POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ RACUNOVODSTVA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI IZ RACUNOVODSTVA
Gledaj Filmove Online

Obracun troškova sa posebnim osvrtom na kalkulaciju

U današnje vreme gde se sve aktivnosti coveka razvijaju veoma bržo, sama tehnološka modernizacija i naucna dostignuca. Sve to ubrzava ritam ljudskog života daje mnoštvo ogodnosti za dalji rast životnog standarda. Da bi se poboljšao standard potrebno je i poslovati u preduzecu koje može da isprati potrebe savremenog nacina poslovanja. Može se slobodno reci da ti zahtevi danas nisu lako ostvarivi i da se sastoje od velikog broja cinilaca. Jedan od bitnih cinilaca je racunovodstvo.Racunovodstvo kao nauka ima kljucnu ulogu u osavremenjavnju i modernizaciji sistema evidentiranja i pracenja. U sadašnjem poslovnom okruženju da bi se ostvario rast i razvoj potrebno je kvalitetno upravljanje koje inace nemože da bude bez kvalitetnih informacija. Iz toga proizilazi važnost upravljackog informacionog sistema i njegovog podsistema, racunovodstvenog informacionog sistema. Da bi bilo uspešno upravljanje poslovanjem ono mora znaci da ima pouzdane i blagovremene informacije. Izmedu ostalog a vema bitne su informacije o obracunu troškova. Obracun troškova treba da odgovori na pitanja gde su i u vezi sa cim su troškovi u preduzecu nastali. U sklopu ovog rada obradicemo oblast obracuna troškova sa posebnim akcentom na kalkulaciju kao oblast.


OBRACUN TROŠKOVA

Najvažniji deo upravljackog racunovodstva je obracun troškova i ucinaka s kalkulacijom. Njegov osnovni zadatak je da prati, u okviru procesa proizvodnje, troškove osnovnih cinilaca bez kojih taj proces ne bi mogao da se odvija, a takodje da prati i stvaranje ucinaka, kao rezultata proizvodnih aktivnosti.Otuda i naziv interni ili pogonski obracun.
Organizacija pogonskog obracuna u izvesnoj meri je zakonski regulisana, ali je prevashodno prepuštena samim preduzecima.Formulisanje ciljeva i zadataka obracuna troškova i ucinaka jeste najvažnije pitanje pri utvrdjivanju sadržine i organizacionog ustrojstva pogonskog obracuna. Opšte ciljeve ovog dela regulisao je novi kontni okvir. Zbog svoje širine i važnosti pogonski obracun je izdvojen u posebnu klasu, klasu 9 – Obracun troškova i ucinaka.
Novi kontni okvir racunski je odvojio glavnu knjigu pogonskog obracuna od glavne knjige finansijskog knjigovodstva i time mu dao karakter metodološki samostalnog knjigovodstva. Glavna knjiga pogonskog obracuna, kao osnovni izvor informacija, treba da obezbedi podatke o tome:
- koliko je cega utrošeno u preduzecu,
- gde su nastali troškovi,
- u vezi sa kojim ucincima su nastali troškovi,
- koliki su i po osnovi kojih proizvoda nastali prihodi, rashodi, dobici ili gubici.

Osnovne teorije troškova i cena

Da bi se moglo knjigovodstveno obuhvatiti pracenje troškova i ucinka, neophodno je izložiti odredene osnove teorije troškova i cena.

Pojam i organizacija proizvodnog procesa

Proizvodni proces obuhvata, osim neposredne proizvodnje, pripremu proizvodnje, planiranje, unutrašnji transport, skladištenje, održavanje mašina i uredjaja, tehnicku kontrolu i sl. Proizvodnja može biti organizovana kao:
Pojedinacna proizvodnja se sastoji u izradi pojedinacnih, obicno konacnih proizvoda koji se ne ponavljaju, tako da ovakva proizvodnja nije za standardizaciju i zahteva specijalna sredstva rada, tako da su i veliki troškovi proizvodnje.
Masovna proizvodnja omogucava masovnu izradu jednog ili više standardnih proizvoda ciglane, proizvodnja cementa. Tehnicka priprema se vrši jednom za celu buducu proizvodnju konkretnog proizvoda. U koliko je duži period masovne proizvodnje za toliko je veci stepen korišcenja njegovog kapaciteta pa ce biti manji troškovi po jedinici roizvoda.

Serijska proizvodnja je vid organizacije proizvodnje gde u jednom proizvodnom ciklusu se istovremeno izradjuje veci broj proizvoda ili delova proizvoda. Tu je velika produktivnost i ekonomicnost proizvodnje.

Troškovi i ucinci u proizvodnim preduzecima

Trošenje u cilju izrade novih proizvoda izražava se pre svega u kolicinama.Ako se kolicine faktora (elementi) koje se ulažu u proizvodni proces pomnože njihovim cenama, dobijaju se troškovi uloženih faktora.
Postoji medjuzavisnost ucinaka i potrošnje osnovnih faktora proizvodnog procesa. Na dva nacina se utvrdjuje koja je to kolicina utrošenih elemenata u jednom proizvodnom procesu koja se može smatrati neophodnom za proizvodnju odredjenog ucinka:
-na tržištu jer tržište nece priznati vece troškove od onih koji su objektivno potrebni za proizvodnju odredjenih ucinaka
-zakonskim propisima i standardima kojima se konkretno odredjuje koji se troškovi mogu uracunati u cenu koštanja ucinka.

Klasifikacija troškova

Svi troškovi koji nastaju u cilju obavljanja proizvodnog procesa mogu se klasifikovati.Za obracun troškova i ucinaka upravljacko racunovodstvo klasifikuju troškove na:
Ukupne i prosecne troškove: pod ukupnima se podrazumeva iznos troškova preduzeca u celini za neki odredjeni period, a pod prosecnima se podrazumevaju troškovi po jedinici ucinka.Do njih se dolazi deljenjem ukupnih troškova sa ukupnim ucinkom.Ovi prosecni se nazivaju još i cena koštanja jedinice ucinka.
Troškove po vrstama, po mestima njihovog nastanka i nosiocima: ovde je podela troškova izvršena prema poreklu, nacinu nastajanja, supstanci i prirodi samih utrošaka.
Prema kontnom okviru obavezno je klasifikovanje troškova po vrstama na kontima klase 5-Rashodi, i to su ( troškovi materijala za izradu, energije, goriva; troškovi zarada; troškovi proizvodnih usluga; amortizacija; nematerijalni troškovi; troškovi finansiranja delatnosti; ostali troškovi). Što se tice mesta njihovog nastanka, to je u stvari razvrstavanje navedenih vrsta troškova po sektorima, pogonima, odeljenjima i sl. da bi se utvrdilo koliko je troškova nastalo na odredjenom mestu, radi cega i u okviru koje delatnosti. Posebno treba naglasiti da mesta troškova zavise od broja pojedinih delatnosti u preduzecu, te se obicno formiraju mesta troškova pojedinih delatnosti (mesta troškova osnovne delatnosti, pomocne delatnosti, sporedne delatnosti, mesta troškova zajednickih službi).
Prema vezanosti za pojedine nosioce troškova : nosioci troškova su konacni ucinci preduzeca namenjeni prodaji. Svaki ucinak treba da nosi troškove svoje proizvodnje.Troškovi koji se mogu neposredno indentifikovati sa proizvodom nazivaju se neposredni ili direktni, a oni koji se posrednim putem rasporedjuju na odgovarajuce nosioce su posredni ili indirektni
Troškovi proizvoda ili troškovi ukljuceni u zalihe ucinaka predstavljaju troškove koji se ukljuciti u bilansnu vrednost zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Troškovi perioda ne ukljucuju se u vrednost zaliha ucinaka, vec neposredno u rashode obracunskog perioda u kojem su nastali.
Prema nacinu njihovog reagovanja na promene obima proizvodnje – na varijabilne i fiksne troškove. Varijabilni se menjaju sa promenom obima proizvodnje i to najcešce srazmerno promeni obima proizvodnje, ali po jedinici proizvoda oni predstavljaju konstantnu velicinu. Fiksni troškovi u svom ukupnom iznosu ostaju nepromenjeni pri promeni obima proizvodnje, jer oni ne nastaju u zavisnosti od kolicine proizvoda koja je u nekom periodu proizvedena.
Funkcionalno klasifikovanje troškova zavisi pre svega od funkcionalne strukture preduzeca (troškovi nabavke, tehnicke uprave, proizvodnje u užem smislu, marketinga, upravljanja istraživanja i razvoja, troškovi finansiranja preduzeca). Ova klasifikacija uglavnom je nastala na osnovu zbirnog kontnog okvira u klasi 9- Obracun troškova i ucinaka, koncentrišuci osnovne grupe konta.
Vreme obuhvatanja troškova predstavlja osnovu za klasifikaciju na planske i stvarne troškove.Korišcenje ovih troškova je bitno za sprovodjenje politike cena u preduzecu.

Sistemski obracun troškova

Postoji više razlicitih sistema obracuna troškova. Razlog zbog kojih ne postoji jedinstvena klasifikacija sistema obracna traškova je ta što se oni mogu klasifikovati po razlicitim kriterijumima. Sistem obracuna troškova predstavlja skup nacela, metoda i postupaka obrade i obuhvatanja troškova, zatim njihovo alociranje na mestima troškova, kao i vezivanje za nosioce troškova ili ukljucivanje u rashode tekuceg perioda, a sve u cilju obracuna što tacnijeg periodicnog rezultata i zadovoljenja drugih obracunskih ciljeva. Na osnovu ovoga izdvojicemo dve osnovne podele:
1. U zavisnosti od toga koji troškovi se ukljucuju u cenu koštanja nosilaca troškova, sistemi obracuna troškova se dele na:
-sistem obracuna po stvarnim troškovima
-sistem obracuna po standardnim troškovima.

Obracun po stvarnim troškovima ja najstariji sistem obracuna troškova.Glavni cilj obracuna po stvarnim troškovima je naknadna kalkulacija. Osim za potrebe politike cena, podaci o stvarnoj ceni koštanja koriste se i za potrebe bilansiranja, za donošenje odgovarajucih poslovnih odluka, pa cak i za kontrolu ekonomicnosti poslovanja.
Sistem obracuna po standardnim troškovima zasniva se na unapred odredjenim novcanim iznosima utroška svih vrednosti u procesu proizvodnje, odnosno to su planski troškovi.Ovi troškovi pokazuju koliko treba da iznose troškovi u datim proizvodno tehnickim uslovima. 2. Prema kriterijumu obuhvata, odnosno sadržane cene koštanja, razlikuju se:
-sistem obracuna po punim troškovima (punoj ceni koštanja)
-sistem obracuna po nepotpunim troškovima ( varijabilnim )

Sistem obracuna po punim troškovima predstavlja apsorpcioni sistem obracuna troškova, po kojem se u fazi proizvodnje u cenu koštanja ucinka ukljucuju odgovarajuci iznosi svih troškova proizvodnje, a u fazi realizacije još i odgovarajuci troškovi uprave i prodaje.
Sistem obracuna po nepotpunim troškovima on ukljucuje u cenu koštanja nosilaca samo deo troškova poslovanja, kao što se zna postoji fiksni, varijabilni troškovi koji mogu biti pacijalno ukljuceni u cenu koštanja. Najpoznati je sistem obracuna po varijabilnim troškovima, kod koga se u ceni koštanja ukljucuju samo varijabilni troškovi. Sistem obracuna po stvarnim i planskim troškovima mogu biti sistemi obracuna po potpunim i nepotpunim troškovima.
Može se reci da svaki od sistema troškova pruža podatke za potrebe bilansiranja, kontrole i poslovne politike. Opredeljenje za dati sistem obracuna troškova zavisi od podataka kojima se pridaje primarni znacaj.

Kalkulacija

Kalkulacija je drugi deo obracuna nosilaca troškova. Ona predstavlja skup postupaka putem kojih se dolazi do troškova po jedinici proizvoda, poluproizvoda, dela i sl. S obzirom na znacaj koji ima kalkulacije, mi cemo je sada detaljnije objasniti. Iz tog razloga ukratko cemo ukazati na zadatak i vrste kalkulacije, a potom pažnju usmeriti na metode kalkulacije.
Kalkulacija predstavlja skup postupaka pomocu kojih se dolazi do troškova po jedinici proizvoda u skladu sa odgovarajucim ciljevima kalkulacije, odnosno svrhama u koje se cena koštanja nosioca troškova i rezultata koristi.
Osnovni problemi kalkulacije sastoje se, dakle, u tome kako troškove po vrstama alocirati na nosioce troškova i rezultata odnosnog preduzeca.


Zadatak kalkulacije

Zadaci kalkulacije


Kalkulacija je verovatno najvažniji informacioni izlaz iz obracuna troškova i ucinka (pogonskog obracuna ), nezavisno od toga na kom sistemu obracuna je ovaj zasnovan. Osnovni zadatak kalkulacije proizilazi iz ciljeva obracuna troškova i ucinka. Pa es iz tog pred kalkulaciju postavljaju sledeci zadaci:
- Obezbedenje podataka o proizvodnoj ceni koštanja ucinka preduzeca za potrebe procene ( bilansiranja ) zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.
- Obezbedenje podataka o punoj ( komercijalnoj ) ceni koštanja proizvoda u prodaji, a u svrhe formiranja prodajnih cena i utvrdivanja donje granice prodajne cene.
- Obezbedenje podataka o proizvidnoj i punoj ( komercionalnoj ) ceni koštanja za potrebe planiranja i kontrole troškova i rezultata.
- Obezbedenje podataka o cenama koštanja delimicnih i konacnih ucinaka po relevantnim troškovima za odlucivanje
.
Iz nabrojanih zadataka kalkulacije svodi se da se radi o kvalitativno i kvantitativno razlicitim podacima koje ona treba da obezbedi. Otuda potreba višrnamenski postavljene kalkulacije. To je pitanje formalne strukture kalkulacije, koja se rešava u kontekstu proizvodno tehnickih i prodajnih prilika u samom preduzecu, ali uz poštovanje osnovnih pravila za njeno struktuiranje koje proistice iz pomenutih zadataka kalkulacije


ZAKLJUCAK

Iz svega navedenog u ovom radu ne možemo a da nevidimo koliki znacaj u poslovanju bilo kog subjkta u privredi i vanprivred ima racunovodstvo kao deo celine koja cini preduzece. Trudio sam se da u što kracim crtama obradim temu i da prikažem znacaj obracuna troškova i kalkulacije. Iako u sažetom izdanju je obradeno navodi na jednostavan zakljucak. Po mnogome bitnih faktora da bi izvesno preduzece u današnjim uslovima tržišnog poslovanja postojalo i pratilo konkurenciju a da pri tome posluje pozitivno, nesme a da sa maksimalan znacaj ne posveti obracunu troškova i kalkulaciji.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO