonomskog veka trajanja za amortizovanje nije bitno da li masina radi ili ne; nije bitno da li ona proizvodi. Bitno je samo vreme. Shodno predpostavci o ravnomernom vremenskom trosenju, na taj period ekonomskog veka trajanja treba ravnomerno raspodeliti nabavne troskove sredstava za proizvodnju koji se amortizuje. Ovako sproveden postupak amortizovanja naziva se vremenskim amortizovanjem, a on moze biti:

1) proporcionalni - jednake stope amortizacije tokom veka upotrebe
2) progresivni - u prvim godinama nize stope amortizacije koje kasnije rastu
3) degresivni - u pocetnim godinama vise stope amortizacije, koje kasnije opadaju
Izracunava se kada se nabavna vrednost osnovnog sredstva ( Nv ) podeli planiranim vekom njegove upotrebe ( h ).

Ag = Nv/h ( godisnja amortizacija )

Kod funkcionalnog amortizovanja bitna je fizicka iskoriscenost sredstava. Ako, recimo u 24h, masina duze radi a manje miruje, ona ce se pre utrositi nego u slucaju ako manje radi a vise miruje. A s’obzirom na to da je i ostvarena proizvodnja u izvesnoj proporciji sa vremenom funkcionisanja, ta proizvodnja koja je fizicki merljiva, moze da posluzi kao merilo funkcionisanja masine odnosno njene opterecenosti u proizvodnji. Ovaj metod se najcesce koristi u transportnim organizacijama u skladu sa predjenim kilometrima. Obracun amortizacije po funkcionalnoj metodi vrsi se po jedinici proizvoda ili amortizovanoj kvoti. Amortizovana kvota ( Aq ) se odredjuje kao odnos nabavne vrednosti ( Nv ) osnovnog sredstva i fizickog obima proizvodnje (Q ).

Aq = Nv/ Q

Godisnji iznos amortizacije dobija se kada se amortizovana kvota (Aq) pomnozi ostvarenom kolicinom proizvoda ( Q ):

Ag = Aq x Q

Iako se osnovna sredstva trose kontinuirano, u toku poslovne aktivnosti obracun i knjizenje njihovih utrosaka vrsi se mesecno. Stoga se godisnja kvota otpisa deli sa brojem meseci. Mesecna kvota otpisa se svakog meseca uracunava, tj. ukalkulisava troskove, uz istovremeno evidentiranje smanjenja vrednosti osnovnih sredstava. Smanjenje vrednosti osnovnih sredstava obuhvata se ne neposredno na racunu osnovnih sredstava vec na njegovom korektivnom racunu ispravka vrednosti osnovnih sredstava. Prema tome, mesecni iznos otpisa osnovnih sredstava se knjizi tako sto se zaduzuje racun troskovi otpisa ( troskovi amortizacije ) a odobrava racun ispravka vrednosti osnovnih sredstava.
Graficki se ovo knjizenje predstavlja na sledeci nacin:

Knjizenje

Zakljucak:

Svako preduzece pribavlja finansijski kapital sa ciljem da se uloži u poslovanje koje ce posle završenog poslovnog ciklusa vratiti taj kapital uvecan. Za ovako uspešno poslovanje bitnu ulogu ima i menadžment racunovodstva u okviru jednog preduzeca. Od njegovog poslovanja u mnogome zavisi i konacni uspeh poslovanja svakog preduzeca.

Menadžment racunovodstva ima kao primarni zadatak da ispuni blagovremeno sve informativne zahteve svih eksternih korisnika ali i potrebe za informacijama uprave preduzeca. Jedino na takav nacin može se obezbediti profesionalno poslovanje preduzeca. Menadžment racunovodstva kao sastavni deo preduzeca ne može funkcionisati uspešno ako svoje ciljeve ne identifikuje sa ciljevima svog preduzeca, koji su pre svega ostvarenje dobitka, ocuvanje tj. povecanje uloženog kapitala u preduzece. Uz sve to ovaj deo menadžmenta mora da poštuje odredene zakonske regulative jer je u uskoj vezi sa njima.

Menadžment racunovodstva nekog preduzeca obuhvata racunovodstveno na isti nacin državni plan kao i sva ostala preduzeca. Svi ti planovi se utvrduju zakonodavnom regulativom radi obuhvatanja svih preduzeca, i takve planove sprovodi nacionalna ili lokalna vlast ili neko drugo telo poput agencije posebno osnovane za tu svrhu. Državni planovi su okarakterisani kao utvrdeni planovi doprinosa, na osnovu obaveza datog preduzeca prema planu. Mnogi državni planovi su finansirani na osnovu uplata tokom poslovanja.

Literatura:

1. Finansijsko racunovodstvo, dr Radiša Radovanovic, dr Kata Škaric Jovanovic, Beograd 2003.
2. Žuta knjiga – kontni okvir 2005.
3. Racunovodstvo, dr Vera Poznanic – Leko, Beograd 2002.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO