POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ RACUNOVODSTVA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ RACUNOVODSTVA
Gledaj Filmove Online

UPRAVLJACKO RACUNOVODSTVO
(Management accounting)


1. UPRAVLJANJE KAO PROCES


Upravljanje poslovanjem predstavlja univerzalni proces u modernom industrijskom svetu, odnosno kontinuiranu aktivnost u savremenom preduzecu. U svakom preduzecu donose se najraznovrsnije poslovne odluke, koordiniraju razlicite aktivnosti, postupa se sa ljudima i komunicira sa okruženjem. Veliki broj upravljackih aktivnosti ima svoje karakteristicne prilaze za rešavanje specificnih problema. Usled toga, iako se na nivou preduzeca može govoriti o jedinstvenom upravljanju poslovanjem, upravljacki sistem svakog preduzeca predstavlja zapravo integralni skup više upravljackih podsistema. Upravljacki sistemi jesu funkcije preduzeca, kojima se isto tako mora upravljati.
Upravljanje postaje sve važnijim od momenta kada rad postaje sve specijalizovaniji, a broj operacija se povecava, dok razvoj novih tehnologija stvara i probleme i dileme u poslovanju. Isto tako i kompleks medjuljudskih odnosa u uslovima razvoja novih tehnologija konstantno dovodi do novih izazova za funkciju upravljanja.
I upravo zbog naglog povecanja znacaja upravljanja u preduzecu, mnoga istraživanja u razlicitim disciplinama koncentrišu se pre svega na problematiku upravljanja u preduzecu. Rezultat svih tih napora i razlicitih pristupa upravljanju, jeste i doprinos racunovodstva, finansija, marketinga, psihologije i drugih naucnih disciplina (a u isto vreme i funkcija u preduzecu) poboljšavanju nacina razmišljanja i postavljanju novih odnosa u oblasti upravljanja.
Savremeno upravljanje poslovanjem preduzeca je rezultat sinteze i primene znanja i analitickih pristupa razvijenih u brojnim naucnim disciplinama. Usled toga je i jedan od centralnih problema u upravljanju preduzecem sadržan u uspostavljanju ravnoteže-balansa, izmedju razlicitih pristupa upravljanju , s jedne strane i potrebe primene prikladnog koncepta u specificnim situacijama koje iziskuje odredjeni problem, s druge strane.
Efikasno upravljanje podrazumeva postojanje sledecih preduslova:
• konkurentsko tržište proizvoda ili usluga,
• dominaciju ekonomske nad društvenom ulogom preduzeca,
• profesionalizam u obavljanju menadžmentske aktivnosti,
• postojanje korporativne organizacije i
• postojanje tržišta deonica.

Za razumevanje procesa upravljanja (menadžmenta) znacajno je indentifikovanje
osnovnih funkcija koje zajedno cine ovaj proces. Pri tome, razliciti autori nude razlicite nazive za funkcije upravljanja. No, može se reci da je sasvim prihvatljivo mišljenje J. Masia koji govori o sedam aktivnosti upravljanja:
1. O d l u c i v a nj e – proces izbora izmedju alternativnih akcija (odluka);
2. O r g a n i z a c i j a – proces odredjivanja strukture i alokacije poslova;
3. K a d r o v a nj e – proces selekcije, probnog rada i promocije kadrova;
4. P l a n i r a nj e – proces u kome rukovodilac anticipira buducnost i pronalazi alternativne poteze koje može povuci u poslovanju;
5. K o n t r o l i s a nj e – proces merenja tržišnih karakteristika i vodic ka ostavrenju osnovnih ciljeva preduzeca;
6. K o m u n i c i r a nj e – proces u kome se ideje prenose drugim radi realizacije planiranih poslovnih rezultata; i
7. V o dj s t v o – proces u kome se obavlja subordinacija radi ostvarenja zajednickih ciljeva.
Medjutim, ne treba izgubiti iz vida cinjenicu da svaka organizacija zapravo predstavlja skup
razlicitih pojedinaca i grupa pojedinaca; da svaki pojedinac ima svoje potrebe i razloge ulaska u



Upravljacko racunovodstvo

organizaciju, da se potrebe menjaju, kako pojedinca tako i grupe; da vodjstvo preduzeca mora težiti da zadovolji sve razlicite potrebe, pobude i razloge svih pojedinaca i grupa (radnika, akcionara, kreditora, kupaca i dr.); da zadovoljenje svih ovih potreba mora biti praceno i efikasnošcu i efektivnošcu organizacije.
Ocigledno je da je proces upravljanja poslovanjem veoma složen jer traži od rukovodioca da podjednako dobro organizuju proces poslovanja, izaberu prave kadrove, motivišu ih na efikasan rad, planiraju realno i profitabilno poslovanje, komuniciraju sa zaposlenima, kontrolišu proces poslovanja i donose operativne i strateške poslovne odluke.
U ovom nizu permanentnih aktivnosti koje cine proces upravljanja, donošenje poslovnih odluka predstavlja svakako najosetljiviju fazu, ili bolje receno cin, jer pogrešno doneta odluka može ugroziti ne samo rast i razvoj organizacije, vec i njen opstanak.
Na precac donesene odluke trebalo bi da predstavljaju danas samo vrlo retke izuzetke, sa obzirom na posledice koje sobom povlace. Poslovna odluka treba da proistekne na osnovu procesa planiranja i kontrole ostvarenja planskih velicina u operativnom smislu, odnosno da omoguci planiranje i kontrolu poslovanja u strateškom pogledu.
Doneti poslovnu odluku od strane pojedinca- znaci izvršiti odredjen izbor, jer se bira izmedju dve ili više alternativa. Prema njenoj suštini i elementima, odluka redovno ne predstavlja momentalni intuitivni izraz volje, vec rezultat smišljenog prosudjivanja i saznanja pojedinca.
Svaka poslovna odluka koju donosi pojedinac mora da prodje sve faze procesa do njenog donošenja, a to znaci:
• da se mora unapred utvrditi cilj koji tom odlukom treba postici,
• da treba definisati konkretan problem koji ovom odlukom treba rešiti,
• da je neophodno obezbediti podatke i odgovarajuce informacije za donošenje optimalne odluke,
• da je obavezno izvršiti analizu i ocenu dobijenih podataka i informacija,
• da je potrebno formulisati odredjena prognoziranja dejstva takve odluke,
• da treba definisati rešenja konkretnog problema koja omogucava ova odluka i
• da, konacno treba definisati i formirati samu poslovnu odluku.

Razume se da je ovo okvirni obrazac procedure u procesu donošenja poslovne odluke i da se u
praksi moraju respektovati i izvesna odstupanja, zavisno od konkretnog poslovnog cilja, problema i konkretne odluke kojim treba postici taj cilj i rešiti problem. Jer, postoji nekoliko vrsta poslovnih politika (osnovna, tekuca, razvojna), od kojih svaka traži odgovarajuce odluke za svoju uspešnu realizaciju. Isto tako, treba imati na umu da se poslovno odlucivanje kao aktivnost upravljanja poslovanjem mora zasnivati na respektovanju osnovnih kriterijuma za odlucivanje. Ti kriterijumi su pre svega finansijske prirode, jer se svaka poslovna odluka verifikuje kroz njeno dejstvo na osnovne finansijske parametre – ekonomicnost, likvidnost, sigurnost, nezavisnost i profitabilnost.
Doneta poslovna odluka postaje planska velicina koja je predmet kontrole, kako bi se organizacija kao celina kretala ka ostvarenju željenih – zadatih planskih velicina.
Treba naglasiti da obavljanje složenih aktivnosti procesa upravljanja traži od rukovodilaca da raspolažu kvalitetnim spektrom najrazlicitijih informacija, kako bi odluke koje donose bile što je moguce optimalnije.


2. INFORMACIJE KAO PREDUSLOV UPRAVLJANJA


Upravljanje preduzecem, odnosno poslovanjem, nezamislivo je bez upravljackog informacionog sistema. Tacnije, bilo koje metode da se koriste u upravljanju poslovanjem ili pojedinim njegovim segmentima, one se baziraju na informacijama, odnosno polaze od informacija. Same upravljacke informacije mogu da se grupišu u tri podrucja:
a) informacije za potrebe strateškog planiranja : one su u upravljackom vrhu preduzeca. Omogucavaju preciznije odredjivanje nacina i nivoa korišcenja pojedinih eksternih ogranicenja i njihov uticaj na buduce poslovanje;
b) informacije za potrebe kontrole upravljanja : pomažu upravljacima (rukovodiocima) da sagledaju ostvarene poslovne rezultate i efekte u odnosu na planirane i na osnovu toga da preduzmu akcije koje su od interesa za preduzece;
c) informacije za potrebe tekuceg poslovanja : prate poslovanje dan po dan (kontinuirano) i pomažu da se zadaci i ciljevi ostvare što potpunije i kvalitetnije. One omogucavaju upravljacima da brzo reaguju i donose odluke u hodu.

Sve tri vrste informacija moraju pokrivati kako ukupnu problematiku upravljanja poslovanjem,
tako i upravljanje pojedinim funkcijama i aktivnostima.
Dok je doskora svaka funkcija (finansije, marketing, proizvodnja, kadrovi) izgradjivala svoj separatni informacioni sistem danas se smatra da savremeni i efikasni upravljacki informacioni sistem mora biti jedinstven.
Naime, prikupljanje, selekcija i obrada podataka vršena je od strane svake funkcije posebno, što je dovodilo do toga da podaci nisu konzistentni, a ni uporedivi, informacije nisu uvek ažurne, a sam sistem je skup.
Rezultat evolucije u shvatanju informacionog sistema preduzeca jeste koncept «upravljackog informacionog sitema» ( «Management Information System – MIS» ). On se može odrediti kao integralan, struktuiran kompleks ljudi, mašina i pravila za snadbevanje upravljaca (rukovodioca) relevantnim potrebnim informacijama iz eksternih i internih izvora, radi kvalitetnijeg planiranja, kontrole i odlucivanja.
Osnovu integralnog upravljackog sistema cini baza podataka, kao organizovano skladište informacija (internih i eksternih), ukljucujuci i tzv. neobradjene informacije. Cilj je da baza podataka sadrži velicinu upotrebljivih podataka koji se mogu koristiti od strane upravljaca za njihove razlicite potrebe (za planiranje,kontrolu, odlucivanje i drugo).

Može se govoriti o tri faze izrade informacija:


1. Inicijativa korisnika za dobijanje poslovnih informacija dolazi u informacioni podsistem, a upucena je od strane korisnika. Ona je konkretna i ukazuje na sadržaj informacija zavisno od namene, kao i na vreme kada je informacija potrebna. Inicijativa se izražava normativnim aktima i to onda, kada dolazi do unutrašnjih korisnika. Isto tako, unutrašnji korisnik može inicijativu izraziti posebnim zahtevom, od slucaja do slucaja. Inicijativa dolazi u informacioni podsistem ulaznim komunikacijskim kanalom. Kod spoljnih korisnika inicijativa za dobijanje informacija izražava se propisima i drugim aktima.
2. Na osnovu primljenje inicijative, strucno lice u podsistemu poslovnog informisanja obavlja selekciju podataka i to iz svih raspoloživih izvora u kojima se mogu naci podaci za izradu potrebnih namenskih informacija.Ovaj posao je strucan, a izvršilac, osim poznavanja celog toka prikupljanja, obrade i cuvanja podataka, mora potpuno vladati korišcenjem personalnog racunara kao sredstva u obradi i cuvanju podataka, te izradi samog izveštaja.

3. Izrada izveštaja, pogotovo onih u pismenom obliku, traži raspolaganje pouzdanim podacima iz odgovarajucih izvora, utvrdjivanje sadržaja izveštaja, te poznavanje mogucnosti personalnog racunara u pogledu oblika pripremanih izveštaja. Po potrebi, oni su tekstualni, tabelarni, grafikoni, razliciti crteži, slike i drugi oblici.
4. Emitovanje – dostavljanje informacija korisnicima – njihova je otprema izlaznim kanalom, ili kanalima svakog podsistema poslovnog informisanja. Za potrebe internog informisanja u preduzecu, koriste se razlicita savremena tehnicka sredstva. Uspešnost ove faze izrade u mnogome je zavisna od organizacije komuniciranja.

Pošto je poslovni informacioni sistem u stvari informacioni sistem preduzeca, on treba da ucini
upravljanje poslovanjem fleksibilnijim i efikasnijim. Rezultat ovih zahteva jeste i neophodnost da poslovni informacioni sistem ne može i ne sme da se iscrpljuje u obezbedjivanju informacija koje osvetljavaju samo prošlost i sadašnjost odredjenih poslovnih kretanja i stanja. On treba da u što vecoj meri predstavlja podršku buducem poslovnom odlucivanju i buducoj poslovnoj politici. To prakticno znaci da on mora da emituje: programske informacije, planske informacije, informacije o potencijalnim limitirajucim faktorima, o potencijalnim pozitivnim faktorima, kao i informacije o mogucim korektivnim faktorima.
Rukovodiocima su, ocigledno informacije neophodne, kako bi mogli kvalitetno da upravljaju poslovanjem tj. da uspešno vode preduzece. No, kako u svakoj organizaciji postoji nekoliko nivoa rukovodioca, koji se najcešce svrstavaju u tri osnovna nivoa – niži nivo; srednji nivo; viši nivo to je neophodno poznavati aktivnosti svakog od ova tri nivoa u domenu integralnog upravljackog procesa, da bi se precizno odredile vrste informacija i njihove kvantitativne i kvalitativne karakteristike koje su im neophodne za upravljanje.

3. RACUNOVODSTVO KAO IZVOR INFORMACIJA

Racunovodstvena funkcija cini jednu od funkcija složenog sistema kakav je preduzece, a može se odrediti kao «registrovanje, klasifikacija, sumiranje i interpretacija ekonomskih transakcija».
U Kodeksu racunovodstvenih nacela usvojeno je gledište da racunovodstvom u preduzecu treba obuhvatiti:
1) knjigovodstvo,
2) racunovodstveno planiranje,
3) racunovodstveni nadzor i
4) racunovodstvenu analizu.

1) k nj i g o v o d s t v o se može odrediti kao, na potpunom skupljanju i na uobicajenom hronološkom i stvarnom sredjivanju podataka zasnovana dokumentovana i strogo formalna evidencija svih nastalih individualiziranih poslovnih procesa i stanja koji zbog izražavanja u novcanoj jedinici mere omogucavaju da se dobije slika o celokupnom poslovanju. Finansijsko knjigovodstvo se naziva i glavno ili centralno knjigovodstvo, pri cemu je važno naglasiti da se knjiženje u finansijskom knjigovodstvu vrši uglavnom sumarno i to obicno posle knjiženja u analitickim knjigovodstvima, a analiticka knjigovodstva vode evidencije o pojedinim delovima sredstava i izvora sredstava, prihoda i rashoda u naturalnim i vrednosnim pokazateljima.
2) R a c u n o v o d s t v e n o p l a n i r a nj e je skupljanje, uredjivanje, pocetno obradjivanje i prikazivanje podataka o buducem poslovanju. Dakle, ono je usmereno prema buducnosti i zato
zapravo prethodi knjigovodstvu. Treba napomenuti da u njega ne ulazi odlucivanje o tome
kakvu varijantu treba izabrati pri planiranju. Krajnji cilj racunovodstvenog planiranja je izrada
raznih predracuna.
3) r a c u n o v o d s t v e n i n a d z o r je onaj deo kontrole procesiranja podataka koji je združen sa samim knjigovodstvom. Njegova je briga da su knjigovodstveni izveštaji sigurni. U racunovodstveni nadzor spada nadzor nad poslovanjem sa stanovišta sprovodjenja privredno-finasijskih propisa.
4) R a c u n o v o d s t v e n a a n a l i z a za svoju polaznu osnovu koristi informacije knjigovodstva i racunovodstvenog planiranja. Njen zadatak je da pomaže u ocenjivanju kretanja odredjene pojave, o mogucim pravcima i intenzitetu delovanja pojave, kao i o uzrocima takvih pojava.

Kada je rec o racunovodstvenim informacijama treba reci da one služe kao podloga za donošenje poslovnih odluka i kao sredstvo kontrole. Izradu racunovodstvene informacije ne treba poistovecivati sa odlucivanjem. Odlucivanje je upravljanje, a racunovodstvo nema nikakvih ovlašcenja iz domena upravljanja preduzecem, ali ima obaveze da pruži upravljacima (rukovodiocima) informacije na osnovu kojih ce oni doneti poslovne odluke.
Polazeci od toga, u poslovanju postoje tri grupe informacija: (1) informacije za strateško odlucivanje, (2) informacije za strateško odlucivanje, (3) informacije za operativno odlucivanje. Sve tri vrste racunovodstvenih informacija cine osnovu za donošenje i strateških i taktickih i operativnih odluka u procesu upravljanja poslovanjem.


4. UPRAVLJACKO RACUNOVODSTVO

4.1. pojam upravljackog racunovodstva


Informacije finansijskog racunovodstva su veoma znacajne informacije i one se mogu koristiti u upravi (menadžmentu) preduzeca.To su veoma znacajne informacione osnove koje menadžment koristi u donošenju poslovnih odluka. One moraju biti, po formi i sadržini, uskladjene sa informacionim potrebama menadžmenta. A to je, upravo, sadržaj u p r a v lj a c k o g r a c u n o v o d s t v a .
Aktivnost upravljackog racunovodstva zadovoljava potrebe samo rukovodilaca preduzeca. Znacajno je i da je ovo racunovodstvo orijentisano ka buducnosti. Na osnovu informacija upravljackog racunovodstva menadžment mora da bude u stanju da planira, da donosi odluke i potom da prati njihovo sprovodjenje. Sve te aktivnosti iziskuju informacije koje pomažu anticipiranju i predvidjanju buducih poslovnih dogadjaja u preduzecu.Preciznije receno, aktivnost upravljackog racunovodstva se bavi izveštavanjem o onome što se ranije dogodilo u preduzecu, u meri i na nacin kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u anticipiranju buducnosti.
Kao što je vec receno i finansijsko i upravljacko racunovodstvo predstavljaju znacajnu informacionu osnovu za upravljanje poslovanjem, odnosno neophodan sistem za podršku poslovnom odlucivanju u svakom preduzecu. Pri tome, upravljacko racunovodstvo, ima dominantnu i nezamenljivu ulogu za menadžment preduzeca. Informacije upravljackog racunovodstva mogu biti kvantitativne i kvalitativne, finansijske i nefinansijske. Tradicionalni metodi procesiranja informacija baziraju se na korišcenju kvantitativnih finansijskih informacija. Posledica takvog pristupa jesu modeli poslovnog odlucivanja u upravljackom racunovodstvu koji fokusiraju kombinaciju finansijskih akcija i vrlo malo koriste nefinansijske indikatore i netradicionalne informacione izvore. Upravljacko racunovodstvo ima nezamenljivu ulogu u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti, koje se sve više temelje na netradicionalnim metodama, tehnikama i informacijama.
Na osnovu gore recenog, moguce je dati jedno odredjenje upravljackog racunovodstva:
«Upravljacko racunovodstvo obuhvata procese i tehnike kojima se dolazi do finansijskih i nefinansijskih informacija od znacaja za donošenje odluka, a u cilju, kvalitetnijeg upravljanja poslovanjem i postizanja maksimalne finansijske uspešnosti».

4.2. o b r a c u n - t r o š k o v a - i - u c i n a k a – p o g o n s k i - o b r a c u n


Najvažniji deo upravljackog racunovodstva je obracun troškova i ucinaka s kalkulacijom. Njegov osnovni zadatak je da prati, u okviru procesa proizvodnje, troškove osnovnih cinilaca bez kojih taj proces ne bi mogao da se odvija, a takodje da prati i stvaranje ucinaka, kao rezultata proizvodnih aktivnosti.Otuda i naziv interni ili pogonski obracun.
Organizacija pogonskog obracuna u izvesnoj meri je zakonski regulisana, ali je prevashodno prepuštena samim preduzecima.Formulisanje ciljeva i zadataka obracuna troškova i ucinaka jeste najvažnije pitanje pri utvrdjivanju sadržine i organizacionog ustrojstva pogonskog obracuna. Opšte ciljeve ovog dela regulisao je novi kontni okvir. Zbog svoje širine i važnosti pogonski obracun je izdvojen u posebnu klasu, klasu 9 – Obracun troškova i ucinaka.
Novi kontni okvir racunski je odvojio glavnu knjigu pogonskog obracuna od glavne knjige finansijskog knjigovodstva i time mu dao karakter metodološki samostalnog knjigovodstva. Glavna knjiga pogonskog obracuna, kao osnovni izvor informacija, treba da obezbedi podatke o tome:
- koliko je cega utrošeno u preduzecu,
- gde su nastali troškovi,
- u vezi sa kojim ucincima su nastali troškovi,
- koliki su i po osnovi kojih proizvoda nastali prihodi, rashodi, dobici ili gubici.

4.3. o s n o v n e - t e o r i j e - t r o š k o v a - i - c e n a

4.3.1. pojam i organizacija proizvodnog procesa

Proizvodni proces obuhvata, osim neposredne proizvodnje, pripremu proizvodnje, planiranje, unutrašnji transport, skladištenje, održavanje mašina i uredjaja, tehnicku kontrolu i sl. Proizvodnja može biti organizovana kao:
a) pojedinacna ( izrada pojedinacnih, obicno konacnih proizvoda koji se ne ponavljaju, tako da ovakva proizvodnja nije za standardizaciju i zahteva specijalna sredstva rada, tako da su i veliki troškovi proizvodnje)
b) masovna (omogucava masovnu izradu jednog ili više standardnih proizvoda – ciglane, proizvodnja cementa.Tehnicka priprema se vrši jednom za celu buducu proizvodnju konkretnog proizvoda)
c) serijska (u jednom proizvodnom ciklusu se istovremeno izradjuje veci broj proizvoda ili delova proizvoda. Tu je velika produktivnost i ekonomicnost proizvodnje).

 

4.3.2. troškovi i ucinci u proizvodnim preduzecima

Trošenje u cilju izrade novih proizvoda izražava se pre svega u kolicinama.Ako se kolicine faktora (elementi) koje se ulažu u proizvodni proces pomnože njihovim cenama, dobijaju se troškovi uloženih faktora.
Postoji medjuzavisnost ucinaka i potrošnje osnovnih faktora proizvodnog procesa. Na dva nacina se utvrdjuje koja je to kolicina utrošenih elemenata u jednom proizvodnom procesu koja se može smatrati neophodnom za proizvodnju odredjenog ucinka:
-na tržištu jer tržište nece priznati vece troškove od onih koji su objektivno potrebni za proizvodnju odredjenih ucinaka
-zakonskim propisima i standardima kojima se konkretno odredjuje koji se troškovi mogu uracunati u cenu koštanja ucinka.

4.3.3. klasifikacija troškova

Svi troškovi koji nastaju u cilju obavljanja proizvodnog procesa mogu se klasifikovati.Za obracun troškova i ucinaka upravljacko racunovodstvo klasifikuju troškove na:
1) ukupne i prosecne troškove: pod ukupnima se podrazumeva iznos troškova preduzeca u celini za neki odredjeni period, a pod prosecnima se podrazumevaju troškovi po jedinici ucinka.Do njih se dolazi deljenjem ukupnih troškova sa ukupnim ucinkom.Ovi prosecni se nazivaju još i cena koštanja jedinice ucinka.
2) Troškove po vrstama, po mestima njihovog nastanka i nosiocima: ovde je podela troškova izvršena prema poreklu, nacinu nastajanja, supstanci i prirodi samih utrošaka.
Prema kontnom okviru obavezno je klasifikovanje troškova po vrstama na kontima klase 5-Rashodi, i to su ( troškovi materijala za izradu, energije, goriva; troškovi zarada; troškovi proizvodnih usluga; amortizacija; nematerijalni troškovi; troškovi finansiranja delatnosti; ostali troškovi). Što se tice mesta njihovog nastanka, to je u stvari razvrstavanje navedenih vrsta troškova po sektorima, pogonima, odeljenjima i sl. da bi se utvrdilo koliko je troškova nastalo na odredjenom mestu, radi cega i u okviru koje delatnosti. Posebno treba naglasiti da mesta troškova zavise od broja pojedinih delatnosti u preduzecu, te se obicno formiraju mesta troškova pojedinih delatnosti (mesta troškova osnovne delatnosti, pomocne delatnosti, sporedne delatnosti, mesta troškova zajednickih službi).
3) prema vezanosti za pojedine nosioce troškova : nosioci troškova su konacni ucinci preduzeca namenjeni prodaji. Svaki ucinak treba da nosi troškove svoje proizvodnje.Troškovi koji se mogu neposredno indentifikovati sa proizvodom nazivaju se neposredni ili direktni, a oni koji se posrednim putem rasporedjuju na odgovarajuce nosioce su posredni ili indirektni.
4) Troškovi proizvoda ili troškovi ukljuceni u zalihe ucinaka predstavljaju troškove koji se ukljuciti u bilansnu vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Troškovi perioda ne ukljucuju se u vrednost zaliha ucinaka, vec neposredno u rashode obracunskog perioda u kojem su nastali.
5) Prema nacinu njihovog reagovanja na promene obima proizvodnje – na varijabilne i fiksne troškove. Varijabilni se menjaju sa promenom obima proizvodnje i to najcešce srazmerno promeni obima proizvodnje, ali po jedinici proizvoda oni predstavljaju konstantnu velicinu. Fiksni troškovi u svom ukupnom iznosu ostaju nepromenjeni pri promeni obima proizvodnje, jer oni ne nastaju u zavisnosti od kolicine proizvoda koja je u nekom periodu proizvedena.
6) Funkcionalno obuhvatanje troškova zavisi pre svega od funkcionalne strukture preduzeca (troškovi nabavke, tehnicke uprave, proizvodnje u užem smislu, marketinga, upravljanja istraživanja i razvoja, troškovi finansiranja preduzeca). Ova klasifikacija uglavnom je nastala na osnovu zbirnog kontnog okvira u klasi 9- Obracun troškova i ucinaka, koncentrišuci osnovne
grupe konta.
7) Vreme obuhvatanja troškova predstavlja osnovu za klasifikaciju na planske i stvarne troškove.Korišcenje ovih troškova je bitno za sprovodjenje politike cena u preduzecu.

4.4. s i s t e m i - o b r a c u n a - t r o š k o v a


Sistemi obracuna troškova na kojima se zasniva pogonski obracun preuzeca treba da zadovolji informacione ciljeve ovog dela racunovodstva. Sistem obracuna troškova predstavlja skup nacela, metoda i postupaka obrade i obuhvatanja troškova, zatim njihovo alociranje na mestima troškova, kao i vezivanje za nosioce troškova ili ukljucivanje u rashode tekuceg perioda, a sve u cilju obracuna što tacnijeg periodicnog rezultata i zadovoljenja drugih obracunskih ciljeva.
Prema vremenskom kriterijumu treba razlikovati:
-sistem obracuna po stvarnim troškovima
-sistem obracuna po standardnim troškovima.

Obracun po stvarnim troškovima ja najstariji sistem obracuna troškova.Glavni cilj obracuna po stvarnim troškovima je naknadna kalkulacija. Osim za potrebe politike cena, podaci o stvarnoj ceni koštanja koriste se i za potrebe bilansiranja, za donošenje odgovarajucih poslovnih odluka, pa cak i za kontrolu ekonomicnosti poslovanja.
Sistem obracuna po standardnim troškovima zasniva se na unapred odredjenim novcanim iznosima utroška svih vrednosti u procesu proizvodnje.Ovi troškovi pokazuju koliko treba da iznose troškovi u datim proizvodno tehnickim uslovima.

Prema kriterijumu obuhvata, odnosno sadržane cene koštanja, razlikuju se:
-sistem obracuna po punim troškovima (punoj ceni koštanja)
-sistem obracuna po delimicnim troškovima/po varijabilnim troškovima.

Sistem obracuna po punim troškovima predstavlja apsorpcioni sistem obracuna troškova, po kojem se u fazi proizvodnje u cenu koštanja ucinka ukljucuju odgovarajuci iznosi svih troškova proizvodnje, a u fazi realizacije još i odgovarajuci troškovi uprave i prodaje.
Sistem obracuna po varijabilnim troškovima ( «Direct Costing» ) predstavlja obracun u kojem se samo varijabilni troškovi proizvodnje kalkulišu u proizvod, a fiksni troškovi se u celini nadoknadjuju iz ukupnog prihoda obracunskog perioda u kojem su nastali, pre utvrdjivanja finansijskog rezultata.

4.5. o s n o v e - z a - i z r a d u - k a l k u l a c i j a

Krajnji cilj obracuna troškova je cena koštanja po jedinici svakog konacnog ucinka. Izmedju ukupnih troškova sa jedne i kalkulacije sa druge strane postoji tesna povezanost.
Kalkulacija je racunski metod, ili postupak za izracunavanje cene, u ovom slucaju cene koštanja ucinka.Ona treba da utvrdi troškove po nosiocima, a prema svojoj sadržini i formalnoj strukturi treba da zadovolji i niz informacionih potreba koje se od nje zahtevaju.


4.5.2. pretkalkulacija i naknadna kalkulacija

U zavisnosti od vremena kada se sastavlja i od svrhe sastavljanja, kalkulacija može da bude:
a) pretkalkulacija, prethodna ili planirana kalkulacija, a prethodi procesu proizvodnje i sastavlja se na bazi predvidjenih (planiranih ili standardizovanih ) troškova
b) naknadna kalkulacija koja se sastavlja po završenom procesu proizvodnje i obuhvata sve stvarno nastale troškove, pa se naziva i obracunska kalkulacija.

4.5.3. kalkulacija cene koštanja u masovnoj i u serijskoj proizvodnji

Uslovima masovne proizvodnje odgovara metod divizione kalkulacije. U zavisnosti od toga da li je rec o masovnoj proizvodnji jednog proizvoda, po supstanci istih, a po dimenzijama razlicitih, ili pak, raznovrsnih proizvoda iz iste sirovine u istom tehnološkom procesu, razlikuju se:
- cista diviziona kalkulacija,
- diviziona kalkulacija pomocu ekvivalentnih brojeva,
- kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda.

Za izradu kalkulacije pune cene koštanja, kada je u pitanju proizvodnja više vrsta proizvoda iliviše serija iste vrste proizvoda, koristi se tzv. kalkulacija pomocu dodataka ili dodatna kalkulacija. Rec je o stvarnom dodavanju opštih, zajednickih troškova (indirektnim nacinom), pojedinacnim troškovima, odnosno troškovima izrade.


4.6. p r i n c i p i - p r o c e nj i v a nj a – v r e d n o v a nj e - z a l i h a

Prema Zakonu o racunovodstvu i prema Medjunarodnim racunovodstvenim standardima utvrdjena su pravila i principi procenjivanja bilansnih pozicija i bilansiranja uopšte. Osnovno pravilo procenjivanja bilansnih pozicija je pravilo nabavne vrednosti za tudje, a cene koštanja za sopstvene ucinke.
Prilikom procenjivanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda i iskazivanju njihovih vrednosti u bilansu, treba se pridržavati nacela opreznosti. Naime, zalihe se procenjuju po ceni koštanja, odnosno najviše po prodajnim cenama, ako su ove cene niže.
Podatke koje finansijsko racunovodstvo koristi za bilansiranje zaliha, treba da pripremi i obezbedi pogonsko (poslovno) racunovodstvo. Ono ima organizovan obracun troškova s kalkulacijom, u saglasnosti sa postavljenom funkcijom konta klase 9.

4.7. d o k u m e n t a c i j a - k o j a - p r a t i - o b r a c u n - p r o i z v o d nj e

Obracun proizvodnje prate razni dokumenti, kako pojedinacni (primarni), tako i zbirni (sekundarni). Svi oni se mogu grupisati na: dokumente o troškovima proizvodnog procesa i – dokumente o ucincima proizvodnog procesa.
• dokumenti o troškovima treba da pruže podatke o prirodi stvari koje se troše i o mestu nastajanja odredjenog troška. Mogu se svrstati u sledece grupe: dokumenti o utrošku materijala(trebovanje), dokumenti o primljenim uslugama(faktura dobavljaca), dokumenti o trošenju osnovnih sredstava(obracun amortizacije), dokumenti o otpisu sitnog inventara(obracun otpisa sitnog inventara), dokumenti o ukalkulisanim troškovima (predracuni troškova koji neravnomerno nastaju i vremenski se razgranicavaju), dokumenti o zaradama-platama(radne liste, isplatne liste).
• Dokumenti o ucincima proizvodnog procesa pružaju podatke o vrstama i kolicinama proizvedenih proizvoda, o jedinicnim cenama i ukupnim vrednostima.Ovde se svrstavaju: interne dostavnice, planske kalkulacije (pretkalkulacije), obracunske (naknadne) kalkulacije i radni nalozi.

4.8. k nj i g o v o d s t v e n o - p r a c e nj e - t r o š k o v a - p r o i z v o d n o g - p r o c e s a - u - s i s t e m u - o b r a c u n a - p o - s t v a r n i m - t r o š k o v i m a

Obracun troškova proizvodnje i ucinaka treba da pokrije nekoliko podrucja ili faza koje u suštini odgovaraju toku i fazama transformacije vrednosti u preduzecu. U tom smislu on obuhvata:
- obracun primarnih vrsta troškova za preduzece u celini,
- vezivanje primarnih vrsta troškova za mesta i nosioce i sam obracun izmedju mesta troškova,

-konacan obracun nosilaca troškova.

U prvoj fazi obracuna i knjiženja evidentiraju se svi primarni troškovi po vrstama (nastali u toku
obracunskog perioda) i to u okviru konta klase 5-Rashodi. Svi primarni troškovi, koji su knjigovodstveno obuhvaceni u prvoj fazi obracuna, prouzrokovani su proizvodnjom odredjenih proizvoda (ucinaka) te ih je potrebno na te proizvode preneti.
Sledeca faza obracuna troškova sastoji se u prenošenju troškova sa mesta troškova pomocne delatnosti i zajednickih službi na mesta troškova osnovne i sporedne delatnosti.
Poslednja faza obuhvata prenošenje ukupnih troškova osnovne i sporedne dalatnosti na njihove nosioce. Ovim obracunom celokupni iznos ulaganja u datom obracunskom periodu rasporedice se na nosioce troškova – na proizvode, utvrdjujuci pri tom zbog cega su troškovi i u kom iznosu nastali.

4.8.1. funkcija klase 9 – obracun troškova i ucinaka

Funkcija konta ove klase u aktuelnom kontnom okviru odredjena je, pre svega, ciljevima obracuna troškova u svakom proizvodnom preduzecu.Osnovna dva cilja obracuna troškova su:
- obezbedjenje podataka o proizvodnim cenama koštanja ucinaka za potrebe bilansiranja zaliha i korekcija u finansijskom knjigovodstvu za promenu vrednosti zaliha,
- obezbedjenje podataka o cenama koštanja za potrebe politike prodajnih cena i donošenja pojedinacnih poslovnih odluka.

Klasa 9- Obracun troškova i ucinaka- sadrži sledece grupe konta:
- grupa 90- racuni odnosa s finansijskim knjigovodstvom,
- grupa 91- materijal i roba,
- grupa 92- racuni mesta troškova nabavke, tehnicke uprave i pomocnih delatnosti,
- grupa 93- racuni glavnih proizvodnih mesta triškova,
- grupa 94- racuni mesta troškova uprave, prodaje i slicnih aktivnosti,
- grupa 95- nosioci troškova,
- grupa 96- gotovih proizvoda,
- grupa 97- slobodna grupa,
- grupa 98- poslovni rashodi i prihodi,
- grupa 99- racun dobitka, gubitka i zakljucka.

Treba napomenuti da je klasa 9 razvijena po funkcionalnom (procesnom) principu.Knjiženja na
konta klase 9 odvijaju se iskljucivo medjusobnim zaduženjem i odobrenjem racuna ove klase.


4.9. o b r a c u n - r e z u l t a t a - p o s l o v a nj a - u - p o s l o v n o m - u p r a v lj a c k o m - r a c u n o v o d s t v u

Ukoliko preduzece želi da utvrdi rezultat po svojim organizacionim delovima ili profitnim centrima, ili pak za preduzece u celini, ali ne po metodu ukupnih troškova, vec po metodu troškova prodatih proizvoda, onda može da preko racuna konta grupe 99-Dobitak/Gubitak, utvrdi poslovni dobitak, odnosno gubitak.

4.10. p o g o n s k i - o b r a c u n s k i - l i s t


Može biti tako organizovan da se u njemu, pored odgovarajuce konta, koristi i tabelarno-statisticki metod obracuna mesta troškova, koji se naziva pogonski obracunski list (POL) ili pregled troškova. Kao organizaciono-tehnicko sredstvo, ovaj tabelar ne unosi nikakve vrednosne promene u obracun troškova i ucinaka, vec, naprotiv, citavom obracunu daje oblik visoko iskazane moci.
POL zamenjuje racune mesta troškova, koji se u pogonskom obracunu ne pojavljuju u formi konta. Saglasno svojoj funkciji, POL bi prvo trebalo da obuhvati troškove po vrstama (preuzete iz finansijskog racunovodstva), a zatim da ih obuhvati po mestima nastanka. U ovom pogonskom obracunskom listu obuhvata se obracun sekundarnih troškova, tj. obracun izmedju mesta troškova. Konacno, POL obuhvatai obracun nosilaca troškova i troškova perioda.

Ovde razlikujemo obracun troškova u masovnoj i serijskoj proizvodnji primenom POL-a.
U serijskoj proizvodnji svaka serija istih proizvoda predstavlja posebnu celinu, razlicitu od drugih, koja zahteva odredjenu pripremu i proizvodnju, kao i formiranje posebne dokumentacije- radnih naloga – kako bi se troškovi mogli vratiti i obuhvatiti za svaku seriju.
RADNI NALOG je osnovni i najvažniji dokumenat kojim se proizvodnom pogonu izdaje radni zadatak da proizvede odredjeni proizvod, ili seriju proizvoda, u odredjenom roku.


4.11. s i s t e m - o b r a c u n a - p o - s t a n d a r d n i m - t r o š k o v i m a

Obracun po standardnim troškovima odvija se u dve faze:
- prva faza obuhvata standardizovanje troškova i ucinaka, a njen rezultat su kalkulacije cena koštanja ucinaka preduzeca (delimicnih i konacnih);
- druga faza obuhvata primenu standardnih troškova u uspostavljanom internom obracunu troškova i ucinaka.
Osim toga, treba navesti još neke faktore koji uslovljavaju efikasno uvodjenje standardnih troškova u sistem obracuna troškova. To su:
• organizaciono sredjivanje preduzeca i uspostavljanje organizacije prema zahtevima sistema obracuna po standardnim troškovima,
• prethodno ispitivanje troškova i njihovo svrstavanje u osnovne grupacije u zavisnosti od njihovog ponašanja prema oscilacijama obima proizvodnje,
• realno utvrdjivanje plana obima i strukture proizvodnje u narednom kratkorocnom periodu,
• priprema knjigovodstvene evidencije i opredeljenje za odredjenu organizaciju internog obracuna,
• obezbedjenje kvalifikovanog kadra koji ce omoguciti uvodjenje i funkcionisanje sistema obracuna po standardnim troškovima,
• obezbedjenje materijalnih sredstava potrebnih za primenu sistema obracuna po standardnim troškovima.

4.11.1. suština, metodologoja i prednosti sistema obracuna po standardnim troškovima

Standardni troškovi predstavljaju buduce troškove utvrdjene posebnim postupkom koji bi trebalo da obezbedi objektiviziranje troškova u nastupajucem poslovnom periodu. Tako bi standardni troškovi predstavljali realnu osnovu za ocenu opravdanosti ostvarenih troškova u toku poslovanja.
Standardni troškovi ne utvrdjuju se na osnovu troškova ostvarenih u prošlosti, vec na osnovu naucno-istraživackih postupaka koji bi trebalo da ukažu na one troškove koji bi u narednom periodu u odredjenim uslovima bili ostvareni- uz pretpostavku racionalnog korišcenja sredstava i rada.
Metodologija obracuna po standardnim troškovima ima odredjenih slicnosti, ali i znacajnih razlika u odnosu na obracun po stvarnim troškovima. U oba sistema troškovi se obuhvataju kako po mestima, tako i po nosiocima troškova, odnosno rezultata, i to:
- u sistemu obracuna po stvarnim troškovima
- u sistemu obracuna po standardnim troškovima.

Obracun po standardnim troškovima ima jedan vrlo bitan obracun i operaciju, za razliku od
obracuna po stvarnim troškovima. To je utvrdjivanje, analiziranje i disponiranje odstupanja stvarnih od priznatih standardnih troškova za pojedina mesta troškova. Ova odstupanja u troškovima mogu biti po osnovu neekonomicnog trošenja, neefikasnosti rada i neiskorišcenog kapaciteta.

ZAKLJUCAK

Od celokupnosti knjigovodstva, racunovodstvenog planiranja, racunovodstvenog nadzora i racunovodstvene analize kod upravljackog racunovodstva glavni je akcenat na planiranju i analizi, a ne na knjigovodstvu, koje je na kraju u centru pažnje finansijskog racunovodstva i racunovodstva troškova. Isto tako kod ovog oblika racunovodstva nisu toliko važna pitanja kako skupiti, urediti, obraditi i prikazati odgovarajuce podatke, nego kako ih interpretirati i analizirati da bi bili korisni organima upravljanja i rukovodstvu.
Upravljacko racunovodstvo iz finasijskog racunovodstva i racunovodstva troškova preuzima one njihove delove koji su najbliži procesu upravljanja.

L I T E R A T U R A:

 

01. «EKONOMSKI LEKSIKON», Beograd, 1975.god.


02. «UPRAVLJACKO RACUNOVODSTVO», Nevenka Žarkic Joksimovic, Beograd, 2005.


03. «RACUNOVODSTVO», Vera Poznanic-Leko, Beograd, 2005. god.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO